Панонија Секунда
Панонија Секунда или Панонија Друга (лат. Pannonia Secunda) је била провинција у оквиру позног Римског царства. Настала је поделом провинције Доње Паноније на северни (Панонија Валерија) и јужни део (Панонија Секунда). Формирана је око 296. године, током владавине цара Диоклецијана, (284-305). Припадала је Дијецези Панонији. Тешко је опустошена средином 5. века од стране Хуна. Главни град провинције био је Сирмијум, данашња Сремска Митровица. Обухватала је делове данашњих држава Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.[1][2]
| Провинција Панонија Секунда Provincia Pannonia Secunda | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 296.—5. век | |||||||||
 Панонија Секунда | |||||||||
| Главни град | Сирмијум | ||||||||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||||||||
| Земља | Римско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша провинција | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 296. | ||||||||
• Укинуто | 5. век | ||||||||
| |||||||||
Историја
уредиКрајем 4. века, у ову провинцију и суседне области Паноније пристигли су Визиготи, али царска власт је на тим просторима делимично опстала све до 441. године, када су Сирмијум освојили и разорили Хуни. То подручје је током наредних деценија било под влашћу Острогота и Гепида, који су водили међусобне ратове око Сирмијума. Под царском влашћу остао је само најисточнији део провинције, око града Басијане. Остатак области је под византијску власт враћен 535. године, али је већ 536. године у целини изгубљена, услед освајања од стране Гепида. Подручје је под царску власт враћено 567. године и организовано као византијска провинција Панонија, која је постојала све до 582. године, када је освојена од стране Авара и Словена.[1][2]
Градови
уреди
Поред Сирмијума, значајнији градови у провинцији Панонија Секунда били су:
- Мурса (Mursa) (данашњи Осијек),
- Цертиса (Certissa) (данашње Ђаково),
- Марсонија (Marsonia) (данашњи Славонски Брод),
- Цибале (Cibalae) (данашњи Винковци),
- Басијана (Bassianae) (данашњи Доњи Петровци),
- Кукциј (Cuccium) (данашњи Илок),
- Салде (Saldae) (данашње Брчко) и
- Теутобургиј (Teutoburgium) (данашњи Даљ).
Референце
уреди- ^ а б Мирковић 2006.
- ^ а б Мирковић 2017.
Литература
уреди- Андрић, Станко (2002). „Јужна Панонија у доба велике сеобе народа”. Сцриниа Славоница. 2: 117—167.
- Грачанин, Хрвоје (2005). „Хуни и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 5: 9—47.
- Грачанин, Хрвоје (2005). „Илирик у Марцелиновој Кроници: Кроника комеса Марцелина као извор за друштвену и господарску повијест те екохисторију касноантичког Илирика”. Економска и екохисторија. 1: 9—36.
- Грачанин, Хрвоје (2006). „Готи и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 6: 83—126.
- Грачанин, Хрвоје (2007). „Гепиди, Херули, Лангобарди и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 7: 7—64.
- Грачанин, Хрвоје (2008). „Славени у раносредњовјековној јужној Панонији”. Сцриниа Славоница. 8: 13—54.
- Грачанин, Хрвоје (2009). „Авари, јужна Панонија и пад Сирмија”. Сцриниа Славоница. 9: 7—56.
- Грачанин, Хрвоје (2010). „Римске прометнице и комуникације у касноантичкој јужној Панонији”. Сцриниа Славоница. 10: 9—69.
- Грачанин, Хрвоје (2011). Јужна Панонија у касној антици и раном средњовјековљу (од конца 4. до конца 11. стољећа). Загреб: Плејада.
- Грачанин, Хрвоје (2014). „Црквени устрој у касноантичкој јужној Панонији”. Цроатица Цхристиана Периодица. 38 (73): 1—12.
- Грачанин, Хрвоје (2015). „Лате Антиqуе Далматиа анд Паннониа ин Цассиодорус’ Вариае”. Повијесни прилози. 49: 9—80.
- Грачанин, Хрвоје (2016). „Лате Антиqуе Далматиа анд Паннониа ин Цассиодорус’ Вариае (Адденда)”. Повијесни прилози. 50: 191—198.
- Грачанин, Хрвоје; Рапан-Папеша, Анита (2011). „Постримски град у јужној Панонији: примјер Цибала”. Сцриниа Славоница. 11: 7—30.
- Грачанин, Хрвоје; Шкргуља, Јана (2016). „Етнички идентитети у јужној Панонији и Далмацији у Јустинијаново доба”. Повијесни прилози. 50: 9—46.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица српска.
- Мирковић, Мирослава (2006). Сирмиум: Историја римског града од I до краја VI века (1. изд.). Сремска Митровица: Благо Сирмијума.
- Мирковић, Мирослава (2017). Сирмиум: Итс Хисторy фром тхе Фирст Центурy АД то 582 АД. Нови Сад: Центер фор Хисторицал Ресеарцх.
- Мóцсy, Андрáс (2014) [1974]. Паннониа анд Уппер Моесиа: А Хисторy оф тхе Миддле Данубе Провинцес оф тхе Роман Емпире. Неw Yорк: Роутледге.
- Парат, Јосип (2015). „Избори и прегледи античких литерарних извора за повијест јужне Паноније”. Сцриниа Славоница. 15: 9—33.
- Вáрадy, Лáсзлó (1969). Дас Летзте Јахрхундерт Паннониенс (376–476). Амстердам: Верлаг Адолф M. Хаккерт.
- Wозниак, Франк Е. (1981). „Еаст Роме, Равенна анд Wестерн Иллyрицум: 454-536 А.D.”. Хисториа: Зеитсцхрифт фüр Алте Гесцхицхте. 30 (3): 351—382.
