Ливонија
Ливонија је историјски регион дуж источних обала Балтичког мора. То је некада била земља финских Ливонаца. [1]
.png)
Током Ливонског крсташког рата, стару Ливонију је колонизовало Ливонско братство мача, касније названо Ливонски ред[1], и име Ливонија је почело означава много ширу територију: Теру Маријану на источним обалама Балтичког мора, у данашњој Летонија и Естонија. Његове границе су били Ришки залив и Фински залив на северозападу, језеро Пеипус и Русија на истоку, и Литванија на југу.
Руска инвазија покренула је Ливонијски рат (1558-82) у коме су Русија, Пољска и Шведска освојиле делове ове области. Шведкс је на крају добила контролу највећег дела али ју је уступила Русији 1721. године.[1]
Ливонију су насељавали разни балтички и фински народи, којима је владала виша класа Балтичких Немаца. Током времена, неки племићи су полонизовани у пољско-литванско племство (шјахта) или русификовано у руско племство (дворјанство).
Године 1918. северни део је постао део независне Естоније, а јужни део је био припојен независној Летонији.[1]
