Корисник:Пинки/Нови Портал
Добро дошли на
Портал Револуционарни раднички покрет Југославије
-
Насловна страна листа „Радничке новине“ из 1920. године -
Споменик „Тополивцу“ у Крагујевцу, испред зграде „Заставе“ -
Споменик на гробу Димитрија Туцовића на Новом гробљу -
Споменик рударима учесницима „Хусинске буне“ у Тузли -
Биста Ђуре Ђаковића на Гробници народних хероја на Калемегдану, у Београду -
Бисте седморице секретара СКОЈ-а у дворишту ОШ „Седам секретара СКОЈ-а“ у Новом Београду -
Споменик „Радник“ у Земунском парку
_-_panoramio.jpg)
Портал о Револуционарном радничком покрету Југославије настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује револуционарна борба радничке класе Југославије, предвођене Комунистичком партијом, за боље услове живота и рада и успостављање система социјалне правде.
Портал приказује чланке везане за личности и догађаје из историје револуционарног радничког покрета Југославије у периоду од 1919. до 1941. године, али се такође бави и личностима и догађајима из историје радничких покрета југословенских земаља у периоду од средине XIX века до 1919. године.
Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о револуционарном радничком покрету позивамо Вас да приступите Тиму за Револуционарни раднички покрет Југославије.
.jpg)
.jpg)
Александар Ранковић — Марко, Лека (Дражевац, код Обреновца, 28. новембар 1909 — Дубровник, 19. август 1983) био је комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије, јунак социјалистичког рада, народни херој Југославије и потпредседник СФР Југославије.
Изучавао је абаџијски занат, а 1924. је постао члан синдиката. У међуратном периоду био је илегалног Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) и секретар Месног комитета СКОЈ-а за Београд, а наредне 1928. члан Комунистичке партије (КПЈ) и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Јануара 1940. прешао је у илегалност и добио надимак Марко, а октобра исте године на Петој земаљској конференцији изабран је за члана Политбироа ЦК КПЈ.
Био је учесник историјских седница ЦК КПЈ од 22. и 27. јуна и 4. јула 1941. године. У току јула активно је радио на организовању акција и саботажа у Београду, али је био ухапшен од Гестапоа. Услед последица мучења, био је пребачен у болницу, одакле је 29. јула 1941. ослобођен у акцији београдских илегалаца. Учествовао је на саветовању у Столицама, а затим боравио у ослобођеном Ужицу. Као члан Политбироа ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ и један од најближих Титових сарадника учествовао је у доношењу свих најважнијих одлука у току рата. Маја 1944. било му је поверено формирање Одељења за заштиту народна (ОЗНА), које је представљало партизанску обавештајну службу и које је након рата прерасло у Управу државне безбедности (УДБА).
