Европско првенство у атлетици на отвореном 1990 — скок удаљ за мушкарце
Нека имена у овом чланку нису транскрибована. Ако умете, кликните на картицу уреди и транскрибујте имена дата у изворном облику. |
Скок удаљ у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 1990. у Сплиту одржан је 29. и 30. августа на стадиону Пољуд.
Земље учеснице
уредиУчествовала су 22 такмичара из 14 земаља.
|
|
|
Рекорди
уредиРекорди пре почетка Европског првенства 1990. | ||||
---|---|---|---|---|
Светски рекорд | Боб Бимон Сједињене Државе | 8,90 | Мексико Сити, Мексико | 18. октобар 1968 |
Европски рекорд | Роберт Емијан Совјетски Савез | 8,86 | Цахкадзор, СССР | 22. мај 1987 |
Рекорд Европских првенстава | Луц Домбровски Источна Немачка | 8,41 | Атина, Грчка | 9. септембар 1982 |
Роберт Емијан Совјетски Савез | 8,41 | Штутгарт, Западна Немачка | 29. август 1986 | |
Најбољи светски резултат сезоне | Мајк Пауел Сједињене Државе | 8,66 | Вилнев д’Аск, Француска | 29. јун 1990 |
Најбољи европски резултат сезоне | Роберт Емијан Совјетски Савез | 8,32 | Барселона, Шпанија | 16. јул 1990 |
Најбољи резултати у 1990. години
уредиНајбољи атлетичари у скоку удаљ 1990. године пре почетка европског првенства (26. августа 1990) заузимало је следећи пласман на европској и светској ранг листи (СРЛ).[1]
1. | Роберт Емијан | Совјетски Савез | 8,32 | 16. јул | 4. СРЛ |
2. | Sergey Podgayni | 8,25 | 18. август | 5. СРЛ | |
3. | Борут Билач | Југославија | 8,24 | 5. јул | 6. СРЛ |
4. | Вјачеслав Бордуков | Совјетски Савез | 8,21 | 18. август | 7. СРЛ |
5. | Ђовани Еванђелисти | Италија | 8,19 | 19. мај | |
6. | Владимир Ратушков | Совјетски Савез | 8,16 | 11. август | |
7. | Фаусто Фриђерио | Италија | 8,15 | 16. јул | =10. СРЛ |
8. | Стјуарт Фокнер | Велика Британија | =10. СРЛ | ||
9. | Сергеј Кравченко | Совјетски Савез | 8,11 | 2. јун | |
10. | Андреј Игнатов | 6. јул | |||
11. | Андре Милер | Источна Немачка | 8,11 | 19. август | 13. СРЛ |
22. | Синиша Ерготић | Југославија | 8,00 | 11. август | |
41. | Ненад Стекић | Југославија | 7,90 | 24. јун |
Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на ЕП.
Освајачи медаља
уредиДитмар Хаф Западна Немачка |
Анхел Ернандез Шпанија |
Борут Билач Југославија |
Резултати
уредиКвалификације
уредиУ квалификацијама такмичари су били подељени у две групе. Квалификациона норма за улазак у финале износила је 7,95 метара.[2] Норму су прескочило 7 такмичара, а осталих 5 пласирали су се на основу постигнутог резултата(кв).[3][4]
Пласман | Група | Такмичар | Земља | Резултат | Белешке |
---|---|---|---|---|---|
1. | Б | Јармо Карна | Финска | 8,13 | КВ |
2. | Б | Frans Maas | Холандија | 8,04 | КВ |
3. | Б | Дитмар Хаф | Западна Немачка | 8,04 | КВ |
4. | Б | Борут Билач | Југославија | 8,02 | КВ |
5. | Б | Богдан Тудор | Румунија | 8,02 | КВ |
6. | Б | Анхел Ернандез | Шпанија | 8,00 | КВ |
7. | А | Синиша Ерготић | Југославија | 7,99 | КВ |
8. | Б | Владимир Ратушков | Совјетски Савез | 7,93 | кв |
9. | А | Марк Форсајт | Уједињено Краљевство | 7,91 | кв |
10. | Б | Ђовани Еванђелисти | Италија | 7,91 | кв |
11. | А | Кристијан Томас | Западна Немачка | 7,90 | кв |
12. | А | Костантинос Кукодимос | Грчка | 7,90 | кв |
13. | А | Андре Милер | Источна Немачка | 7,85 | |
14. | А | Јуха Киви | Финска | 7,70 | |
15. | А | Жан-Луј Рапнуј | Француска | 7,68 | |
16. | А | Фаусто Фриђерио | Италија | 7,62 | |
17. | А | Милко Кампус | Италија | 7,57 | |
18. | Б | Стјуарт Фокнер | Уједињено Краљевство | 7,48 | |
19. | Б | Данијел Иванов | Бугарска | 7,41 | |
20. | Б | Карлос Кастилбранко | Португалија | 6,96 | |
Роберт Емијан | Совјетски Савез | БП | |||
Ненад Стекић | Југославија | БП |
Финале
уредиПласман | Такмичар | Земља | Резултат | Белешке |
---|---|---|---|---|
Дитмар Хаф | Западна Немачка | 8,25 | ЛР | |
Анхел Ернандез | Шпанија | 8,15 | ||
Борут Билач * | Југославија | 8,09 | ||
4. | Frans Maas | Холандија | 8,00 | |
5. | Владимир Ратушков | Совјетски Савез | 7,99 | |
6. | Јармо Карна | Финска | 7,95 | |
7. | Ђовани Еванђелисти | Италија | 7,93 | |
8. | Богдан Тудор | Румунија | 7,86 | |
9. | Синиша Ерготић | Југославија | 7,83 | |
10. | Костадинос Кукодимос | Грчка | 7,79 | |
11. | Марк Форсајт | Уједињено Краљевство | 7,79 | |
12. | Кристијан Томас | Западна Немачка | 7,74 |
- Освајач бронзане медаље у скоку удаљ Борут Билач, био је дисквалификован због сумње на допинг[5] али је касније ослобођен оптужби и враћена му је медаља.[6].
Извори
уреди- ^ Светска ранг листа скакача удаљ 1990. Преузето 02.08.2014
- ^ „Резултати на сајту wulkana.republika.pl/”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 04. 01. 2015.
- ^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 454, Приступљено 31. 12. 2014
- ^ Резултати скакача удаљ
- ^ De Joegoslavische verspringer Borut Bilac is door de Europese atletiekfederatie (EAA) gerehabiliteerd
- ^ Weitspringer rehabilitiert