Велика Влашка (Тесалија)

За друге употребе, погледајте страницу Велика Влашка.

Мала Влашка (Етолија и Акарнанија) преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Мала Влашка.

Велика Влашка или Велика Влахија (грч. Μεγάλη Βλαχία [Megáli Vlakhía] — Мегали Влахија; Великовлашка или Великовлахија, грч. Μεγαλοβλαχία [Megalovlakhía] — Мегаловлахија), била је средњовековна област, која је у периоду од 12. до 14. века обухватала знатан део Тесалије, док је планински део области у суседном Епиру био познат и као Горња Влашка или Горња Влахија (грч. Άνω Βλαχία [Áno Vlakhía] — Ано Влахија). Даље према југу простирала се Мала Влашка или Мала Влахија (грч. Μικρή Βλαχία [Mikrí Vlakhía] — Микри Влахија; Маловлашка или Маловлахија, грч. Μικροβλαχία [Mikrovlakhía] — Микровлахија) у планинским областима суседне Етолије и Акарнаније.

Велика Влашка у Тесалији, средином 13. века

Велика Влашка и суседне области у саставу Српског царства средином 14. века

Област је била етнички мешовита, а насељавали су је Власи (Цинцари), Грци и Словени, а касније и Арбанаси. Након првобитне византијске власти (до 1204. године), на тим просторима су се смењивале многе државне власти: Солунска краљевина, Солунско царство, Епирска деспотовина, Тесалска кнежевина, поново Византија, а затим Српско царство и обновљена Тесалска кнежевина. Област је крајем 14. века потпала под османску власт.

Назив

Област је добила назив по локалним Власима, односно Цинцарима, који су првобитно настањивали брдско-планинске крајеве у масиву Пинда, на границама између Тесалије и Епира, а временом су се проширили и према нижим крајевима, тако да је читава област управо по њима прозвана Влахијом, односно Влашком.

Историја

Све до 1204. године, целокупно подручје Тесалије, Епира, Етолије и Акарнаније, укључујући и Велику Влашку, налазило се под византијском влашћу, коју је у Тесалији сменила крсташка Солунска краљевина. Све те области су потом интегрисане у западногрчко Солунско царство, од кога су касније настале Епирска деспотовина и Тесалска кнежевина. Управо је Кнежевина Тесалија, која је постојала од 1268. до 1318. године, често називана и Великом Влашком. Област је потом враћена под непосредну власт Византије, а затим је током 1347. и 1348. године укључена у састав Српског царства. Затим се налазила у саставу одељене државе Симеона Немањића, а потом је дошло до обнављања Тесалске кнежевине, којом су владали Филантропени. Област је крајем 14. века потпала под османску власт.

Литература

• Михаљчић, Раде (1981). „Два царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 573—582. 
• Nicol, Donald M. (1984) [1957]. The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. изд.). Cambridge: Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1993) [1972]. The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge: Cambridge University Press. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде (1981). „Освајања и одолевања: Душанова политика 1346-1355”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 541—556. 
• Ферјанчић, Божидар (1968). „Севастократори у Византији”. Зборник радова Византолошког института. 11: 141—192. 
• Ферјанчић, Божидар (1974). Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.