Богдан Вукша
Богдан Вукша (Врточе, код Петровца, 1907 — Загреб, 1973) био је учесник Народноослободилачке борбе, пуковник ЈНА и носилац Партизанске споменице.
| богдан вукша | |
|---|---|
 Богдан Вукша у униформи | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1907. |
| Место рођења | Врточе, код Петровца, Аустроугарска |
| Датум смрти | 14. децембар 1973. (65/66 год.) |
| Место смрти | Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | април 1942. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија |
| Чин | пуковник |
| Одликовања |  |
Биографија
уредиБогдан Вукша је рођен 1907. године у Врточу (заселак Реџин крај),[1] код Петровца, од оца Пере и мајке Стане Ћане Пилиповић Зекановић.[2][3] Одрастао је са шест браће и двије сестре. Потиче из земљорадничке породице. Прије рата био је радник. Неколико година радио је у Француској. Такође је био и жандар.[4] Био је ожењен Росом Вигњевић из Врточа и са њом добио ћерке Борку, Невенку и Стану.[3]
По окупацији Југославије, укључио се у припреме оружаног устанка. 27. јула 1941. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама, са пушкомитраљезом, којег се домогао 1. септембра 1941. године, и носио га је и када је обављао дужност замјеника командира чете. Његова храброст била је кључна да буде изабран за замјеника командира врточке чете.[2] Био је припадник Прве крајишке бригаде, Десете крајишке бригаде и Пете крајишке дивизије.[5][6] У КПЈ је примљен у априлу 1942.[7] Учесник је Битке на Неретви. О својим ратним искуствима писао је у зборнику сјећања Петровац у НОБ.[8]
У рату је командовао водом, четом, батаљоном и бригадом.[2] Обављао је дужност замјеника командира врточког вода,[7] замјеника командира врточке чете,[2] командира 1. чете у 3. (петровачко-дрварском) батаљону Прве крајишке бригаде, а потом замјеник команданта 3. (петровачко-дрварског) батаљона Прве крајишке бригаде.[5] Након тога прима дужност команданта 2. батаљона Десете крајишке бригаде.[4][5][6][9] Крајем рата био је замјеник команданта Прве крајишке бригаде.[5][10]
Након рата служио је као официр у ЈНА. Пензионисан је у чину пуковника.[3]
Носилац је Партизанске споменице 1941.[2]
Умро је у Загребу 1973. године. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.[11]
Референце
уреди- ^ Пилиповић - Дајановић, Никица (2011). Сабор у Врточу (2. прерађено и допуњено изд.). Врточе: Графомарк Лакташи. стр. 295. ISBN 978-99955-57-36-2.
- ^ а б в г д „CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11)"1939/1945"(047.53) KAKO se stvara(la) istorija... : lične priče uče - PDF Бесплатно скидање”. docplayer.rs. Приступљено 2022-03-09.
- ^ а б в Пилиповић - Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 237—238.
- ^ а б Петровац у НОБ. III том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 303, 366.
- ^ а б в г Гончин, Милорад; Рауш, Стево (1981). Прва крајишка ударна пролетерска бригада. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 38, 151, 213, 289.
- ^ а б Морача, Милутин (1985). Пета крајишка дивизија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 90.
- ^ а б Петровац у НОБ. V том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 652, 659.
- ^ Петровац у НОБ. VI том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 675—677.
- ^ Петровац у НОБ. VII том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 202—205.
- ^ Шпегар, Слободан Шпего (1986). Илустрована монографија Прве крајишке ударне пролетерске бригаде. Београд: Скупштина општине Приједор. стр. 299, 308, 320.
- ^ „Bogdan Vuksa 1907 - 1973 BillionGraves Record”. BillionGraves (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-17.
