Википедија

Баптисти

Баптисти су покрет унутар протестантизма основан 1609. год. од енглеских пуританских свештеника избеглиx из Енглеске у Амстердам након контакта са холандским Менонитима, огранком протестантске радикалне реформске струје протока порекла протестантских хришћана.[1] Баптисти се одликују крштењем исповедајући само хришћанске вернике (крштење верника, за разлику од крштења новорођенчади), и то потпуним потапањем (за разлику од афузије или асперзије).[2] Баптистичке цркве се такође генерално придржавају доктрина о способности душе (задужења и одговорности сваке особе пред Богом), sola fide (спасење само вером), sola scriptura (Светог писма као правила вере и праксе) и конгрегационалистичке црквене управе. Баптисти углавном признају две уредбе: крштење и причест. За разлику од свог почетка, они који се данас идентификују као баптисти међусобно се увелико разликују у погледу онога у шта верују, како обављају богослужење, у свом односу према другим хришћанима и у разумевању онога што је важно у хришћанском учењу.[3]

Историчари наводе да је најранија цркву „баптиста” основана 1609. године у Амстердаму у Холандској републици, а пастор јој је био енглески сепаратиста Џон Смит.[4] У складу са учењем Новог завета, он је одбацио крштење новорођенчади и установио крштење само одраслих који верују.[5] Баптистичка пракса проширила се у Енглеску, где су општи баптисти сматрали да се Христово помирење протеже на све људе, док су реформисани баптисти веровали да се оно односи само на изабране.[6] Томас Хелвис је формулисао изразито баптистички захтев да се црква и држава одвоје у правним стварима, тако да појединци могу имати слободу вероисповести. Хелвис је умро у затвору као последица верског сукоба са енглеским неистомишљеницима под водством Џејмса I. Године 1638, Роџер Вилијамс је основао прву баптистичку конгрегацију у северноамеричким колонијама. У 18. и 19. веку, Прво и Друго велико буђење повећали су чланство у цркви у Сједињеним Државама.[7] Баптистички мисионари проширили су своју веру на све континенте.[5]

Настанак

уреди

Утемељивачима покрета сматрају се Џон Смит и Томас Хелвис, ученици пуританског лидера Оливера Кромвела.[1][8]

Крштење и обред

уреди

Карактеристична црта крштења је да се крштење вршило над зрелим верницима потапањем.[1] Сматрајући крштење за знак личног и добровољног приступања цркви, тај покрет је поставио као начело да се крштавају само одрасли.

Контроверзе

уреди

Џон Смит био је сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је очигледно био у контакту са менонитима и другим анабаптистима, па због тога данас многи баптисти тврде да су анабаптисти део њихове традиције. Анабаптисти ово одлучно негирају јер постоје велике разлике у веровању и у пракси између баптиста и анабаптиста.

Ширење

уреди

Прва баптистичка црква основана је 1612. године, када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења од 1643. године примењују новозаветни систем урањања у воду који је замењен шкропљењем или прскањем водом.[9][10]

Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвојило крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам је потпао под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у Уједињеном Краљевству и САД. Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.

По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима

Распрострањеност

уреди

Општи преглед

уреди

У око 160 држава постоје баптистичке цркве с око 47,5 милиона чланова. Од тога броја 16 милиона баптиста живи у САД. Већина националних баптистичких савеза чланице су Светског баптистичког савеза. Значајнији изузеци су Северноамерички „Савез јужних баптиста” са око 16 милиона крштених чланова те повратничке заједнице руско-немачких баптиста с око 350.000 чланова. Број баптиста се је од 1905. уседмостручио. Најјаче групе баптиста налазе се у Сједињеним Државама, земљама бившег Совјетског Савеза те у Бразилу, Бурми и Индији.

Статистичко поређење 1958. и 2004.

уреди
Регија Чланова 1958[11] Чланова 2004[12] Локалних заједница 2004
Африка 279 241 6 126 307 25 389
Азија / Аустралија 769 875 4 718 530 25 937
Европа 1 142 127 793 507 12 973
Средња Америка и западна Индија 104 829 465 538 4 188
Северна Америка 19 804 632 17 901 569 61 817
Јужна баптистичка конвенција (енгл. Southern Baptist Convention, SBC) (САД)[13] (укључено у Северну Америку) 16 053 006 -
Јужна Америка 146 988 1 447 745 10 126
Укупно 22 247 692 47 512 077(укљ. SBC) ca. 210 000

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Buescher, John. "Baptist Origins." Teaching History Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2018).Retrieved 23 September 2011.
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 106. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Shurden, Walter (2001). „Turning Points in Baptist History”. Macon, GA: The Center for Baptist Studies, Mercer University. Приступљено 16. 1. 2010. 
  4. ^ Gourley, Bruce. "A Very Brief Introduction to Baptist History, Then and Now." The Baptist Observer.
  5. ^ а б Cross, FL, ур. (2005), „Baptists”, The Oxford dictionary of the Christian church, New York: Oxford University Press 
  6. ^ Benedict, David (1848). A General History of the Baptist Denomination in America and Other Parts of the World (на језику: енглески). Lewis Colby. стр. 325. „It is, however, well known by the community at home and abroad, that from a very early period they have been divided into two parties, which have been denominated General and Particular, which differ from each other mainly in their doctrinal sentiments; the Generals being Arminians, and the other, Calvinists.” 
  7. ^ "Hudson, Winthrop S. (25. 2. 2020). „Baptist”. Encyclopædia Britannica Online. 
  8. ^ Robinson, Jeff (14. 12. 2009). „Anabaptist kinship or English dissent? Papers at ETS examine Baptist origins”. Baptist Press. Архивирано из оригинала 19. 6. 2013. г. 
  9. ^ Wright 2004.
  10. ^ Fletcher, Jesse C. (1994). The Southern Baptist Convention: A Sesquicentennial History. Nashville, TN: Broadman & Holman. стр. 25. ISBN 978-0805411676. 
  11. ^ Izvor statistike 1958: J.D. Hughey, aaO, S. 140ff
  12. ^ Izvor statistike 2004: Službena statistika Svjetskog baptističkog saveza (BWA)
  13. ^ od oktobra 2004 više nije član BWA.

Литература

уреди
  • T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices
  • T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation
  • Beale, David. Baptist History in England and America: Personalities, Positions, and Practices. Maitland, FL: Xulon Press, 2018.
  • Bumstead, JM (1984), Henry Alline, 1748–1784, Hantsport, NS: Lancelot Press .
  • Christian, John T (1926), History of the Baptists, 2, Nashville: Broadman Press .
  • Kidd, Thomas S. and Barry Hankins, (2015). Baptists in America: A History. 
  • Leonard, Bill J (2003), Baptist Ways: A History, Judson Press, ISBN 978-0-8170-1231-1 , comprehensive international History.
  • Torbet, Robert G (1975) [1950], A History of the Baptists, Valley Forge, PA: Judson Press, ISBN 978-0-8170-0074-5 .
  • Wright, Stephen (2004), Early English Baptists 1603–49 .
  • Beale, David. Baptist History in England and America: Personalities, Positions, and Practices. Maitland, FL: Xulon Press, 2018.
  • Bebbington, David (2010). Baptists through the Centuries: A History of a Global People. Baylor University Press.  emphasis on the United States and Europe; the last two chapters are on the global context.
  • Brackney, William H (2004). A Genetic History of Baptist Thought: With Special Reference to Baptists in Britain and North America. Mercer University Press. , focus on confessions of faith, hymns, theologians, and academics.
  • Brackney, William H. ed., Historical Dictionary of the Baptists (2nd ed. Scarecrow, 2009).
  • Cathcart, William, ed. The Baptist Encyclopedia (2 vols. 1883). online
  • Gavins, Raymond (1977). The Perils and Prospects of Southern Black Leadership: Gordon Blaine Hancock, 1884–1970. Duke University Press. .
  • Harrison, Paul M (1959). Authority and Power in the Free Church Tradition: A Social Case Study of the American Baptist Convention. Princeton University Press. .
  • Harvey, Paul (1997). Redeeming the South: Religious Cultures and Racial Identities among Southern Baptists, 1865–1925. University of North Carolina Press. .
  • Heyrman, Christine Leigh (1997). Southern Cross: The Beginnings of the Bible Belt. .
  • Isaac, Rhy. "Evangelical Revolt: The Nature of the Baptists' Challenge to the Traditional Order in Virginia, 1765 to 1775," William and Mary Quarterly, 3d ser., XXXI (July 1974), 345–68.
  • Life & Practice in the Early Church: A Documentary Reader, New York University press, 2001, стр. 5—7, ISBN 978-0-8147-5648-5 .
  • Kidd, Thomas S., Barry Hankins, Oxford University Press, 2015
  • Leonard, Bill J (2005). Baptists in America. Columbia University Press. .
  • Menikoff, Aaron (2014). Politics and Piety: Baptist Social Reform in America, 1770-1860. Wipf and Stock Publishers. ISBN 9781630872823. 
  • Pitts, Walter F (1996). Old Ship of Zion: The Afro-Baptist Ritual in the African Diaspora. Oxford University Press. .
  • Rawlyk, George (1990). Champions of the Truth: Fundamentalism, Modernism, and the Maritime Baptists. , Canada.
  • Spangler, Jewel L. "Becoming Baptists: Conversion in Colonial and Early National Virginia" Journal of Southern History. Volume: 67. Issue: 2. 2001. pp. 243+
  • Stringer, Phil (1998). The Faithful Baptist Witness,. Landmark Baptist Press. .
  • Underwood, A. C. A History of the English Baptists. London: Kingsgate Press, 1947.
  • Whitley, William Thomas (1984). A Baptist Bibliography: being a register of the chief materials for Baptist history, whether in manuscript or in print, preserved in Great Britain, Ireland, and the Colonies. Kingsgate Press. ISBN 3487074567. . 2 vols. London:, 1916–22 (reissued) Hildesheim: Georg Olms.
  • Wilhite, David E. (2009). „The Baptists "And the Son": The Filioque Clause in Noncreedal Theology”. Journal of Ecumenical Studies. 44 (2): 285—302. 
  • Wills, Gregory A. Democratic Religion: Freedom, Authority, and Church Discipline in the Baptist South, 1785–1900, Oxford.
  • McBeth, H. Leon, ed (1990). A Sourcebook for Baptist Heritage. , primary sources for Baptist history.
  • McKinion, Steven A., ed. Life and Practice in the Early Church: A Documentary Reader (2001)
  • McGlothlin, W. J., ed. Baptist Confessions of Faith. Philadelphia: The American Baptist Publication Society, 1911.

Спољашње везе

уреди
 
Баптисти на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Баптисти&oldid=28478243”