Аденомиоза

Класификација	D ICD-10: N80.0; ICD-9-CM: 617.0; OMIM: 600458; MeSH: D004715; DiseasesDB: 250;
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 001513; eMedicine: radio/737;

Аденомиоза
Аденомиоза
Синоними	adenomyosis
	Аденомиоза материца примећена током лапароскопије: мека и повећана материца; плаве мрље представљају субсерозну ендометриозу.
Специјалности	гинекологија
Симптоми	менорагија или хиперменореја,дисменореја, метрорагија, грчеви у трбуху, болна осетљивост трбуха, диспареунија
Компликације	неплодност, анемија, депресија
Фреквенција	20 до35% у САД
	[уреди на Википодацима]

Аденомиоза је стање у којем се ткиво слузокозе материце (ендометријум) може развиити у мишићном слоју материце (миометријуму). Најчешће се јавља код вишеротки и код жена између 36 и 45 година. Уобичајени симптом је продужено, обилно менструално крварење праћено појавом бола.^[1]

Разлика између аденомиозе и ендометриозе

Иако су аденомиоза и ендометриози на први поглед слична болести измеђуњих постоји разлика.^[2] Код аденомиозе ткиво ендометријума се уграђује у околне мишиће материце, док се код ендометриозе ендометријум налази изван миометријума и ендометријума (јајници, јајовод, лигаменти, грлић материце, дебело и танко црево, уретер, вагинални септум).

Епидемиологија

Новији подаци указују да је преваленција ендометриозе од 20 до 35%.^[3]

Етиологија

Узрок аденомиозе је непознат, иако је повезан са различитим траумама које у неком тренутку могу да пробију баријеру између ендометријума и миометријума, укључујући царски рез , лигацију јајовода , побачај или било који облик трудноће.

Као један од разлог зашто је аденомиоза чешћа код жена између 35 и 50 година старости наводи се вишак естрогена који је присутан код жена те доби. До 35. године жене обично престају да стварају константну количину прогестерона , хормона који се супротставља анаболичком деловању естрогена. Када пређу 50. годину, због почетка менопаузе , жене престају да производе одговарајуће количине естрогена, и од тих година је и мања учесталост ендометриозе.

Клиничка слика

У неким случајевима симптоми аденомиозе су једва приметни или се не разликују од уобичајених менструалних грчева или болова, док се у 30% случајева не јављају симптоми.

Најчешћи симптоми аденомиозе су:

менорагија или хиперменореја - обилна и продужена менструална крварења,
дисменореја - болна менструација,
метрорагија - нередовна и честа крварења различитог интензитета која нису повезана са менструацијом,
грчеви у трбуху,
болна осетљивост трбуха због повећања материце,
диспареунија - болни однос.

Дијагноза

Коначна дијагноза аденомиозе поставља се искључиво хистолошком потврдом, али се на аденомиозу може посумњати већ након гинеколошког прегледа.

Хистопатолошка потврда аденомиозе

Пре одласка на преглед, женама које сумњају на аденомиозу препоручује се да:

МРТ аденомиозе

редовно записују њихове симптоме,
прате трајање и обим менструације,

Гинеколог ће пре прегледа прво узети анамнезу везану за симптоме које доживљава болнесница и лекове које је корситила (а који би могли утицати на појаву симптома).

Већ након првог физичког прегледа уочава се повећање материце. Након тога изводе се допунска испитивања:

Ултразвучни преглед

Ова метода може показати увећану материцу, разлике између предњег и задњег зида материце са израженим задебљањем задњег дела, инклузије унутар миометријума (цисте, лакуне), поремећаје снабдевања крвљу,

Магнетна резонантна томографија

Ова метода се користи ако ултразвук не може да пружи јасну и чисту слику материце, јер метода има високу специфичност и осетљивост.

Терапија

Аденомиоза се може дефинитивно излечити само хируршким уклањањем материце. Како аденомиоза реагује на репродуктивне хормоне, постепено се смањује након менопаузе када се смаљи и проидукција хормона.

Код жене у репродуктивним годинама, аденомиозом се обично може управљати са циљем да се обезбеди ублажавање болова, ограничи напредовање процеса и смањи значајно менструално крварења.

Лекови

Нестериоидни антиинфламаторни лекови (НСАИЛ)

Нестериоидни антиинфламаторни лекови као што су ибупрофен и напроксен, обично се користе заједно са другим терапијама за ублажавање болова. НСАИЛ инхибирају производњу простагландина смањењем активности ензима циклооксигеназе. Показало се да су простагландини првенствено индиковани за дисменореју или болне грчеве у карлици повезане са менструацијом.

Хормони и хормонски модулатори

Интраутерини уређаји или хормонална спирала која ослобађају левоноргестрел, попут Мирене, ефикасан су третман аденомиозе.^[4] Они смањују симптоме узрокујући децидуализацију ендометријума, смањујући или елиминишући менструални ток. ^[5] Поред тога, помажу у регулацији естрогенских рецептора, јер хормоналние спирале смањују накупине ткива ендометријума унутар миометријума. То доводи до смањеног менструалног крвотока, помаже материци да се правилније контрахује и помаже у смањењу менструалних болова. Доказано је да употреба хормоналне спирале код пацијената са аденомиозом смањује менструално крварење, побољшава анемију и ниво гвожђа, смањује бол, па чак и резултује побољшањем аденомиозе са мањом материцом на медицинском снимању.^[5]^[4] У кратком периоду, код пацијента који могу толерисати хормоналну спиралу за лечење аденомиозе, настају побољшања симптома и бољи квалитет живота и социјално благостање у поређењу са женама које су подвргнуте хистеректомији.^[5] Хормонске спирале су посебно погодне за особе којима је потребан ефикасан третман њихове аденомиозе, а да и даље одржавају будући потенцијал плодности. Најчешћи негативни нежељени ефекат хормонске спирале су нередовна менструална крварења.^[5]
Орални контрацептиви смањују менструалну бол и крварења повезана са аденомиозом. Ово може захтевати континуирану хормонску терапију ради смањења или уклањања менструалног тока. Орални контрацептиви могу чак довести до краткотрајне регресије аденомиозе.
Прогестерон или прогестини: се супротстављају естрогену и инхибишу раст ткива ендометријума. Таква терапија може смањити или елиминисати менструацију на контролисан и реверзибилан начин. Прогестини су хемијске варијанте природног прогестерона.
Агонист хормона који ослобађа гонадотропин (ГнРХ) користе се за ублажавање симптомиа повезаних са аденомиозом . Овуи лекови су показали одређени ефекти, мада је за сада спроведен релативно мали број студуја.^[6] Како је дуготрајна употреба аналога ГнРХ често повезана са тешким нежељеним ефектима, губитком густине костију и повећаним ризиком од кардиоваскуларних догађаја, ови лекови нису прихватљиви за младе жене.^[7]

Хирургија

Хируршко лечење аденомиозе је подељено у две категорије: поступке који штеде материцу и поступке који не штеде материцу.

Поступци који штеде материцу су хируршке операције које не укључују потпуно хируршко уклањање материце. И док неки поступци који штеде материцу могу утицати на побољшање плодности или задржавања способности ношења трудноће до краја, други погоршавају плодност или чак резултују потпуном стерилношћу.

Поступци који не штеде материцу, по дефиницији, укључују хируршко уклањање материце и последично ће сви резултиовати потпуном неплодношћу.^[5]

Прогноза

Аденомиоза се не сматра животно опасном болешћу, али сигурно може утицати на квалитет живота. Стање се може правовремено открити на гинеколошком прегледу и успешно лечити.

Види још

Ендометриоза

Извори

^ „Adenomiosis: MedlinePlus enciclopedia médica”. medlineplus.gov (на језику: шпански). Приступљено 2021-06-10.
^ Culley, Lorraine; Law, Caroline; Hudson, Nicky; Denny, Elaine; Mitchell, Helene; Baumgarten, Miriam; Raine-Fenning, Nick (2013). „The social and psychological impact of endometriosis on women's lives: A critical narrative review”. Human Reproduction Update. 19 (6): 625—639. PMID 23884896. doi:10.1093/humupd/dmt027. .
^ Gunther, Rutger; Walker, Christopher (2024). „Adenomyosis”. StatPearls. PMID 30969690. .
^ ^а ^б Bragheto, Aristides M.; Caserta, Nelson; Bahamondes, Luis; Petta, Carlos A. (2007). „Effectiveness of the levonorgestrel-releasing intrauterine system in the treatment of adenomyosis diagnosed and monitored by magnetic resonance imaging”. Contraception. 76 (3): 195—199. PMID 17707716. doi:10.1016/j.contraception.2007.05.091. .
^ ^а ^б ^в ^г ^д Struble, Jennifer; Reid, Shannon; Bedaiwy, Mohamed A. (2016). „Adenomyosis: A Clinical Review of a Challenging Gynecologic Condition”. Journal of Minimally Invasive Gynecology. 23 (2): 164—185. PMID 26427702. doi:10.1016/j.jmig.2015.09.018.
^ Maheshwari, Abha; Gurunath, Sumana; Fatima, Farah; Bhattacharya, Siladitya (2012). „Adenomyosis and subfertility: A systematic review of prevalence, diagnosis, treatment and fertility outcomes”. Human Reproduction Update. 18 (4): 374—392. PMID 22442261. doi:10.1093/humupd/dms006. .
^ Niu, Zhihong; Chen, Qian; Sun, Yijuan; Feng, Yun (2013). „Long-term pituitary downregulation before frozen embryo transfer could improve pregnancy outcomes in women with adenomyosis”. Gynecological Endocrinology. 29 (12): 1026—1030. PMID 24006906. S2CID 39831081. doi:10.3109/09513590.2013.824960.

Литература

Greene R, Stratton P, Cleary SD, Ballweg ML, Sinaii N (2009). „Diagnostic experience among 4,334 women reporting surgically diagnosed endometriosis”. Fertil Steril. 91: 32—39. [PubMed]
Moen MH, Muus KM (1991). „Endometriosis in pregnant and non-pregnant women at tubal sterilisation”. Human Reproduction. 6: 699—702. [PubMed]
Leyendecker G, Kunz G, Kissler S, Wildt L (2006). „Adenomyosis and reproduction”. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol. 20: 523—546. [PubMed]
Leyendecker G, Kunz G, Noe M, Herbertz M, Mall G (1998). „Endometriosis: a dysfunction and disease of the archimetra”. Human Reproduction Update. 4: 752—762. [PubMed]
Donnez O, Jadoul P, Squifflet J, Donnez J (2006). „Iatrogenic peritoneal adenomyoma after laparoscopic subtotal hysterectomy and uterine morcellation”. Fertil Steril. 86: 1511—1512. [PubMed]
Koninckx PR, Braet P, Kennedy SH, Barlow DH (1994). „Dioxin pollution and endometriosis in Belgium”. Human Reproduction. 9: 1001—1002. [PubMed]

Спољашње везе

Adenomioza – uzroci, simptomi, dijagnoza i prirodno liječenje (језик: хрватски)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] „Adenomiosis: MedlinePlus enciclopedia médica”. medlineplus.gov (на језику: шпански). Приступљено 2021-06-10.

[2] Culley, Lorraine; Law, Caroline; Hudson, Nicky; Denny, Elaine; Mitchell, Helene; Baumgarten, Miriam; Raine-Fenning, Nick (2013). „The social and psychological impact of endometriosis on women's lives: A critical narrative review”. Human Reproduction Update. 19 (6): 625—639. PMID 23884896. doi:10.1093/humupd/dmt027. .

[3] Gunther, Rutger; Walker, Christopher (2024). „Adenomyosis”. StatPearls. PMID 30969690. .

[:0-4] а ^б Bragheto, Aristides M.; Caserta, Nelson; Bahamondes, Luis; Petta, Carlos A. (2007). „Effectiveness of the levonorgestrel-releasing intrauterine system in the treatment of adenomyosis diagnosed and monitored by magnetic resonance imaging”. Contraception. 76 (3): 195—199. PMID 17707716. doi:10.1016/j.contraception.2007.05.091. .

[:1-5] а ^б ^в ^г ^д Struble, Jennifer; Reid, Shannon; Bedaiwy, Mohamed A. (2016). „Adenomyosis: A Clinical Review of a Challenging Gynecologic Condition”. Journal of Minimally Invasive Gynecology. 23 (2): 164—185. PMID 26427702. doi:10.1016/j.jmig.2015.09.018.

[6] Maheshwari, Abha; Gurunath, Sumana; Fatima, Farah; Bhattacharya, Siladitya (2012). „Adenomyosis and subfertility: A systematic review of prevalence, diagnosis, treatment and fertility outcomes”. Human Reproduction Update. 18 (4): 374—392. PMID 22442261. doi:10.1093/humupd/dms006. .

[7] Niu, Zhihong; Chen, Qian; Sun, Yijuan; Feng, Yun (2013). „Long-term pituitary downregulation before frozen embryo transfer could improve pregnancy outcomes in women with adenomyosis”. Gynecological Endocrinology. 29 (12): 1026—1030. PMID 24006906. S2CID 39831081. doi:10.3109/09513590.2013.824960.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Класификација	D ICD-10: N80.0 ICD-9-CM: 617.0 OMIM: 600458 MeSH: D004715 DiseasesDB: 250
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 001513 eMedicine: radio/737