Шпанска колонизација Америке

Прекоморска експанзија под Круном Кастиље покренута је под краљевском влашћу, а први су је реализовали шпански конквистадори. Извршена је инвазија Америка и нове територије су инкорпориране у Шпанско царство, с изузетком Бразила, Канаде, североистока Сједињених Држава и још неколико малих земаља Јужне Америке и Кариба. Круна је створила цивилне и верске структуре за администрацију региона. Мотивација за колонијалну експанзију била је трговина и ширење католичке вере путем преображавања аутохтоних житеља.

Застава шпанских конквистадора са круном Кастиље на црвеној застави, коју су користили Ернан Кортес, Франсиско Пизаро и други

Почевши од приспећа Кристофора Колумба на Карибе 1492. године и настављајући контролу над огромном територијом током више од три века, Шпанско царство се проширило на Карипска острва, половину Јужне Америке, већи део Централне Америке и већи део Северне Америке (укључујући данашњи) Мексико, Флориду, и југозападне и приморске пацифичко обалске регионе Сједињених Држава. Процењује се да је током колонијалног периода (1492-1832) укупно 1,86 милиона Шпанаца насељено у Америци, а додатних 3,5 милиона је досељено током постколонијалне ере (1850-1950); процена је да је у 16. веку насељено 250.000, а већина током 18. века, јер је имиграцију подстакла нова династија Бурбон. Супротно томе, величина аутохтоне популације је редукована за процењених 80% током првог века и по након Колумбових путовања, превасходно ширењем афроевроазијских болести, Ово се може сматрати првим геноцидним актом великог обима у модерном добу, иако је ова тврдња оспорена због увођења болести, које се сматрју нуспродуктом колумбијске размене. Расно мешање било је централни процес у шпанској колонизацији Америке, и ултиматно је довело до латиноамеричког идентитета, који комбинује хиспано и индијанске културе.

Шпанија је уживала у културном златном добу у шеснаестом и седамнаестом веку, када су сребро и злато из америчких рудника све више финансирали дуги низ европских и северноафричких ратова. Почетком 19. века Шпанско амерички ратови за независност резултирали су сецесијом и каснијом балканизацијом већине шпанских колонија у Америци, осим Кубе и Порторика, који су коначно напуштени 1898, после Шпанско-америчког рата, заједно са Гвамом и Филипинима у Тихом океану. Шпански губитак ових последњих територија политички је окончао шпанску власт у Америци.

Освајања

---

Иберијска територија Круне Кастиље. .

---

Прекоморска северна територија Круне Кастиље (Нова Шпанија и Филипини)

---

Прекоморска јужна територија Круне Кастиље (Перу, Нова Гранада и Рíо де ла Плата)

Католички монаси Изабела од Кастиље, краљица Кастиље и њен муж краљ Фердинандо, краљ Арагона, водили су политику заједничке владавине својих краљевстава и створили јединствену Шпанску монархију. Иако су Кастиљом и Арагоном заједно владали њихови монарси, они су остали одвојена краљевства. Католички монарси дали су званично одобрење за планове ђеновског поморца Кристофора Колумба за путовање у Индију пловидбом на запад. Финансирање је стигло од краљице Кастиље, тако да се профит од шпанске експедиције преточио у Кастиљу. У проширењу шпанског суверенитета на њихове прекоморске територије, власт над експедицијама откривања, освајања и насељавања припадала је монархији.

Краљевина Португалија је одобрила серију путовања дуж обале Африке и када су заокружили јужни врх, могли су да отплове до Индије и даље на исток. Шпанија је тражила слично богатство и одобрила је Колумбово путовање на запад. Једном када је дошло до шпанског насељавања на Карибима, Шпанија и Португал су формализовали поделу света између себе Уговором из Тордесиљасаа из 1494. године. Дубоко побожна Изабела је видела ширење шпанског суверенитета нераскидиво упарено са евангелизацијом нехришћанских народа, такозвано „духовно освајање“ са војним освајањем. Папа Александар VI је папским декретом, Интер цаетера, од 4. маја 1493. поделио права на земље на западној хемисфери између Шпаније и Португала под условом да шире хришћанство. Ове формалне аранжмане између Шпаније, Португала и папе игнорисале су друге европске силе.

Општи принципи експанзије

Откриће Америке (Јохан Мориц Ругендас).

Шпанска експанзија се понекад сажето сумира као „злато, слава, Бог“. Потрага за материјалним богатством, унапређење положаја освајача и круне и ширење хришћанства. У ширењу шпанског суверенитета на њене прекоморске територије, власт за експедиције (ентрадас) откривања, освајања и насељавања почивала је у монархији. Експедиције су захтевале одобрење круне, која је излагала услове такве експедиције. Практично све експедиције након Колумбових путовања, које је финансирала круна Кастиље, обављене су о трошку вође експедиције и њених учесника. Иако се често учесници, конкистадори, сада називају „војници“, они нису били плаћени војници у редовима војске, већ најамници, који су се придружили експедицији са очекивањем да ће од тога профитирати. Вођа експедиције, аделантадо је био старешина са материјалним богатством и угледом који је могао да убеди круну да му изда дозволу за експедицију. Такође је морао да привуче учеснике у експедицију који су уложили своје животе и оскудно богатство у очекивању успеха експедиције. Вођа експедиције заложио је већи део капитала предузећу, које је у многоме функционисало као трговачко предузеће. Након успеха експедиције, ратни плен је подељен сразмерно износу који је учесник у почетку уложио, при чему је вођа добио највећи део. Учесници су снабдевали сопствени оклоп и оружје, а они који су имали коња добијали су две акције, једну за себе, док је друга признавала вредност коња као ратне машине. За еру освајања опште су позната два имена Шпанаца јер су предводили освајања високих домородачких цивилизација, Ернан Кортес, вођа експедиције која је покорила Астеке у централном Мексику, и Франсиско Пизаро, вођа освајања Инка у Перуу.

Literatura

• Brading, D. A., The First America: the Spanish Monarchy, Creole Patriots, and the Liberal State, 1492–1867 (Cambridge: Cambridge University Press, 1993).
• Clark, Larry R. "Imperial Spain’s Failure to Colonize Southeast North America: 1513 - 1587" (TimeSpan Press 2017) updated edition to “Spanish Attempts to Colonize Southeast North America (McFarland Publishing 2010)
• Elliott, J. H. Empires of the Atlantic World: Britain and Spain in America, 1492–1830 (New Haven: Yale University Press, 2007)
• Gibson, Carrie. Empire's Crossroads: A History of the Caribbean from Columbus to the Present Day (New York: Grove Press, 2015)
• Gibson, Carrie (2019). El Norte: The Epic and Forgotten Story of Hispanic North America. New York: Atlantic Monthly Press. 
• Goodwin, Robert (2019). América: The Epic Story of Spanish North America, 1493-1898. London: Bloomsbury Publishing. 
• Hanke, Lewis (1965). The Spanish Struggle for Justice in the Conquest of America. Boston: Little, Brown, and Co. .
• Haring, Clarence H. The Spanish Empire in America (London: Oxford University Press, 1947)
• Kamen, Henry (2004). Empire: How Spain Became a World Power, 1492–1763. HarperCollins. 
• Merriman, Roger Bigelow. The Rise of the Spanish Empire in the Old World and in the New (4 Vol. London: Macmillan, 1918) online free
• Portuondo, María M. Secret Science: Spanish Cosmography and the New World (Chicago: Chicago UP, 2009).
• Restall, Matthew and Felipe Fernández-Armesto. The Conquistadors: A Very Short Introduction (2012) excerpt and text search
• Thomas, Hugh. Rivers of Gold: the rise of the Spanish Empire, from Columbus to Magellan (2005)
• Weber, David J (1992). The Spanish Frontier in North America. Yale University Press. 
• Cañeque, Alejandro (2013). „The Political and Institutional History of Colonial Spanish America”. History Compass. 11 (4): 280—291. doi:10.1111/hic3.12043. 
• Weber, David J. "John Francis Bannon and the Historiography of the Spanish Borderlands: Retrospect and Prospect." Journal of the Southwest (1987): 331–363. See John Francis Bannon
• Weber, David J. (2005). „The Spanish Borderlands, Historiography Redux”. The History Teacher. 39 (1): 43—56. JSTOR 30036743. doi:10.2307/30036743. 
• Altman, Ida and David Wheat, eds. The Spanish Caribbean and the Atlantic World in the Long Sixteenth Century. ISBN 978-0803299573. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). Lincoln: University of Nebraska Press 2019.
• Burkholder, Mark A. and Lyman L. Johnson. (2019). Colonial Latin America. ISBN 978-0190642402. , 10th ed. Oxford University Press 2018.
• Chipman, Donald E. and Joseph, Harriett Denise (1992). Spanish Texas, 1519–1821. Austin: University of Texas Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Gibson, Charles. Spain in America. ISBN 978-1299360297. . New York: Harper and Row 1966.
• Lockhart, James and Stuart B. Schwartz. Early Latin America: A History of Colonial Spanish America and Brazil. ISBN 978-0521299299. . New York: Cambridge University Press 1983.
• Resendez, Andres (2016). The Other Slavery: The Uncovered Story of Indian Enslavement in America. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 448. ISBN 978-0544602670. 
• Restall, Matthew and Kris Lane. Latin America in Colonial Times. New York: Cambridge University Press 2011.
• Herzog, Tamar (1. 6. 2018). „Indigenous Reducciones and Spanish Resettlement: Placing Colonial and European History in Dialogue”. Ler História (на језику: енглески) (72): 9—30. ISSN 0870-6182. doi:10.4000/lerhistoria.3146. 

Spoljašnje veze

• Spanish Exploration and Conquest of North America
• Spain in America (Edward Gaylord Bourne, 1904) 'Spain in America'
• The Spanish Borderlands (Herbert E. Bolton, 1921) 'The Spanish Borderlands'
• -аутхор= -
• Тхе схорт филм Спанисх Емпире ин тхе Неw Wорлд (1992) ис аваилабле фор фрее доwнлоад ат тхе Интернет Арцхиве
• “The Political Force of Images,” Vistas: Visual Culture in Spanish America, 1520–1820.