Купуасу

Купуасу
	Стабло са плодовима
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Скривеносеменице
(нерангирано):	Еудикотиледоне
(нерангирано):	Rosids
Ред:	Malvales
Породица:	Malvaceae
Потпородица:	Byttnerioideae
Племе:	Theobromateae
Род:	Theobroma
Врста:	T. grandiflorum
Биномно име
	Theobroma grandiflorum; (Willd. ex Spreng.) K.Schum.

Купуасу (порт. Cupuaçu) или Теоброма крупноцветна (лат. Theobroma grandiflorum) тропско је дрво из рода Theobroma, које припада породици слезова (Malvaceae). Близак је сродник какаовца.^[1]

Аутохтона је врста из Амазонске тропске кишне шуме чије аутохтоно становништво је користило плодове ове биљке још у претколумбовско време. Данас се комерцијано узгаја у северним државама Бразила, посебно у савезним државама Пара, Амазонас, Рондонија и Акре, те у влажним тропским пределима Боливије, Колумбије, Венецуеле, Еквадора и Перуа. У мањим количинама узгаја се и у Костарици и Мексику.^[1]

Опис врсте

Зрео плод капуасуа

Капуасу је средње високо дрво просечне висине између 5 и 15 метара, док поједини примерци могу да нарасту и до 20 метара. Кора је смеђа и глатка. Листови су овални, крупни и кожасти, јарко зелене боје на лицу и сивкасти на наличју. Дужина листова варира од 23 до 35 центиметара, док је ширина од 6 до 10 центиметара. Лисна нерватура је пераста са 9 до 10 парова лисних нерава. Млади листови обично имају светло розу боју, а што су старији то добијају све тамније нијансе зелене боје.

Цветови су каулифлорични и развијају се директно на стаблу или на дебљим гранама, а опрашивање се врши углавном преко инсеката. Плодови су дугуљасти, смеђи и доста крупни, са просечном дужином до око 25 цм, ширином до 12 цм и тежином од 1 до 2 килограма. Са спољашње стране плода налази се од 4−7 мм дебео и тврд егзокарп који штити мекану и сочну унутрашњост плода.^[1]

Унутрашњост плода представља сочна и мекана бела пулпа слатко-киселкастог укуса која омотава између 25 и 50 семена распоређених у 5 гнезда. Пулпа има посебан укус који представља мешавину укуса чоколаде и ананаса. Плод садржи пуринов алкалоид теакрин. Плодови се користе свежи и за припрему сокова, слаткиша и бројних јела. Семе чини петину укупне масе плода, а садрже и до 50% масноћа које су по својим својствима доста сличне какао путеру.

Хемијска својства

Плодови садрже танине, гликозиде, теограндине, катехине, кверцетине, кемпферол и изоскутелареине који му дају специфичну арому.^[2]

Такође садржи и кофеин, теобромин и теофилин који се могу наћи и у какау, али у знатно мањим количинама.^[3]

Купуасу маслад је триглицерид састављен од засићених и незасићених масних киселина које маслацу дају ниску тачку топљења од свега 30 °C и ствара компактну кремасту масу погодну за кондиторску индустрију (посебно код добијања беле чоколаде). Најважније масне киселине у купуасу бутеру су стеаринска (38%), олеинска (38%), палмитинска (11%) и арахидинска киселина (7%).^[4]