Tasosartan
Tasosartan je antagonist angiotenzin II receptora.
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
2,4-dimetil-8[2'-(1H-tetrazol-5-il)bifenil-4-il]metil5,8-dihidropirido[2,3-d]pirimidin-7(6H)-on | |
| Klinički podaci | |
| Kategorija trudnoće |
|
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Identifikatori | |
| CAS broj | 145733-36-4  |
| ATC kod | C09CA05 (WHO) |
| PubChem | CID 60919 |
| DrugBank | DB01349 |
| ChemSpider | 54890  |
| UNII | 48G92V856H |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C23H21N7O |
| Molarna masa | 411,459 g/mol |
Proizvođač je ovaj lek povukao sa FDA pregleda nakon što su klinička ispitivanja faze III pokazala povišene transaminaze (znak moguće hepatotoksičnosti) kod znatnog broja učestnika.[1][2]
Osobine
уреди| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 6 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 4 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 3,1 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -5,9 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 100,6 |
Reference
уреди- ^ Atkinson AJ; et al. (2007). Principles of clinical pharmacology. Amsterdam: Elsevier. стр. 515. ISBN 978-0-12-369417-1.
- ^ Dina R, Jafari M (2000). „Angiotensin II-receptor antagonists: an overview”. Am J Health Syst Pharm. 57 (13): 1231—41. PMID 10902066.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
уреди- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
