Тасосартан
Тасосартан је антагонист ангиотензин II рецептора.
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
2,4-диметил-8[2'-(1H-tetrazol-5-il)bifenil-4-il]metil5,8-дихидропиридо[2,3-d]пиримидин-7(6H)-он | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Идентификатори | |
| CAS број | 145733-36-4  |
| ATC код | C09CA05 (WHO) |
| PubChem | CID 60919 |
| DrugBank | DB01349 |
| ChemSpider | 54890  |
| UNII | 48G92V856H |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C23H21N7O |
| Моларна маса | 411,459 g/mol |
Произвођач је овај лек повукао са ФДА прегледа након што су клиничка испитивања фазе III показала повишене трансаминазе (знак могуће хепатотоксичности) код знатног броја учестника.[1][2]
Особине
уреди| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 6 |
| Број донора водоника | 1 |
| Број ротационих веза | 4 |
| Партициони коефицијент[3] (ALogP) | 3,1 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -5,9 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 100,6 |
Референце
уреди- ^ Аткинсон АЈ; et al. (2007). Principles of clinical pharmacology. Amsterdam: Elsevier. стр. 515. ISBN 978-0-12-369417-1.
- ^ Dina R, Jafari M (2000). „Angiotensin II-receptor antagonists: an overview”. Am J Health Syst Pharm. 57 (13): 1231—41. PMID 10902066.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
уреди- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе
уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
