Друштвени медији

Друштвени медији се најчешће дефинишу као обиље нових извора онлајн информација које се стварају, иницирају, циркулишу и користе од стране потрошача с намером да међусобно размењују информације о производима, маркама, услугама, особеностима и специфичностима. Обухватају бројне и веома разноврсне медије, као што су блогови од стране компаније спонзорисани одбори за дискусију, собе за четовање, мејл, веб-сајтовима и форми потрошача за рангирање производа и услуга, Интернет одбори и форми за дискусију, блогови (сајтови који садрже дигитални аудио, слике, филмове или фотографије), друштвених мрежних веб сајтова.
Веома је битно разграничити разлику између класичних и друштвених медија.

На слици су различите иконе друштвених медија.

Класични медији представљају традиционални вид информисања јавности, и више су заступљени од нових медија, али тај однос се рапидно мења из дана у дан. Један од разлога те разлике у заступљености, је управо интернет образовање и генерално неједнака покривеност интернетом у земљи. Урбане средине углавном имају брз и релативно сигуран приступ интернету што преко ADSL, кабловског, или бежичним путем, преко WI-FI конекције. Данас је мало таквих који још увек користе dial-up, или модемски приступ, који је веома спор и притом прилично скуп.

Друштвени медији представљају места окупљања људи са сличним интересима. Тако се стварају виртуалне заједнице људи окупљених око одређених тема и информација на конкретној веб локацији, од академских, до хобија и разоноде.

Историјат друштвених мрежа

Све ово почиње још далеко у прошлост у древној Персији. Наставља се проналаском телеграфа у Француској који је допринео социјализацији и повећању комуникације међу људима, 1890. године појавом радија и телевизије настаје прва револуција у информисању. Све до појаве интернета седамдесетих година прошлог века није постојала права интерактинност, и медиј који повезује велики број корисника. Један од првих који је заживео на интеренту је сервис за слање и примање електронске поште мејл. Данас имамо резултат да је e-пошта један од најбитнијих комуникационих алата, и неизбежан део пословне коресподенције. Развојем интернет окружења уследила је права експанзија разних сервиса који данас углавном чине историју Интернета. Ови сервиси су приказани на средишњем делу линије, а они су Napster, Jusnet, BBC, све до појаве википедије и појаве првих блогова сервиса крајем деведесетих година. Мајспејс је једна од првих популарнијих друштвених мрежа која је веома заступљена широм света, затим и Second Life. Однедавно су се појавиле нове друштвене мреже фејсбук, Твитер, Јутјуб, Фликер. Правилном комбинацијом коришћења ових сервиса, као и одговарајућим таргетирањем тржишта добијају се ефикасни маркетиншки резултати. Због своје широке распрострањености и експанзије друштвени медији се користе у разне сврхе. Готово је незамисливо да особе које се баве маркетингом, медијима, комуникацијом, или односима са јавношћу нису пристуни на њима.

Анализа друштвених мрежа

Друштвена мрежа је друштвена структура коју чине чворови (који су уопштено појединци или организација) повезани једном или више међузависности, као што су вредности, визије, идеје, финансијски интереси, пријатељство, сличности, различитост, конфликт, куповина, повезаност преко веба. Резултат структуре често може да буде веома комплексан. Чворови су индивидуални актери унутар мреже, а веза су релације имеђу актера. Може да буде више различитих веза између чворова. Ови концепти се често приказују у виду дијаграма друштвених мрежа где су чворови - тачке, а веза - линија.

Дијаграм Друштвених мрежа

Друштвене мреже не треба мешати са сервисима за друштвене мреже као сто су Мајспејс, Оркут, Фејсбук, Нинг итд. или са виртуалним заједницама.

Анализа друштвене мреже посматра друштвену релацију у терминима чворова и веза. Чворови су индивидуални актери унутар мреже, а веза су релација имеђу актера. Хибридне мреже могу вредновати податке битнијих учесника који нису директно укључени у анализу. Примера ради запослени у компанији често раде са консултантима који нису радници фирме, а било би корисно и њих у процес прикупљања података потребних за анализу.

Карактеристике друштвених медија

Разумевање карактеристика друштвених мрежа је следећи корак који треба савладати да би их успешно користили. Јако је битно разграничити принцип функционисања ових медија да би што боље употребили њихове предности.

Предности друштвених мрежа су:

1. Партиципација - односно приступ или учешће у друштвеним медијима је веома распрострањено и широко. Ови медији су са технолошког аспекта веома сложени, док су са корисничког веома једноставни, и пројектовани тако да буду веома једноставни и универзално применљиви.
2. Транспарентност - са аспекта транспарентности и отворености ка садржају друштвени медији су веома транспарентни, јер је цео садржај на нјима јаван или приступачан свим корисницима.
3. Фокус на заједницама - цела прича се базира на креирању одређених група, од циљних до група људи са одређеним заједничким интересовањем. Дакле овакве групе се преко друштвених медија веома лако се креирају.
4. Корисничке могућности - манифестују се у томе сто корисници сада могу да реагују на садржај, тј. да изнесу своје мишљење и коментаре. Реакције корисника могу бити гласовне приликом неког гласања, и могу бити оцене или реакције.
5. Конверзација - има веома развијену комуникацију међу корисницима. Поред квалитетне комуникације, омогућено је једноставно дељење садржаја међу корисницима, тако да се неки садржај веома брзо може решити и проследити осталим корисницима. Конверзација преко порука је омогућена на великом броју друштвених медија. Ове поруке могу бити јавне које могу видети остало пријатељи или корисници, а могу бити приватне, затвореног типа у приватној конверзацији.
6. Глобална повезаност - предност друштвених медија је да ваш садржај за веома кратко време може видети велико број људи. Све ово се одвија путем гранања међу корисницима и путем коришћења више различитих медијских канала. Повезивање се може одвијати на два начина, једноставим линковањем ка другом сајту и дељењем међу другим сајтовима. На овај начин ствара се глобална повезаност међу корисницима широм света на веома ефикасан начин.

Врсте друштвених медија

Када смо код подела друштвених медија, постоје разне поделе, врсте и подврсте ових медија. Основна подела друштвених медија је на:

1. Блогове
2. Виртуелне светове
3. Друштвене мреже

Види још

• Оркут
• Сервис за друштвену мрежу

Литература

• Društveni mediji kao marketinški alat.pdf
• Benkler, Yochai (2006). The Wealth of Networks. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11056-2. OCLC 61881089. 
• Fuchs, Christian (2014). Social Media: A Critical Introduction. London: Sage. ISBN 978-1-4462-5731-9. 
• Gentle, Anne (2012). Conversation and Community: The Social Web for Documentation (2nd изд.). Laguna Hills, CA: XML Press. ISBN 978-1-937434-10-6. OCLC 794490599. 
• Hayat, Tsahi; Samuel-Azran, Tal (2017). „'You too, Second Screeners?' Second Screeners' Echo Chambers During the 2016 U.S. Elections Primaries”. Journal of Broadcasting & Electronic Media. 61 (2): 291—308. doi:10.1080/08838151.2017.1309417. 
• Johnson, Steven Berlin (2005). Everything Bad Is Good for You. New York: Riverhead Books. ISBN 978-1-57322-307-2. OCLC 57514882. 
• Jue, Arthur L., Jackie Alcalde Marr, Mary Ellen Kassotakis (2010). Social media at work : how networking tools propel organizational performance (1st изд.). San Francisco, CA: Jossey-Bass. ISBN 978-0-470-40543-7. 
• Lardi, Kamales; Fuchs, Rainer (2013). Social Media Strategy – A step-by-step guide to building your social business (1st изд.). Zurich: vdf. ISBN 978-3-7281-3557-5. 
• Li, Charlene; Bernoff, Josh (2008). Groundswell: Winning in a World Transformed by Social Technologies. Boston: Harvard Business Press. ISBN 978-1-4221-2500-7. OCLC 423555651. 
• McHale, Robert; Garulay, Eric (2012). Navigating Social Media Legal Risks: Safeguarding Your Business. Que. ISBN 978-0-7897-4953-6. 
• Piskorski, Mikołaj Jan (2014). A Social Strategy: How We Profit from Social Media. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15339-1. 
• Powell, Guy R.; Groves, Steven W.; Dimos, Jerry (2011). ROI of Social Media: How to improve the return on your social marketing investment. New York: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-82741-3. OCLC 0470827416. 
• Rheingold, Howard (2002). Smart mobs: The next social revolution (1st printing изд.). Cambridge, MA: Perseus Pub. стр. 288. ISBN 978-0-7382-0608-0. 
• Scoble, Robert; Israel, Shel (2006). Naked Conversations: How Blogs are Changing the Way Businesses Talk with Customers. Hoboken, NJ: John Wiley. ISBN 978-0-471-74719-2. OCLC 61757953. 
• Shirky, Clay (2008). Here Comes Everybody. New York: Penguin Press. ISBN 978-1-59420-153-0. OCLC 458788924. 
• Siegel, Alyssa (7. 9. 2015). „How Social Media Affects Our Relationships”. Psychology Tomorrow. Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 20. 07. 2019. 
• Surowiecki, James (2004). The Wisdom of Crowds. New York: Anchor Books. ISBN 978-0-385-72170-7. OCLC 156770258. 
• Tapscott, Don; Williams, Anthony D. (2006). Wikinomics. New York: Portfolio. ISBN 978-1-59184-138-8. OCLC 318389282. 
• Watts, Duncan J. (2003). Six degrees: The science of a connected age. London: Vintage. стр. 368. ISBN 978-0-09-944496-1. 
• Tedesco, Laura Anne (октобар 2000). „Lascaux (ca. 15,000 B.C.)”. Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art. 
• Agozzino, Alisa (2012). „Building A Personal Relationship Through Social Media: A Study Of Millenial Students' Brand Engagement”. Ohio Communication Journal. 50: 181—204. 
• Schoen, Harald; Gayo-Avello, Daniel; Takis Metaxas, Panagiotis; Mustafaraj, Eni; Strohmaier, Markus; Gloor, Peter (2013). „The power of prediction with social media”. Internet Research. 23 (5): 528—543. CiteSeerX 10.1.1.460.3885 . doi:10.1108/IntR-06-2013-0115. 
• Mateus, Samuel (2012). „Social Networks Scopophilic dimension – social belonging through spectatorship”. 
• Jordan, Kasteler (2017). „How to use SEO data in your social media strategy”. 
• Schrape, JF (2017). Reciprocal irritations: Social media, mass media and the public sphere. New Modes of Shaping Social Change?. стр. 138—150. ISBN 978-1-78643-838-6. doi:10.4337/9781786438386.00016. 
• O'Keeffe, G.S.; Clarke-Pearson, K. (2011). „The impact of social media on children, adolescents, and families”. Pediatrics. 127 (4): 800—804. PMID 21444588. doi:10.1542/peds.2011-0054. 
• Blankenship, M (2011). „How social media can and should impact higher education”. The Education Digest. 76 (7): 39. 
• Al-Rahmi, Mugahed, Waleed.Othman, Shahizan, Mohd. "The Impact of Social Media use on Academic Performance among university students: A Pilot Study". Journal of Information Systems Research and Innovation, pp. 1–10
• Beshears, Michael L. (2016). „Effectiveness of Police Social Media Use”. American Journal of Criminal Justice. 42 (3): 489—501. doi:10.1007/s12103-016-9380-4. 

Спољашње везе

• Јујтјуб
• Твитер