DSL
DSL (енгл. Digital Subscriber Line; у преводу: „дигитална претплатничка линија“) је скуп технологија која омогућава дигитални преносу података преко постојећих бакарних парица, односно телефонских линија а без заузимања исте због коришћења вишег фреквенцијског опсега. За успостављање DSL линије обавезан је DSL модем. Брзина преузимања података (download) се креће од 128 kb/s до 100 Mb/s, у зависности од варијанте технологије која се користи. Код асиметричног начина слања и пријема података (ADSL) брзина слања (upload) је мања него брзина преузимања података, док су код симетричног начина (SDSL) брзине исте.
Варијанте
уредиУ литератури се DSL технологије због разних варијанти називају xDSL. Постоје следеће варијанте: HDSL, RADSL, VADSL, ADSL, VDSL, BDSL, IDSL, SDSL i SHDSL.
Удаљеност од централе
уредиГледа се дужина претплатничке петље (бакарне парице - кабла) а не физичка удаљеност од централе мада је једно с’другим донекле повезано. Радник у централи помоћу наменског уређаја мери SNR (Signal to noise ratio) маргину; поједностављено речено однос шума (ометања; могу бити разна: електромагнетна, дотрајале инсталације и сл.) у односу на сигнал, разуме се и што је удаљеност већа и сигнал је слаби. Максимална удаљеност за ADSL је 5,5km.
Поређење брзина
уреди- Аналогни модем – највећа брзина до 56 kb/s; од 2016 нема више у понуди dial up-a
- ISDN – дигитална технологија, највећа брзина 128 kb/s
- xDSL – тренутно је највећа брзина до 100 Mbit/s; доступно у скоро целој Србији
- FTTx - највећа брзина до 1000 Mbit/s; доступно у великим градовима Србије
×Све брзине у понуди су асиметричне.
