Serinske proteaze (ili serinske endopeptidaze) enzimi su koji presecaju peptidne veze proteina, i u kojima serin služi kao nukleofilna aminokiselina na aktivnom mestu enzima.[1]

Serinska proteaza
Kristalna struktura goveđeg himotripsina. Katalitički ostaci su prikazani kao žuti štapići. Prkaz je baziran na PDB 1CBW.
Identifikatori
EC broj3.4.21.-
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum
Kristalna struktura Tripsina, tipične serinske proteaze.

One su sveprisutne kod eukariota i prokariota. Serinske proteaze se dele u dve široke kategorije na osnovu njihove strukture: himotripsin slične (tripsinu slične) ili subtilisinu slične.[2] Kod ljudi, one su odgovorne za koordiniranje različitih fizioloških funkcija, uključujući varenje, imunski respons, koagulaciju krvi i reprodukciju.[1]

Klasifikacija

уреди

MEROPS proteazni klasifikacioni sistem sadrži 16 superfamilija (2013) svaka od kojih sadrži mnoštvo familija. Svaka superfamilija koristi katalitičku trijadu ili dijadu u različitim proteinskim savijanjima, što je primer konvergentne evolucije katalitičkog mehanizma. Većina enzima pripada S1 familiji PA klana (superfamilije) proteaza.

P superfamilija sadrži mešavinu nukleofilnih klasa familija, dok se S sastoji od serinskih proteaza. Unutar svake superfamilije, familije su označene po njihovim katalitičkim nukleofilu (S = serinske proteaze).

Familije serinskih proteaza

Superfamilija Familije Primeri
SB S8, S53 Subtilisin (Bacillus licheniformis)
SC S9, S10, S15, S28, S33, S37 Prolilna oligopeptidaza (Sus scrofa)
SE S11, S12, S13 D-Ala-D-Ala peptidaza C (Escherichia coli)
SF S24, S26 Signalna peptidaza I (Escherichia coli)
SH S21, S73, S77, S78, S80 Citomegalovirus asemblin (ljudski herpesvirus 5)
SJ S16, S50, S69 Lon-A peptidaza (Escherichia coli)
SK S14, S41, S49 Clp proteaza (Escherichia coli)
SO S74 Fag K1F endosijalidaza CIMCD samo-rascepljujući protein (Enterobacterija fag K1F)
SP S59 Nukleoporin 145 (Homo sapiens)
SR S60 Laktoferin (Homo sapiens)
SS S66 Mureinska tetrapeptidaza LD-karboksipeptidaza (Pseudomonas aeruginosa)
ST S54 Romboid-1 (Drosophila melanogaster)
PA S1, S3, S6, S7, S29, S30, S31, S32, S39, S46, S55, S64, S65, S75 Himotripsin A (Bos taurus)
PB S45, S63 prekursor penicilin G acilaze (Escherichia coli)
PC S51 Dipeptidaza E (Escherichia coli)
PE P1 DmpA aminopeptidaza (Ochrobactrum anthropi)
unassigned S48, S62, S68, S71, S72, S79, S81

Reference

уреди
  1. ^ а б Hedstrom, L. (2002). „Serine protease mechanism and specificity.”. Chem Rev. 102 (12): 4501—24. PMID 12475199. doi:10.1021/cr000033x. 
  2. ^ Madala PK, Tyndall JD, Nall T, Fairlie DP (2010). „Update 1 of: Proteases universally recognize beta strands in their active sites”. Chem Rev. 110 (6): PR1—31. PMID 20377171. doi:10.1021/cr900368a. 

Spoljašnje veze

уреди