Психијатрија
Психијатрија је медицинска дисциплина која се бави проучавањем порекла, механизама и процеса настанка, облика, распрострањености и лечења психичких болести и поремећаја. Психијатрија се бави, осим лечења, и превенцијом душевних болести, као и рехабилитацијом оболелих.[1][2] Психијатрија обухвата различите маладаптације повезане са расположењем, понашањем, спознајом и перцепцијом.
Психијатрија | |
---|---|
Занимање | |
Назив занимања | Лекар |
Подручје рада | Медицина |
Опис | |
Поља рада | |
Квалификације |
|
Почетна психијатријска процена особе обично започиње испитивањем историје случаја и менталног стања. Могу се вршити физички прегледи и психолошки тестови. Повремено се користе неуроимиџинг или друге неурофизиолошке технике.[3] Ментални поремећаји се често дијагнозирају у складу са клиничким концептима наведеним у дијагностичким приручницима као што је Међународна класификација болести (МКБ), коју уређује и користи Светска здравствена организација (СЗО) и широко коришћени Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (ДСМ), који је објавило Америчко удружење психијатара (АПА). Пето издање ДСМ-а (DSM-5) објављено је 2013. године. Оно је реорганизовало веће категорије различитих болести и проширило је претходно издање тако што укључује информације/увиде у складу са тренутним истраживањима.[4]
Комбиновани третман психијатријских лекова и психотерапије постао је најчешћи начин психијатријског лечења у тренутној пракси,[5][6] мада савремена пракса такође укључује широк спектар других модалитета, нпр. асертивни третман заједнице, подршка заједнице и подржани радни однос. Лечење се може спроводити стационарно или амбулантно, у зависности од тежине функционалног оштећења или од других аспеката дотичног поремећаја. Болнички пацијенти се могу лечити у психијатријској болници. Истраживање и лечење у оквиру психијатрије у целини спроводи се на интердисциплинарној основи са другим стручњацима, попут епидемиолога, медицинских сестара, социјалних радника, окупационих терапеута или клиничких психолога.
Теорија и фокус
уреди„Психијатрија, више него било која друга грана медицине, приморава своје лекаре да се боре са природом доказа, ваљаношћу интроспекције, проблемима у комуникацији и другим дугорочним филозофским питањима”.[7]
Психијатрија се односи на област медицине усредсређену посебно на ум, чији је циљ проучавање, спречавање и лечење менталних поремећаја код људи.[8][9][10] Описана је као посредник између света из друштвеног контекста и света из перспективе ментално болесних.[11]
Особе које су специјализоване за психијатрију често се разликују од већине других стручњака за ментално здравље и лекара по томе што морају бити упознате и са друштвеним и са биолошким наукама.[9] Дисциплина проучава рад различитих органа и телесних система класификованих према пацијентовим субјективним искуствима и објективној физиологији пацијента.[12] Психијатрија третира менталне поремећаје, који су конвенционално подељени у три врло опште категорије: менталне болести, тешки поремећаји учења и поремећаји личности.[13] Иако се фокус психијатрије временом мало променио, поступци дијагностике и лечења драматично су еволуирали и тај тренд наставља да се одвија. Од краја 20. века, подручје психијатрије је постајало све више биолошко и мање концептуално изоловано од других медицинских поља.[14]
Опсег праксе
уредиИако медицинска специјалност психијатрије користи истраживања на пољу неуронауке, психологије, медицине, биологије, биохемије и фармакологије,[15] генерално се сматра средином између неурологије и психологије.[16] Будући да су психијатрија и неурологија дубоко испреплетене медицинске специјалности, све сертификате за обе специјалности и за њихове подспецијалности у САД нуди један одбор, Амерички одбор за психијатрију и неурологију, који је члан Америчког одбора за медицинске специјалности.[17] За разлику од других лекара и неуролога, психијатри су специјализовани за однос лекар-пацијент и обучени су у различитој мери за употребу психотерапије и других техника терапијске комуникације.[16] Психијатри се такође разликују од психолога по томе што су лекари и имају постдипломску обуку која се назива резиденција (обично 4 до 5 година) у пољу психијатрије; квалитет и темељност њихове постдипломске медицинске обуке идентичан је са осталим медицинским струкама.[18] Стога психијатри могу саветовати пацијенте, прописивати лекове, наручивати лабораторијске тестове, наручивати неуроимиџинг и обављати физичке прегледе.[3]
Етика
уредиСветско психијатријско удружење издаје етички кодекс којим се уређује понашање психијатара (попут осталих следбеника професионалне етике). Психијатријски етички кодекс, први пут успостављен Хавајском декларацијом 1977. године, проширен је и ажуриран Бечком повељом 1983. године и проширен Мадридском декларацијом 1996. године. Кодекс је даље ревидиран током генералних скупштина те организације 1999, 2002, 2005, и 2011.[19]
Кодекс Светске психијатријске асоцијације покрива питања као што су поверљивост, смртна казна, етничка или културна дискриминација,[19] еутаназија, генетика, људско достојанство онеспособљених пацијената, односи са медијима, трансплантација органа, процена пацијента, истраживачка етика, одабир пола,[20] мучења,[21][22] и најновије сазнање.
Такође, један од експеримената који је подигао свест о етици дијагностичког процеса у психијатрији јесте Розенханов експеримент, који је истакао потребу за пажљивијим приступом према пацијентима да би се избегле грешке типа 1 и 2 приликом дијагностиковања пацијената.[23]
Референце
уреди- ^ Backes, Katherine A.; Borges, Nicole J.; Binder, S. Bruce; Roman, Brenda (2013). „First-year medical student objective structured clinical exam performance and specialty choice”. International Journal of Medical Education. 4: 38—40. doi:10.5116/ijme.5103.b037 .
- ^ Alarcón, Renato D. (2016). „Psychiatry and Its Dichotomies”. Psychiatric Times. 33 (5): 1.
- ^ а б „Information about Mental Illness and the Brain (Page 3 of 3)”. The Science of Mental Illness. National Institute of Mental Health. 31. 1. 2006. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 19. 4. 2007.
- ^ Kupfer DJ, Regier DA (мај 2010). „Why all of medicine should care about DSM-5”. JAMA. 303 (19): 1974—5. PMID 20483976. doi:10.1001/jama.2010.646.
- ^ Gabbard GO (фебруар 2007). „Psychotherapy in psychiatry”. International Review of Psychiatry. 19 (1): 5—12. PMID 17365154. S2CID 25268111. doi:10.1080/09540260601080813.
- ^ „Psychiatry Specialty Description”. American Medical Association. Приступљено 10. 10. 2020.
- ^ Guze, 1992, p.4
- ^ Guze 1992, стр. 4.
- ^ а б Storrow, Hugh A. (1969). Outline of Clinical Psychiatry. New York: Appleton-Century-Crofts. стр. 1. ISBN 978-0-390-85075-1. OCLC 599349242.
- ^ Lyness 1997, стр. 3.
- ^ Gask 2004, стр. 7.
- ^ Guze 1992, стр. 131.
- ^ Gask 2004, стр. 113.
- ^ Gask 2004, стр. 128.
- ^ Pietrini P (новембар 2003). „Toward a biochemistry of mind?”. Editorial. The American Journal of Psychiatry. 160 (11): 1907—8. PMID 14594732. doi:10.1176/appi.ajp.160.11.1907 .
- ^ а б Shorter 1997, стр. 326.
- ^ „Specialty and Subspecialty Certificates”, American Board of Medical Specialties, n.d, Приступљено 27. 7. 2016
- ^ Hauser, Mark J. „Student Information”. Psychiatry.com. Архивирано из оригинала 23. 10. 2010. г. Приступљено 21. 9. 2007.
- ^ а б „Madrid Declaration on Ethical Standards for Psychiatric Practice”. World Psychiatric Association. 21. 9. 2011. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 3. 11. 2014.
- ^ López-Muñoz F, Alamo C, Dudley M, Rubio G, García-García P, Molina JD, Okasha A (мај 2007). Cecilio Alamoa, Michael Dudleyb, Gabriel Rubioc, Pilar García-Garcíaa, Juan D. Molinad and Ahmed Okasha. „Psychiatry and political-institutional abuse from the historical perspective: the ethical lessons of the Nuremberg Trial on their 60th anniversary”. Progress in Neuro-Psychopharmacology & Biological Psychiatry. 31 (4): 791—806. PMID 17223241. S2CID 39675837. doi:10.1016/j.pnpbp.2006.12.007. „These practices, in which racial hygiene constituted one of the fundamental principles and euthanasia programmes were the most obvious consequence, violated the majority of known bioethical principles. Psychiatry played a central role in these programmes, and the mentally ill were the principal victims.”
- ^ Gluzman SF (децембар 1991). „Abuse of psychiatry: analysis of the guilt of medical personnel”. Journal of Medical Ethics. 17 Suppl (Suppl): 19—20. PMC 1378165 . PMID 1795363. doi:10.1136/jme.17.Suppl.19 . „Based on the generally accepted definition, we correctly term the utilisation of psychiatry for the punishment of political dissidents as torture.”
- ^ Debreu, Gerard (1988). „Introduction”. Ур.: Corillon, Carol. Science and Human Rights. The National Academies Press. стр. 21. ISBN 978-0-309-57510-2. PMID 25077249. doi:10.17226/9733 . Приступљено 2007-10-04. „Over the past two decades the systematic use of torture and psychiatric abuse have been sanctioned or condoned by more than one-third of the nations in the United Nations, about half of mankind.”
- ^ Rosenhan, David (1973). „On being sane in insane places”. Santa Clara Law Review. 13.
Литература
уреди- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Gask, Linda (2004). A Short Introduction to Psychiatry. London: SAGE Publications Ltd. ISBN 978-0-7619-7138-2. OCLC 56009828.
- Guze, Samuel B. (1992). Why Psychiatry Is a Branch of Medicine. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507420-8. OCLC 25315637.
- Lyness, Jeffrey M. (1997). Psychiatric Pearls. Philadelphia: F.A. Davis Company. ISBN 978-0-8036-0280-9. OCLC 807453406.
- Shorter, Edward (1998) [1997]. A History of Psychiatry: From the Era of the Asylum to the Age of Prozac . New York: John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-471-24531-5. OCLC 60169541.
- Berrios, German E.; Porter, Roy, ур. (1995). The History of Clinical Psychiatry. London: Athlone Press. ISBN 978-0-485-24211-9. OCLC 1000559759.
- Berrios GE (1996). History of Mental symptoms: The History of Descriptive Psychopathology since the 19th century. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-52672-5. OCLC 668203298.
- Ford-Martin, Paula Anne Gale (2002). „Psychosis”. Ур.: Longe, Jacqueline L.; Blanchfield, Deirdre S. Gale Encyclopedia of Medicine. 4 (2nd изд.). Detroit: Gale Group. OCLC 51166617.
- Francis, Gavin, "Changing Psychiatry's Mind" (review of Anne Harrington, Mind Fixers: Psychiatry's Troubled Search for the Biology of Mental Illness, Norton, 366 pp.; and Nathan Filer, This Book Will Change Your Mind about Mental Health: A Journey into the Heartland of Psychiatry, London, Faber and Faber, 248 pp.), The New York Review of Books, vol. LXVIII, no. 1 (14 January 2021), pp. 26–29. "[M]ental disorders are different [from illnesses addressed by other medical specialties].... To treat them as purely physical is to misunderstand their nature." "[C]are [needs to be] based on distress and [cognitive, emotional, and physical] need rather than [on psychiatric] diagnos[is]", which is often uncertain, erratic, and unreplicable. (p. 29.)
- Hirschfeld RM, Lewis L, Vornik LA (фебруар 2003). „Perceptions and impact of bipolar disorder: how far have we really come? Results of the national depressive and manic-depressive association 2000 survey of individuals with bipolar disorder”. The Journal of Clinical Psychiatry. 64 (2): 161—74. PMID 12633125. doi:10.4088/JCP.v64n0209.
- Krieke LV, Jeronimus BF, Blaauw FJ, Wanders RB, Emerencia AC, Schenk HM, Vos SD, Snippe E, Wichers M, Wigman JT, Bos EH, Wardenaar KJ, Jonge PD (јун 2016). „HowNutsAreTheDutch (HoeGekIsNL): A crowdsourcing study of mental symptoms and strengths” (PDF). International Journal of Methods in Psychiatric Research. 25 (2): 123—44. PMC 6877205 . PMID 26395198. doi:10.1002/mpr.1495. hdl:11370/060326b0-0c6a-4df3-94cf-3468f2b2dbd6. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 08. 2019. г. Приступљено 04. 06. 2021.
- McGorry PD, Mihalopoulos C, Henry L, Dakis J, Jackson HJ, Flaum M, Harrigan S, McKenzie D, Kulkarni J, Karoly R (фебруар 1995). „Spurious precision: procedural validity of diagnostic assessment in psychotic disorders”. The American Journal of Psychiatry. 152 (2): 220—3. CiteSeerX 10.1.1.469.3360 . PMID 7840355. doi:10.1176/ajp.152.2.220.
- Moncrieff J, Cohen D (2005). „Rethinking models of psychotropic drug action”. Psychotherapy and Psychosomatics. 74 (3): 145—53. PMID 15832065. S2CID 6917144. doi:10.1159/000083999.
- Burke, C. (фебруар 2000). „Psychiatry: a "value-free" science?”. Linacre Quarterly. 67/1: 59—88. S2CID 77216987. doi:10.1080/20508549.2000.11877569.
- „What is Cognitive-Behavioral Therapy?”. National Association of Cognitive-Behavioral Therapists. Приступљено 20. 9. 2006.
- Van Os J, Gilvarry C, Bale R, Van Horn E, Tattan T, White I, Murray R (мај 1999). „A comparison of the utility of dimensional and categorical representations of psychosis. UK700 Group”. Psychological Medicine. 29 (3): 595—606. PMID 10405080. doi:10.1017/s0033291798008162.
- Walker, Evelyn; Young, Perry Deane (1986). A Killing Cure (1st изд.). New York: H. Holt and Co. ISBN 978-0-03-069906-1. OCLC 12665467.
- Williams JB, Gibbon M, First MB, Spitzer RL, Davies M, Borus J, Howes MJ, Kane J, Pope HG, Rounsaville B (август 1992). „The Structured Clinical Interview for DSM-III-R (SCID). II. Multisite test-retest reliability”. Archives of General Psychiatry. 49 (8): 630—6. PMID 1637253. doi:10.1001/archpsyc.1992.01820080038006.
- Hiruta, Genshiro (јун 2002). Beveridge, Allan, ур. „Japanese psychiatry in the Edo period (1600-1868)”. History of Psychiatry. 13 (50): 131—51. S2CID 143377079. doi:10.1177/0957154X0201305002.