Propionska kiselina

Propionska kiselina
Simplified skeletal formula	Full structural formula
Ball-and-stick model	Space-filling model
Nazivi
	IUPAC naziv propanoinska kiselina
	Drugi nazivi etankarboksilna kiselina
Identifikacija
CAS broj	79-09-4 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:30768 ;
ChemSpider	1005 ;
DrugBank	DB03766 ;
ECHA InfoCard	100.001.070
E-brojevi	E280 (konzervansi)
PubChem C ID	1032;
RTECS	UE5950000
	SMILES CCC(=O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C3H6O2
Molarna masa	74,08 g·mol−1
Agregatno stanje	bezbojna tečnost
Gustina	0,99 g/cm3
Tačka topljenja	−21 °C (−6 °F; 252 K)
Tačka ključanja	141 °C (286 °F; 414 K)
Rastvorljivost u vodi	meša se
Kiselost (pKa)	4.87
Viskoznost	10 mPa·s
Struktura
Dipolni moment	0.63 D
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Korozivna je
Bezbednost prilikom rukovanja	External MSDS
R-oznake	R34
S-oznake	(S1/2) S23 S36 S45
NFPA 704	2 3
Tačka paljenja	327 K, 54°C
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Propionat
Srodne karboksilne kiseline	Sirćetna kiselina; Mlečna kiselina; 3-hidroksipropionska kiselina; Tartronska kiselina; Akrilna kiselina; Buterna kiselina
Srodna jedinjenja	1-propanol; Propionaldehid; Natrijum propionat; Propionski anhidrid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Propionska kiselina (propanska kiseline) je karboksilna kiselina koja se javlja u prirodi. Njena hemijska formula je C H₃CH₂COOH. Ona je čista tečnost oporog mirisa. Anjon CH₃CH₂COO⁻, kao i soli i estri propiponske kiseline su poznati kao propionati (ili propanati).^[3]^[4]

Osobine

Propionska kiselina ima fizičke osobine koje su između osobina malih karboksilnih kiselina, mravlje i sirćetne kiseline, i većih masnih kiselina. Ona se meša sa vodom, ali se može odvojiti dodatkom soli. Kao i sirćetna i mravlja kiselina, ona se sastoji od vodonično vezanih parova molekula u tečnom stanju i pari.

Propionska kiselina manifestuje opšta svojstva karboksilnih kiselina: ona može da formira amide, estre, kisele anhidride, i hloridne derivate. On može da podlegne alfa-halogenaciji sa bromom u prisustvu PBr₃ katalizatora (HVZ reakcija) da formira CH₃CHBrCOOH.^[5]

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
^ C. S. Marvel; V. du Vigneaud (1931). „α-bromo-Isovaleric acid”. Org. Synth. 11: 20. ; Coll. Vol., 2, стр. 93

Literatura

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Clayden1st-3] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[McMurry3rd-4] McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.

[5] C. S. Marvel; V. du Vigneaud (1931). „α-bromo-Isovaleric acid”. Org. Synth. 11: 20. ; Coll. Vol., 2, стр. 93

[3]

[4]

[1]

[2]

[5]