Пропионска киселина

Пропионска киселина
Симплифиед скелетал формула	Фулл струцтурал формула
Балл-анд-стицк модел	Спаце-филлинг модел
Називи
	IUPAC назив propanoinska kiselina
	Други називи етанкарбоксилна киселина
Идентификација
CAS број	79-09-4 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:30768 ;
ChemSpider	1005 ;
DrugBank	ДБ03766 ;
ECHA InfoCard	100.001.070
Е-бројеви	Е280 (конзерванси)
PubChem C ID	1032;
RTECS	УЕ5950000
	SMILES CCC(=O)O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C3H6O2
Моларна маса	74,08 g·mol−1
Агрегатно стање	безбојна течност
Густина	0,99 g/cm3
Тачка топљења	−21 °C (−6 °F; 252 K)
Тачка кључања	141 °C (286 °F; 414 K)
Растворљивост у води	меша се
Киселост (пКа)	4.87
Вискозност	10 mPa·s
Структура
Диполни момент	0.63 D
Опасности
Опасност у току рада	Корозивна је
Безбедност приликом руковања	External MSDS
R-oznake	R34
S-oznake	(S1/2) S23 S36 S45
NFPA 704	2 3
Tačka paljenja	327 K, 54°C
Сродна једињења
Други ањони	Пропионат
Сродне карбоксилне киселине	Сирћетна киселина; Млечна киселина; 3-хидроксипропионска киселина; Тартронска киселина; Акрилна киселина; Бутерна киселина
Сродна једињења	1-пропанол; Пропионалдехид; Натријум пропионат; Пропионски анхидрид
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Пропионска киселина (пропанска киселине) је карбоксилна киселина која се јавља у природи. Њена хемијска формула је C H₃CH₂CОOH. Она је чиста течност опорог мириса. Ањон CH₃CH₂COO⁻, као и соли и естри пропипонске киселине су познати као пропионати (или пропанати).^[3]^[4]

Особине

Пропионска киселина има физичке особине које су између особина малих карбоксилних киселина, мравље и сирћетне киселине, и већих масних киселина. Она се меша са водом, али се може одвојити додатком соли. Као и сирћетна и мравља киселина, она се састоји од водонично везаних парова молекула у течном стању и пари.

Пропионска киселина манифестује општа својства карбоксилних киселина: она може да формира амиде, естре, киселе анхидриде, и хлоридне деривате. Он може да подлегне алфа-халогенацији са бромом у присуству PBr₃ катализатора (ХВЗ реакција) да формира CH₃CHBrCOOH.^[5]

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
^ МцМуррy Јохн Е. (1992). Фундаменталс оф Органиц Цхемистрy (3рд изд.). Белмонт: Wадсwортх. ISBN 0-534-16218-5.
^ C. С. Марвел; V. ду Вигнеауд (1931). „α-бромо-Исовалериц ацид”. Орг. Сyнтх. 11: 20. ; Цолл. Вол., 2, стр. 93

Литература

Спољашње везе

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[Clayden1st-3] Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.

[McMurry3rd-4] МцМуррy Јохн Е. (1992). Фундаменталс оф Органиц Цхемистрy (3рд изд.). Белмонт: Wадсwортх. ISBN 0-534-16218-5.

[5] C. С. Марвел; V. ду Вигнеауд (1931). „α-бромо-Исовалериц ацид”. Орг. Сyнтх. 11: 20. ; Цолл. Вол., 2, стр. 93

[3]

[4]

[1]

[2]

[5]