Пругасти линсанг
Пругасти линсанг (лат. Prionodon linsang), знан и као прстенасторепи линсанг, је врста мачколике звијери, из подрода Prionodon унутар рода Prionodon, која настањује подручје Сундске регије у Југоисточној Азији.[2][3][1]
| Пругасти линсанг | |
|---|---|
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Инфраред: | Aeluroidea |
| Натпородица: | Feloidea |
| Породица: | Prionodontidae |
| Потпородица: | Prionodontinae |
| Род: | Prionodon |
| Подрод: | Prionodon Horsfield, 1822
|
| Врста: | P. linsang
|
| Биномно име | |
| Prionodon linsang Hardwicke, 1821
| |
| Подврсте | |
|
списак подврста:
| |
| |
распрострањеност врсте
| |
| Синоними | |
|
синоними врсте:
синоними подврсте:
| |
у Музеју природне историје у Ђенови
Опис
уредиПругасти линсанг посједује дуго и витко тјело, кратке ноге, издужени врат и главу, и дуги цилиндрични реп. По свом изгледу налик је на свог сродника пјегавог линсанга. Крзно је баршунасто, свјетле крем боје са тамносмеђим до црним шарама. На врату има широке пруге. Низ реп се простиру осам до девет широки тамни прстенова, који су међусобно раздвојени са уским блиједожутим прстеновима. Шапе имају по пет прстију, а простором између јастучића на шапама су прекривени са длаком. Ова врста може да увлачи своје канџе. Одрасли примјерци ове врсте теже око 0,7 kg. Дужина тијела са главом се креће од 35 до 45 cm, а дужина репа је од 30 до 42 cm.[4] Мужјаци и женке ове врсте не посједују осјетилне жљезде.
Распрострањеност и станиште
уредиПругасти линсанг је распрострањен на подручју јужног Мјанмара и јужног Тајланда, полуострвског дјела Малезије и на острвима Борнео, Суматра, Јава, Банка и Белитунг. Ова врста насељава тропске зимзелене шуме. На подручју Тајланда и Малезије је ова врста примјећена у листопадним шумама, док је на простору савезне државе Саравак примјећена у шумама у близини плантажа уљане палме.[1] У брдским шумама савезне државе Карен ова врста је први пут примјећена 2013. године користећи камере-замке.[5]
Понашање и екологија
уредиПругасти линсанг је ноћни сисар, који већину времена проводи у крошњама дрвећа, на великим гранама и између лијана, али се може наћи и у грмљу. Ова врста користи шупљине на дрвећу као мјеста у којима се скрива или спава. Углавном, ова врста води усамљенички начин живота, притом не рачунајући на женке са младунцима.[6] Ова врста тражи своју храну у крошњама дрвећа и на тлу, и храни се са малим птицама, глодариима, инсектима, змијама и понекад са остацима мртвих животиња.[4] Сезона парења код ове врсте траје између фебруара и августа мјесеца. Женке рађају по два младунца у току маја и октобра мјесеца.
Систематика
уредиКласификација
уреди| Подврсте: | Распрострањеност: |
|---|---|
| P. l. fredericae (Sody, 1936) |  Индонезија (острва Банка, Белитунг и Суматра)
|
| P. l. gracilis (Horsfield, 1822) |  Брунеј[7] Индонезија (острва Борнео и Јава)[7] Малезија (острво Борнео)[7]
|
| P. l. linsang (Hardwicke, 1821) | Малезија (полуострвски дио Малезије) Мјанмар (јужни дио Мјанмара) Тајланд (јужни дио Тајланда)
|
Филогенија
уредиДоље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте пругасти линсанг.[8][9][10][11]
| Feloidea |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.png){kind=small}
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Duckworth, J.W.; Mathai, J.; Chutipong, W.; Brodie, J. & Wilting, A. (2016). „Prionodon linsang”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T41705A45219711. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41705A45219711.en
. Приступљено 30. 10. 2018.
- ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Order Carnivora”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 532—628. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- ^ Andrew P. Jennings, Geraldine Veron (2015) "Predicted distributions, niche comparisons, and conservationstatus of the spotted linsang (Prionodon pardicolor) and banded linsang (Prionodon linsang)"
- ^ а б „Banded Linsang”. Wildlife Conservation Society Indonesia. Приступљено 12. 2. 2019.
- ^ Saw Sha Bwe Moo; Froese, G.Z.L.; Gray, T. N.E. (2017). „First structured camera-trap surveys in Karen State, Myanmar, reveal high diversity of globally threatened mammals”. Oryx: First View. 52 (3): 537—543. doi:10.1017/S0030605316001113.
- ^ Jennings, A.P. and Veron, G. (2015). Predicted distributions, niche comparisons, and conservation status of the Spotted Linsang (Prionodon pardicolor) and Banded Linsang (Prionodon linsang). Mammal Research 60: 107–116.
- ^ а б в Duckworth, J.W., H. Samejima, G. Semiadi, A.J. Hearn, J. Ross, G. Fredriksson, S.M. Cheyne, M. Heydon, D.M. Augeri, J. Brodie, A. Giordiano, Y. Nakashima, R. Boonratana, J. Hon, A.J. Marshall, J. Mathai, D.W. Macdonald, J.L. Belant, S. Kramer-Schadt and A. Wilting. (2016) "Predicted distribution of banded linsang Prionodon linsang (Mammalia: Carnivora: Prionodontidae) on Borneo" The Raffles Bulletin of Zoology Supplement No. 33: 71-77.
- ^ Hunt, Robert M., Jr. (2001) "Basicranial Anatomy of the Living Linsangs Prionodon and Poiana (Mammalia, Carnivora, Viverridae), with Comments on the Early Evolution of Aeluroid Carnivorans"
- ^ Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011.
- ^ Wilson, D.E.; Mittermeier, R.A., ур. (2009). Handbook of the Mammals of the World, Volume 1: Carnivora. Barcelona: Lynx Ediciones. стр. 50—658. ISBN 978-84-96553-49-1.
- ^ Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5.
Литература
уреди- Wilson, D.E.; Mittermeier, R.A., ур. (2009). Handbook of the Mammals of the World, Volume 1: Carnivora. Barcelona: Lynx Ediciones. стр. 50—658. ISBN 978-84-96553-49-1.
- Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5.
Спољашње везе
уреди
