Piruvinska kiselina

Pyruvic acid
Nazivi
	IUPAC naziv 2-oksopropanska kiselina
	Drugi nazivi α-ketopropionska kiselina; acetilforminska kiselina; pikoracemska kiselina; Pyr
Identifikacija
CAS broj	127-17-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:32816 ;
ChemSpider	1031 ;
DrugBank	DB00119 ;
ECHA InfoCard	100.004.387
KEGG	C00022;
PubChem C ID	1060;
UNII	8558G7RUTR ;
	SMILES O=C(C(=O)O)C; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C3H4O3
Molarna masa	88,06 g/mol
Gustina	1,250 g/cm3
Tačka topljenja	118 °C (244 °F; 391 K)
Tačka ključanja	165 °C (329 °F; 438 K)
Kiselost (pKa)	2,50
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	piruvatni jon;
Srodne ketokiseline, karboksilne kiseline	Sirćetna kiselina; glioksilna kiselina; oksalna kiselina; propionska kiselina; acetosirćetna kiselina
Srodna jedinjenja	propionaldehid; gliceraldehid; metilglioksal; natrijum piruvat
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Piruvinska kiselina (CH₃COCOOH) je organska kiselina, keton, kao i najjednostavnija alfa-ketokiselina. Karboksilatni (COO⁻) anjon piruvinske kiseline, njene Brensted-Laurijeve konjugovane baze, CH₃COCOO⁻, je poznat kao piruvat, i predstavlja ključnu intersekciju nekoliko metaboličkih puteva.

Piruvinska kiselina se može formirati iz glukoze putem glikolize, konvertovati nazad u ugljene hidrate (kao što je glukoza) putem glukoneogeneze, ili u masne kiseline preko acetil-KoA. Ona se takođe može koristiti za formiranje aminokiseline alanina i može se konvertovati u etanol.

Piruvinska kiselina snabdeva energijom žive ćelije putem ciklusa limunske kiseline (Krebsovog ciklusa) u prisustvu kiseonika (aerobna respiracija), i alternativno se fermentiše u mlečnu kiselinu u odsustvu kiseonika (fermentacija).

Vidi još

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Dawson, R. M. C. et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.

Cody, G. D.; Boctor, N. Z.; Filley, T. R.; Hazen, R. M.; Scott, J. H.; Sharma, A.; Yoder, H. S. (2000). „Primordial Carbonylated Iron-Sulfur Compounds and the Synthesis of Pyruvate”. Science. 289 (5483): 1337—1340. Bibcode:2000Sci...289.1337C. PMID 10958777. doi:10.1126/science.289.5483.1337.