Pezizomycotina čine većinu gljiva Ascomycota i uključuju većinu lihenizovanih gljiva. Pezizomycotina sadrži filamentozne askomicete i pododeljenje je Ascomycota (gljive koje formiraju svoje spore u vrećastom askusu). Manje-više je sinonim za stariji takson Euascomycota.[2] Ove gljive se razmnožavaju fisijom, a ne pupljenjem, a ovaj pododeljak obuhvata skoro sve gljive ascusa koje imaju plodna tela vidljiva golim okom (izuzetak: rod Neolecta, koji pripada Taphrinomycotina).

Pezizomycotina
Vremenski raspon: Pragijan-sadašnjost
Aleuria aurantia
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Fungi
Divizija: Ascomycota
(nerangirano): Saccharomyceta
Poddivizija: Pezizomycotina
O.E. Erikss. & Winka 1997[1]
Klase/redovi
Lahmiales
Medeolariales
Triblidiales
Vezdaeales
Thelocarpales
Harpidiaceae

Paleopyrenomycites iz ranog devona Rajni čerta su najstariji poznati fosilni član Pezizomycotina, iako je njegov položaj u okviru ove poddivizije nejasan.[3]

Reference

уреди
  1. ^ Eriksson, O.E. & K. Winka (1997). „Supraordinal taxa of Ascomycota”. Myconet. 1: 1—16. 
  2. ^ Spatafora, JW; Sung, G-H; Johnson, D; Hesse, C; O'Rourke, B; Serdani, M; Spotts, R; Lutzoni, F; Hofstetter, V; Miadlikowska, J; Reeb, V; Gueidan, C; Fraker, E; Lumbsch, T; Lücking, R; Schmitt, I; Hosaka, K; Aptroot, A; Roux, C; Miller, AN; Geiser, DM; Hafellner, J; Hestmark, G; Arnold, AE; Büdel, B; Rauhut, A; Hewitt, D; Untereiner, WA; Cole, MS; Scheidegger, C; Schultz, M; Sipman, H; Schoch, CL (2006). „A five-gene phylogeny of Pezizomycotina”. Mycologia. 98 (6): 1018—1028. PMID 17486977. doi:10.3852/mycologia.98.6.1018. 
  3. ^ Beimforde, C.; Feldberg, K.; Nylinder, S.; Rikkinen, J.; Tuovila, H.; Dörfelt, H.; Gube, M.; Jackson, D. J.; Reitner, J.; Seyfullah, L. J.; Schmidt, A. R. (2014). „Estimating the Phanerozoic history of the Ascomycota lineages: Combining fossil and molecular data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 78: 386—398. PMID 24792086. doi:10.1016/j.ympev.2014.04.024 . hdl:10138/224253 . 

Spoljašnje veze

уреди