Пезизомyцотина чине већину гљива Асцомyцота и укључују већину лихенизованих гљива. Пезизомyцотина садржи филаментозне аскомицете и пододељење је Асцомyцота (гљиве које формирају своје споре у врећастом аскусу). Мање-више је синоним за старији таксон Еуасцомyцота.[2] Ове гљиве се размножавају фисијом, а не пупљењем, а овај пододељак обухвата скоро све гљиве асцуса које имају плодна тела видљива голим оком (изузетак: род Неолецта, који припада Тапхриномyцотина).

Пезизомyцотина
Временски распон: Прагијан-садашњост
Алеуриа аурантиа
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Фунги
Дивизија: Асцомyцота
(нерангирано): Саццхаромyцета
Поддивизија: Пезизомyцотина
О.Е. Ериксс. & Wинка 1997[1]
Класе/редови
Лахмиалес
Медеолариалес
Триблидиалес
Вездаеалес
Тхелоцарпалес
Харпидиацеае

Палеопyреномyцитес из раног девона Рајни черта су најстарији познати фосилни члан Пезизомyцотина, иако је његов положај у оквиру ове поддивизије нејасан.[3]

Референце

уреди
  1. ^ Ерикссон, О.Е. & К. Wинка (1997). „Супраординал таxа оф Асцомyцота”. Мyцонет. 1: 1—16. 
  2. ^ Спатафора, ЈW; Сунг, Г-Х; Јохнсон, D; Хессе, C; О'Роурке, Б; Сердани, M; Споттс, Р; Лутзони, Ф; Хофстеттер, V; Миадликоwска, Ј; Рееб, V; Гуеидан, C; Фракер, Е; Лумбсцх, Т; Лüцкинг, Р; Сцхмитт, I; Хосака, К; Аптроот, А; Роуx, C; Миллер, АН; Геисер, ДМ; Хафеллнер, Ј; Хестмарк, Г; Арнолд, АЕ; Бüдел, Б; Раухут, А; Хеwитт, D; Унтереинер, WА; Цоле, МС; Сцхеидеггер, C; Сцхултз, M; Сипман, Х; Сцхоцх, CL (2006). „А фиве-гене пхyлогенy оф Пезизомyцотина”. Мyцологиа. 98 (6): 1018—1028. ПМИД 17486977. дои:10.3852/мyцологиа.98.6.1018. 
  3. ^ Беимфорде, C.; Фелдберг, К.; Нyлиндер, С.; Риккинен, Ј.; Туовила, Х.; Дöрфелт, Х.; Губе, M.; Јацксон, D. Ј.; Реитнер, Ј.; Сеyфуллах, L. Ј.; Сцхмидт, А. Р. (2014). „Естиматинг тхе Пханерозоиц хисторy оф тхе Асцомyцота линеагес: Цомбининг фоссил анд молецулар дата”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 78: 386—398. ПМИД 24792086. дои:10.1016/ј.yмпев.2014.04.024 . хдл:10138/224253 . 

Спољашње везе

уреди