Обична шимпанза
Обична шимпанза (лат. Pan troglodytes) је човеколики мајмун из породице великих човеколиких мајмуна који настањује прашуме централне и западне Африке. Назив troglodytes, грчки за „становника пећине”, први пут је објавио Јохан Фридрих Блуменбах 1779. године у својој књизи „Приручник за природњаке” (нем. Handbuch der Naturgeschichte). Обична шимпанза је једна од две врсте шимпанза у роду Pan. Њен блиски рођак је бонобо (лат. Pan paniscus), други представник овог рода.
| Обична шимпанза | |
|---|---|
| |
| Pan troglodytes | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Primates |
| Подред: | Haplorhini |
| Инфраред: | Simiiformes |
| Породица: | Hominidae |
| Потпородица: | Homininae |
| Племе: | Hominini |
| Род: | Pan |
| Врста: | P. troglodytes
|
| Биномно име | |
| Pan troglodytes (Blumenbach, 1775)
| |
| |
| Распрострањеност подврста шимпанзе: 1. Pan troglodytes verus. 2. P. t. vellerosus. 3. P. t. troglodytes. 4. P. t. schweinfurthii. | |
Подврсте
уредиНеколико подврста шимпанзе је познато:
- централноафричка шимпанза (Pan troglodytes troglodytes): Камерун, Централноафричка Република, Екваторијална Гвинеја, Габон, Република Конго и ДР Конго.
- западноафричка шимпанза (Pan troglodytes verus): Гвинеја, Мали, Сијера Леоне, Либерија, Обала Слоноваче, Гана и Нигерија.
- нигеријска шимпанза (Pan troglodytes vellerosus): Нигерија и Камерун.
- источноафричка шимпанза (Pan troglodytes schweinfurthii): Централноафричка Република, Судан, ДР Конго, Уганда, Руанда, Бурунди, Танзанија и Замбија.
Основне чињенице
уреди
Шимпанзе насељавају тропске шуме и влажне саване западне и централне Африке. Некада су живеле по целом овом региону, али њихово станиште је драматично смањено у скорашњим годинама.
Одрасли у дивљини теже између 40 и 65 kg. Мужјаци су и до 160 cm висине, а женке до 130 cm. Тело им је прекривено грубом, тамнобраон длаком, изузев лица, прстију, ножних прcтију, дланова и табана. Палчеви су им постављени насупрот осталим прстима, тако да шимпанзе имају прецизан и снажан стисак шаке. Мужјаци имају велике очњаке. Животни век у зоолошким вртовима је до 50 година.
Иако су сваштоједи, исхрана шимпанза је углавном вегетаријанска, и састоји се од воћа, лишћа, семена, коштуњавог воћа, допуњена инсектима и мањим пленом. Шимпанзе лове и младе леопарде, газеле и мајмуне колобусе. Пријављени су и примери канибализма. Било је и ретких случајева да су шимпанзе нападале и младу децу.[2]
Западноафричка шимпанза је једина животиња, осим човека, да редовно прави и користи специјализоване алатке за лов. Посматране су шимпанзе у Сенегалу као праве копља, скидајући грање и кору са стабла дрвета, зашиљујући један крај својим зубима. Затим би их користили да убију галагосе скривене у шупљинама дрвета.[3]
Размножавање
уредиТрудноћа траје осам месеци. Женка по правилу рађа једно младунче, но рађање близанаца је нешто чешће него код људи. Младунче се рађа тешко до 2 kg. Првих шест месеци беба се држи за мајчино крзно на трбуху, а касније „јаши” на њеним леђима. Сисање престаје када напуни 3,5-4,5 година, иако младунац остаје уз мајку и до 10 година. Женка рађа на сваких шест до осам година, осим ако младунац раније угине. Пубертет наступа у седмој години. Женке постају полно зреле са 13 до 14 година, а мужјаци са 15 до 16 година. Менопауза женки наступа у периоду после 40. године живота.
Понашање
уредиШимпанзе живе у уређеним заједницама које могу имати од 20 до 150 јединки на одређеној територији, а међу суседним заједницама шимпанзи долази и до немилосрдних сукоба за територију (тзв. "животињских ратова"), који могу довести до потпуног нестанка слабије заједнице.[4] Цела заједница није увек окупљена на једном месту њене територије, него шимпанзе време највише проводе путујући у малим групама од само по неколико јединки. Подједнако проводе време и на дрвећу и на земљи. Уобичајен начин ходања је четвороношке, користећи се табанима и зглобовима шака, док могу и да шетају усправно на малим раздаљинама. Шимпанзе имају исти начин кретања као и гориле, за разлику од орангутана и бонобо мајмуна, који шетају на длановима шака.
Шимпанзе живе у помешаним заједницама, где је парење разнородно. Срж сваке друштвене структуре је мужјак.
Занимљивости
уреди- Популација шимпанза је у последњих 50 година пала са једног милиона на мање од 150.000 јединки.
- Младе шимпанзе и павијани се понекад заједно играју.
- Човек и шимпанзе деле 98,4% ДНК.
- Шимпанзе су једини мајмуни који могу да распознају свој лик у огледалу.
- Могу да се оглашавају на 30 различитих начина
- Рикање шимпанзе чује се и до 30 километара удаљености
- Кожа на лицу шимпанзе временом постаје тамнија
Интересантно је да одрасле шимпанзе сваке ноћи граде ново гнездо за спавање, а врло ретко обнављају или поново користе старо. Од савијених и испреплетаних грана израђују од лишћа чврсту платформу, обично 3-10 метара изнад шумског тла, како би се заштитили од грабљиваца. Младунци спавају на мајчином гнезду док не напуне 5-6 година.
Галерија
уреди-
Шимпанза у Зоолошком врту -
Шимпанзе у игри -
Две шимпанзе -
Младунче шимпанзе -
Илустрација шимпанзе
_(14592344078).jpg)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Humle, T.; Maisels, F.; Oates, J.F.; Plumptre, A. & Williamson, E.A. (2016). „Pan troglodytes”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 9. 2007.
- ^ „Frodo: The Alpha Male”. 2003. Архивирано из оригинала 16. новембар 2006. г. Приступљено 6. децембар 2006.
- ^ Jill D. Pruetz1 and Paco Bertolani (15. фебруар 2007). „"Savanna Chimpanzees, Pan troglodytes verus, Hunt with Tools"”. Current Biology. Архивирано из оригинала 6. март 2007. г. Приступљено 13. 10. 2018.
- ^ Логос, Александар А. (2022). „Јасеновац у Хрватској, или кратка прича о рату и масовним убиствима у њему”. стр. 5—6.
Спољашње везе
уреди
