Овен Виланс Ричардсон
Сер Овен Виланс Ричардсон (енгл. Sir Owen Willans Richardson; 26. април 1879 — 15. фебруар 1959) био је британски физичар, професор на Универзитету Принстон од 1906. до 1913.[1] Добитник је Нобелове награде за физику 1928. „за истраживање термионичког феномена и посебно за откриће закона који носи његово име”.[2]
Овен Виланс Ричардсон | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. април 1879. |
Место рођења | Дјузбери, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 15. фебруар 1959.79 год.) ( |
Место смрти | Олтон, Уједињено Краљевство |
Образовање | Тринити колеџ |
Биографија
уредиРичардсон се образовао на Тринити колеџу у Кембриџу, где је студије завршио 1900.
Године 1914. постао је професор физике на Краљевом колеџу у Лондону, где је постао вођа истраживачког одељења.[3] Пензионисао се 1944.
Професионално се бавио истраживањем термионичког ефекта, што је била теоријска основа рада вакуумске цеви.
Интересовао се још и за фотоелектрични ефекат, жиромагнетски ефекат, емисију електрона при хемијским реакцијама, Икс зраке и спектар водоника.
Почасну титулу „сер” добио је 1939.[1]
Референце
уреди- ^ а б „Sir Owen Willans Richardson | British physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1928”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.
- ^ „Owen Willans Richardson”. Academic Dictionaries and Encyclopedias (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24.