Википедија

Oftalmologija

Oftalmologija,[1] često pravopisno nepravilno kao „oftamologija”, je grana medicine koja se bavi bolestima očiju uključujući bolesti vidnog puta (sistema u mozgu koji je zadužen za vid).[2] Oftalmolog je lekar koji je specijalizovan za negu očiju.[3] Akreditacije uključuju medicinsku diplomu, nakon čega sledi dodatnih četiri do pet godina specijalističke obuke iz oblasti oftalmologije. Programi specijalističke obuke za oftalmologiju mogu zahtevati jednogodišnji staž sa obukom iz interne medicine, pedijatrije ili opšte hirurgije. Dodatna specijalistička obuka (ili stipendija) može se tražiti u određenom aspektu očne patologije.[4] Oftalmolozima je dozvoljeno da propisuju lekove za lečenje očnih bolesti, sprovode lasersku terapiju i operišu kada je to potrebno.[5] Oftalmolozi obično pružaju specijalnu negu očiju - medicinsku i hiruršku,[5] i mogu učestvovati u akademskim istraživanjima o očnim poremećajima.[6]

Oftalmologija
Oftalmološki pregled uz pomoć špalt lampe
SistemOko
Značajne bolestiZamagljen vid, katarakta, makularna degeneracija, glaukom, refrakciona greška, poremećaji mrežnjače, dijabetička retinopatija
Značajni testoviTest vidnog polja, oftalmoskopija
SpecijalistaOftalmolog
GlosarMedicinski glosar

Bolesti

уреди

Parcijalna lista najčešćih bolesti koje leče oftalmolozi obuhvata:[7]

Etimologija

уреди

Grčki koreni reči oftalmologija su ὀφθαλμός (ophthalmos, „oko“) i -λoγία (-logia, „proučavanje, diskurs“),[26][27] tj. „proučavanje očiju“. Disciplina se odnosi na sve životinjske oči, bilo ljudske ili ne, pošto su praksa i procedure prilično slične u pogledu procesa bolesti, iako postoje razlike u anatomiji ili prevalenci bolesti.

Istorija

уреди

Antički bliski istok i grčki period

уреди

U Ebersovom papirusu iz starog Egipta koji datira iz 1550. godine pre nove ere, postoji deo koji je posvećen očnim bolestima.[2]

Pre Hipokrata, lekari su svoje anatomske koncepcije oka uglavnom zasnivali na spekulacijama, a ne na empirizmu.[2] Oni su prepoznali skleru i providnu rožnjaču koji se nalaze na spoljašnjem omotaču oka, sa unutrašnjim slojem sa zenicom i tečnošću u centru. Alkameon (peti vek pre nove ere) i drugi su verovali da je ova tečnost medijum za vid i da je tekla od oka do mozga pomoću cevi. Aristotel je takve ideje unapredio empirizmom. On je secirao oči životinja i otkrio tri sloja (a ne dva), otkrio je da je tečnost konstantne konzistencije sa sočivom koje se formira (ili zgušnjava) nakon smrti, a okolni slojevi su viđeni kao suprotstavljeni. On i njegovi savremenici su dalje izneli postojanje tri cevi koje vode iz oka, a ne jedne. Jedna cev iz svakog oka susrela se unutar lobanje.

Grčki lekar Rufus iz Efesa (prvi vek nove ere) prepoznao je moderniji koncept oka, sa konjunktivom, koja se proteže kao četvrti epitelni sloj preko oka.[2] Rufus je prvi prepoznao dvokomorno oko, sa jednom komorom od rožnjače do sočiva (napunjenom vodom), drugom od sočiva do mrežnjače (ispunjenom supstancom koja liči na belance).

Drevna Indija

уреди

Indijski hirurg Sušruta napisao je delo Sušruta Samhita na sanskritu otprilike u šestom veku nove ere,[28] koje opisuje 76 očnih bolesti (od toga 51 hirurških), kao i nekoliko oftalmoloških hirurških instrumenata i tehnika.[29][30] Njegov opis operacije katarakte bio je kompatibilan sa metodom kaučinga.[31] On je opisan kao jedan od prvih hirurga za kataraktu.[32][33]

Srednjovekovni islam

уреди
Glavni članak: Oftalmologija u srednjovekovnom islamu
 
Anatomija oka, 1200. godina

Srednjovekovni islamski arapski i persijski naučnici (za razliku od svojih klasičnih prethodnika) smatrali su normalnim kombinovanje teorije i prakse, uključujući izradu preciznih instrumenata, i stoga su smatrali prirodnim da kombinuju proučavanje oka sa praktičnom primenom tog znanja.[34] Hunejn ibn Išak, i drugi počev od srednjovekovnog arapskog perioda, učili su da se kristalno sočivo nalazi tačno u centru oka.[35] Ova ideja je propagirana do kraja 1500-ih.[35]

Ibn al-Hajtam (Alhazen) je u svojoj Knjizi o optici objasnio da se vid javlja kada svetlost padne na objekat, odbije se i usmeri se u oči.

Ibn al-Nafis, arapin rodom iz Damaska, napisao je veliki udžbenik, Uglađena knjiga o ekperimentalnoj oftalmologiji, podeljen u dva dela, O teoriji oftalmologije i Jednostavni i složeni oftalmološki lekovi.[36]

Avicena je u svom Kanonu napisao „risket“, što znači „retiformis“, a Gerard od Kremone je to preveo otprilike 1150. godine u novi termin „retina“.[37]

Moderni period

уреди
 
Rani oftalmološki instrumenti

U sedamnaestom i osamnaestom veku, ručna sočiva koristio je Malpigi, mikroskope Levenhuk, preparate za fiksiranje oka za proučavanje Rajš, a kasnije je objavljeno Petitovo zamrzavanje oka. Ovo je omogućilo detaljno proučavanje oka i napredni model. Neke greške su se nastavile, kao što su: zašto je zenica promenila veličinu (vidi se da su sudovi šarenice ispunjeni krvlju), postojanje posteriorne komore i priroda mrežnjače. Ne znajući za njihove funkcije, Levenhuk je primetio postojanje fotoreceptora,[38] međutim, oni nisu pravilno opisani sve do Gotfrida Rajnholda Treviranusa 1834.

Oko 1750. godine, Žak Davijel je zagovarao novi tretman katarakte ekstrakcijom umesto tradicionalnog metoda kaučinga.[39] Georg Josef Ber (1763–1821) je bio austrijski oftalmolog i vođa Prve bečke medicinske škole. On je uveo je operaciju režnja za lečenje katarakte (Berova operacija), kao i popularizaciju instrumenta koji se koristi za izvođenje operacije (Berov nož).[40]

U Severnoj Americi, autohtoni iscelitelji lečili su neke očne bolesti trljanjem ili struganjem očiju ili kapaka.[41]

Oftalmološka hirurgija u Velikoj Britaniji

уреди

Prvi oftalmološki hirurg u Velikoj Britaniji bio je Džon Frek, kojeg su na tu poziciju postavili upravnici bolnice Svetog Bartolomeja 1727. Veliki napredak je usledio imenovanjem Barona de Vencela (1724–1790), Nemaca koji je postao okulista kralja Velike Britanije Džordž III 1772. godine. Njegova veština uklanjanja katarakte je legitimisala ovo polje.[39] Prva namenska oftalmološka bolnica otvorena je 1805. u Londonu; sada se zove Murfildsova očna bolnica. Klinički razvoj u Murfildsu i osnivanje Instituta za oftalmologiju (sada deo Univerzitetskog koledža Londona) od strane ser Stjuarta Djuka-Eldera postavili su ovu lokaciju kao najveću očnu bolnicu na svetu i vezu za oftalmološka istraživanja.[42]

Centralna Evropa

уреди

U Berlinu je oftalmolog Albreht fon Grefe uveo iridektomiju kao tretman za glaukom i poboljšanu operaciju katarakte, a takođe se smatra osnivačem Nemačkog oftalmološkog društva.

Brojni oftalmolozi su izbegli iz Nemačke nakon 1933. godine kada su nacisti počeli da progone osobe jevrejskog porekla. Reprezentativni vođa bio je Džozef Igeršajmer (1879–1965), najpoznatiji po svojim otkrićima sa arsfenaminom za lečenje sifilisa. On je izbegao je u Tursku 1933. Kao jedan od osam emigrantskih direktora na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Istanbulu, izgradio je modernu kliniku i obučavao studente. Godine 1939. otišao je u Sjedinjene Države, gde je postao profesor na Tafts Univerzitetu.[43] Nemački oftalmolog Gerhard Mejer-Švikerat je zaslužan za razvoj prethodnika laserske koagulacije, fotokoagulacije.

Godine 1946. Igeršajmer je sproveo prve eksperimente sa svetlosnom koagulacijom. Godine 1949. izvršio je prvo uspešno lečenje odvajanja mrežnjače svetlosnim snopom (svetlosna koagulacija) samokonstruisanim aparatom na krovu oftalmološke klinike na Univerzitetu Hamburg-Ependorf.[44][45]

Poljska oftalmologija datira iz trinaestog veka. Poljsko oftalmološko društvo je osnovano 1911. Reprezentativni vođa bio je Adam Zamenhof (1888–1940), koji je uveo određene dijagnostičke, hirurške i nehirurške procedure za negu očiju. Nemački nacisti su ga pogubili 1940. godine.[46]

Reference

уреди
  1. ^ „ophthalmology”. Oxford Dictionary. Архивирано из оригинала 09. 07. 2016. г. Приступљено 14. 9. 2015. 
  2. ^ а б в г „History of Ophthalmology”. www.mrcophth.com. Архивирано из оригинала 08. 08. 2017. г. Приступљено 10. 04. 2022. 
  3. ^ „Ophthalmology”. American Medical Association. Приступљено 28. 3. 2020. 
  4. ^ Boyd, Kierstan (6. 6. 2016). „Ophthalmology Subspecialists”. American Academy of Ophthalmology. 
  5. ^ а б Smith, Yolanda (5. 9. 2016). „Ophthalmology”. News-Medical.net (на језику: енглески). 
  6. ^ Churchill, Jennifer; Gudgel, Dan T. (1. 11. 2013). „What is an Ophthalmologist?”. American Academy of Ophthalmology. 
  7. ^ WebMD. „What Causes Eye Problems?”. WebMD. 
  8. ^ „Facts About Cataract”. септембар 2009. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
  9. ^ Allen D, Vasavada A (јул 2006). „Cataract and surgery for cataract”. BMJ. 333 (7559): 128—132. PMC 1502210  . PMID 16840470. doi:10.1136/bmj.333.7559.128. 
  10. ^ Gimbel HV, Dardzhikova AA (јануар 2011). „Consequences of waiting for cataract surgery”. Current Opinion in Ophthalmology. 22 (1): 28—30. PMID 21076306. S2CID 205670956. doi:10.1097/icu.0b013e328341425d. 
  11. ^ „Priority eye diseases”. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
  12. ^ Burkat, C. N. and M. J (2005). „Lucarelli”. Ophthalmology. 112: 344—348. .
  13. ^ Muller, K. M.; Busse, H.; Osmers, F. (септембар 1978). „Anatomy of the naso-lacrimal duct in new-borns: therapeutic considerations.”. Eur J Pediatr. 129 (2): 83—92. 
  14. ^ Hartikainen, J.; Aho, H. J.; Seppa, H. (август 1996). „Lacrimal bone thickness at the lacrimal sac fossa”. Ophthalmic Surg Lasers. 27 (8): 679—84. 
  15. ^ Bobbie Parwar, John Tong, Julian D Perry, Nasolacrimal System Anatomy Mar 5, 2008 eMedicine
  16. ^ Owen Epstein, David Perkin, John Cookson, David P de Bono (April 2003). Clinical examination (3rd edition ed.). St. Louis: Mosby.ISBN 978-0-7234-3229-6.
  17. ^ Bartley, G. B.; Fatourechi V; Kadrmas EF; Jacobsen SJ; Ilstrup DM, Garrity JA; et al. (октобар 1995). „The incidence of Graves' ophthalmopathy in Olmsted County, Minnesota.”. American Journal of Ophthalmology. 120 (4): 511—7. .
  18. ^ Tellez M, Cooper J, Edmonds C. Graves' ophthalmopathy in relation to cigarette smoking and ethnic origin. Clin Endocrinol (Oxf). 36  (3):  291–4
  19. ^ „Neoplasm of the eye (Concept Id: C0015414) - MedGen - NCBI”. www.ncbi.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-15. 
  20. ^ „Eye Neoplasm - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2023-11-15. 
  21. ^ „Malignant Eye Neoplasm (Concept Id: C0496836) - MedGen - NCBI”. www.ncbi.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-15. 
  22. ^ Robert N. Frank (2004). „Diabetic retinopathy”. New England Journal of Medicine. 350 (1): 48—58. PMID 14702427. doi:10.1056/NEJMra021678. 
  23. ^ Lorenzi M. „The polyol pathway as a mechanism for diabetic retinopathy: attractive, elusive and resilient”. Exp Diabetes Res. PMID 18224243. doi:10.1155/2007/61038. 
  24. ^ Williamson, J. R.; Chang, K.; Frangos, M.; et al. (1993). „Hyperglycemic pseudohypoxia and diabetic complications”. Diabetes. 42: 801—813. doi:10.2337/diab.42.6.801. .
  25. ^ Mizutani, M.; Kern, T. S.; Lorenzi M. (1996). „Accelerated death of retinal microvascular cells in human and experimental diabetic retinopathy”. J Clin Inves. 97: 2883—2890. doi:10.1172/JCI118746. .
  26. ^ „ophthalmology”. Online Etymology Dictionary. 
  27. ^ ὀφθαλμός. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  28. ^ Boslaugh, Sarah (2007). Encyclopedia of epidemiology. SAGE. стр. 547. ISBN 978-1412928168. 
  29. ^ Bidyadhar, N.K. (1939), Sushruta's Ophthalmic Operations, Archives of Ophthalmology, 22, page 553.
  30. ^ Agarwal, R.K. (1965). „Ancient Indian Ophthalmology”. The Ophthalmic Optician. 5 (21): 1093—1100. 1965.  (the title of this journal was changed to Optometry Today in 1985), published by the Association of Optometrists, London, England.
  31. ^ Roy, P.N., Mehra, K.S. and Deshpande, P.J. (1975), Cataract surgery performed before 800 BC, British Journal of Ophthalmology, 59, page 171
  32. ^ „Susruta: The Great Surgeon of Yore”. Infinityfoundation.com. Приступљено 2008-11-04. 
  33. ^ Kansupada, K. B.; Sassani, J. W. (1997). „Sushruta: The father of Indian surgery and ophthalmology”. Documenta Ophthalmologica. Advances in Ophthalmology. 93 (1–2): 159—167. PMID 9476614. S2CID 9045799. doi:10.1007/BF02569056. 
  34. ^ David C. Lindberg (1980). Science in the Middle Ages. University of Chicago Press. стр. 21. ISBN 0-226-48233-2. 
  35. ^ а б Leffler CT, Hadi TM, Udupa A, Schwartz SG, Schwartz D (2016). „A medieval fallacy: the crystalline lens in the center of the eye”. Clinical Ophthalmology. 2016 (10): 649—662. PMC 4833360  . PMID 27114699. doi:10.2147/OPTH.S100708  . 
  36. ^ David C. Lindberg (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 410. ISBN 0792340663. 
  37. ^ de Jong, Paulus T. V. M. (10. 8. 2014). „From where does "rete" in retina originate?”. Graefe's Archive for Clinical and Experimental Ophthalmology. 252 (10): 1525—1527. PMID 25107541. doi:10.1007/s00417-014-2769-1  . 
  38. ^ „Important Dates in Vision Science”. www.arts.rpi.edu. Архивирано из оригинала 16. 12. 2019. г. Приступљено 10. 04. 2022. 
  39. ^ а б Wyman A.L. (1991). „Baron De Wenzel, Oculist to King George III: His Impact on British Ophthalmologists”. Medical History. 35 (1): 78—88. PMC 1036270  . PMID 2008123. doi:10.1017/s0025727300053138. 
  40. ^ Fuchs, Ernst (2001-01-01). Fuchs, Ernst, and Alexander Duane.Text-book of Ophthalmology. Philadelphia, PA: J.B. Lippincott Company, 1908. Приступљено 2013-03-11. 
  41. ^ Leffler CT, et al. (2017). „Ophthalmology in North America: Early Stories (1491-1801)”. Ophthalmology and Eye Diseases. 9: 1—51. PMC 5533269  . PMID 28804247. doi:10.1177/1179172117721902. 
  42. ^ Davidson Luke (1996). „'Identities Ascertained': British Ophthalmology in the First Half of the Nineteenth Century”. Social History of Medicine. 9 (3): 313—333. PMID 11618725. doi:10.1093/shm/9.3.313. 
  43. ^ Namal Arin, Reisman Arnold (2007). „Joseph Igersheimer (1879–1965): A Visionary Ophthalmologist and his Contributions before and after Exile”. Journal of Medical Biography. 15 (4): 227—234. PMID 18172563. S2CID 45604124. doi:10.1258/j.jmb.2007.06-63. 
  44. ^ Goes, Frank (2013). Eye in history. New Delhi: Jaypee Brothers. ISBN 9789350902745. OCLC 813930522. 
  45. ^ Boyd, Benjamin (2010). Modern ophthalmology : the highlights : the account of a master wintnessing a 60 year epoch of evolution and progress (1950-2010). Panama: Jaypee-Highlights Medical Publishers. ISBN 9789962678168. OCLC 720191230. 
  46. ^ Wincewicz Andrzej; et al. (2009). „Dr Adam Zamenhof (1888-1940) and his insight into ophthalmology”. Journal of Medical Biography. 17 (1): 18—22. PMID 19190194. S2CID 46308292. doi:10.1258/jmb.2008.008037. 

Literatura

уреди
  • Agnes Fatrai, Stefan Uhrig (eds.): Chinese Ophthalmology – Acupuncture, Herbal Therapy, Dietary Therapy, Tuina and Qigong. Tipani-Verlag, Wiesbaden 2015, ISBN 978-3-9815471-1-5.
  • Kovacs J, Unschuld P U: Essential Subtleties on the Silver Sea (The Yin-hai jing-wei). University of California Press, Berkeley 1998, ISBN 978-0520080584.
  • Li Zhuanke et al.: New Traditional Chinese Ophthalmology (Xinbian zhongyi yanke xue). People's Military Medical Publishing House, Beijing 1997, ISBN 7-80020-704-8.
  • Guan Guohua et al.: Diagnostics and Treatment in Chinese Ophthalmology (Zhongyi yanke zhenliao xue). Shanghai University of Traditional Chinese Medicine Press, Shanghai 2002, ISBN 7-81010-613-9.
  • Xiao Guoshi et al.: Clinical Handbook of Chinese Ophthalmology (Zhongyi yanke linchuang shouce). People's Medical Publishing House, Beijing 1996, ISBN 7-117-02443-7.
  • Browning, David J. (2010). Diabetic Retinopathy: Evidence-Based Management. Springer. стр. 1—10. ISBN 978-0-387-85900-2. 
  • Duh, Elia (2008). Diabetic Retinopathy. Springer. ISBN 978-1-59745-563-3. 
  • Joyce Tombran-Tink; Barnstable, Colin J. (2007). Ocular Angiogenesis: Diseases, Mechanisms, and Therapeutics. Springer. ISBN 978-1-59745-047-8. 
  • H.-P. Hammes; M. Porta (2010). Experimental Approaches to Diabetic Retinopathy. Karger Medical and Scientific Publishers. ISBN 978-3-8055-9275-8. 
  • Duh, Elia (2008). Diabetic Retinopathy. Springer. ISBN 978-1-59745-563-3. 
  • Jose Cunha-vaz (2011). Diabetic Retinopathy. World Scientific. ISBN 978-981-4304-43-6. 
  • Korobelnik, J. F.; Do DV; Schmidt-Erfurth U; Boyer DS; Holz FG, Heier JS; et al. (новембар 2014). „Intravitreal aflibercept for diabetic macular edema”. Ophthalmology. 121 (11): 2247—54. .
  • Arevalo, J. F.; Garcia-Amaris, R. A. (фебруар 2009). „Intravitreal bevacizumab for diabetic retinopathy”. Curr Diabetes Rev. 5 (1): 39—46. 
  • Rodriguez-Fontal M, Alfaro V, Kerrison JB, Jablon EP (фебруар 2009). „Ranibizumab for diabetic retinopathy”. Curr Diabetes Rev. 5 (1): 47—51. .
  • FDA Drug and Safety Alerts. FDA Alerts Health Care Professionals of Infection Risk from Repackaged Avastin Intravitreal Injections. August 30, 2011. Available at [1]
  • Meredith TA. Clinical Trials in Ophthalmology-A Summary and Practice Guide. Kertes C, ed. The diabetic vitrectomy study. 1998. 37-48.
  • [Guideline] American Diabetes Association. 10. Microvascular Complications and Foot Care: Standards of Medical Care in Diabetes-2018. Diabetes Care. 2018 Jan. 41 (Suppl 1):S105-18.
  • Lu L, Jiang Y, Jaganathan R, Hao Y. Current Advances in Pharmacotherapy and Technology for Diabetic Retinopathy: A Systematic Review. J Ophthalmol. 2018. 2018:1694187.
  • Baker, C. W.; Jiang, Y.; Stone, T. (мај 2016). „Recent advancements in diabetic retinopathy treatment from the Diabetic Retinopathy Clinical Research Network”. Curr Opin Ophthalmol. 27 (3): 210—6. .

Spoljašnje veze

уреди
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Oftalmologija&oldid=28497404”