Антони ван Левенхук
Антони ван Левенхук (хол. Antonie Philips van Leeuwenhoek; Делфт, 24. октобар 1632 — Делфт, 26. август 1723) био је холандски трговац и научник.
| Антони ван Левенхук | |
|---|---|
 Антони ван Левенхук | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. октобар 1632. |
| Место рођења | Делфт, Холандија |
| Датум смрти | 26. август 1723. (90 год.) |
| Место смрти | Делфт, Холандија |
| Научни рад | |
| Поље | биологија |
| Познат по | открићу микроскопа открићу протозое првом опису еритроцита |
Познат је као „отац микробиологије“,[1] један од „очева бактериологије“,[2] те страствени посматрач микроскопски ситног света. Рођен је као син израђивача корпи, а са својих 16 година шегртовао је код шкотског трговца робом у Амстердаму.
Најпознатији је по изуму првог микроскопа и доприносима у развоју микробиологије. Користећи ручно израђене микроскопе, био је први човек који је посматрао једноћелијске организме, мишићно ткиво, бактерије, сперматозоиде и проток крви у капиларима.[1] Протозое је изучавао у вези са тропским обољењима, укључујући маларију, а открио је да су бактерије узрочник колере и тетануса.[3]
Током свог живота избрусио је око 500 оптичких сочива и створио око 400 врста различитих микроскопа, од којих данас постоји само 9.[4] Његови микроскопи израђивани су од сребрних и бакарних металних оквира, који су причвршћивали руком брушене сочиво. Микроскопи који су сачувани до данас имају моћ повећања од чак 275 пута, али сматра се да је Левенхук поседовао микроскопе који су могли да повећавају чак и до 500 пута. Иако је у своје доба сматран дилетантом и аматером, његова су научна достигнућа невероватног квалитета.
Биографија
уредиДетињство, приватни живот и каријера
уредиАнтони ван Левенхук је рођен 24. октобра 1632. године у холандском граду Делфту,[5] као син Филипа Антонија ван Левенхука и Маргарете Бел ван дер Белх. Филип Антони је узео презиме Ван Левенхук, јер се кућа његових родитеља налазила поред капије са лавовима на углу улице (хол. Leeuwen — лавови, hoek — угао).[6] Отац је био произвођач корпи, који је умро када је Антонију било пет година, а мајка пореклом из богате породице произвођача пива. Антони је имао четири старије сестре, Маргрит, Гертројт, Нелтге и Катарину.[7] Након што је отац умро, мајка се удала за сликара Јакоба Јана Молајна. Десет година касније, 1649. године, умро му је и очух. Мало се зна о његовом детињству и образовању; кратко време је похађао школу у близини Лајдена,[8] пре него што је послат да живи у Бентхојзен са својим стрицем, који је био адвокат и градски чиновник. Након тога, пет до шест година је шегртовао у Амстердаму као благајник и књиговођа у продавници Вилијама Дејвидсона, шкотског трговца тканином.[9]
Оженио се Барбаром де Меј у јулу 1654. године, са којом је имао једну ћерку, Марију, а четворо њихове деце умрло је у раном детињству. Те године се вратио у Делфт, у коме је живео и стварао до краја свог живота. Отворио је продавницу тканине, која је пословала педесетих година 17. века.[5] Барбара је умрла 1666. године, а Левенхук се 1671. године оженио Корнелијом Свалмијус, ћерком проповедника, са којом није имао преживеле деце.[10] Његов статус у Делфту порастао је током наредних година, али је остао непознат ван града. Године 1660, добио је позицију вишег градског службеника — уносан и лагодан посао, са добром платом и привилегијама,[11] али без значајне обавезе — који је обављао скоро 40 година. Девет година касније, 1669. године, Суд Холандије га је именовао за надзорника; касније је постао општински „финанс за вино“, задужен за увоз вина у град.[12][13]
Ван Левенхук је био савременик још једног познатог грађанина Делфта, сликара Јоханеса Вермера. Претпоставља се да је Ван Левенхук човек приказан на два Вермерова дела с краја шездесетих година 17. века — „Астроном“ и „Географ“ — међутим, постоје тврдње да је то заправо само мала физичка сличност. Пошто су обојица били релативно важни људи у граду са само 24.000 становника, врло је вероватно да су били барем познаници. Такође, познато је да је Левенхук био извршилац тестамента, када је сликар умро 1675. године.[14]
Научни рад
уреди
Године 1648, Ван Левенхук је у Амстердаму замислио свој први једноставни микроскоп — лупу — којег би користили трговци текстилом, а омогућавало би им повећање до 3 пута. Ускоро је израдио једну за властиту употребу. Верује се да је око 1665. године прочитао књигу Роберта Хука, „Микрографија“, те да га је управо то подстакло на помисао да би се његов изум могао да користи при важнијим стварима од израде текстила, што му је била првобитна идеја. Почео је да размишља о употреби микроскопа у проучавању света невидљивог људском оку. Левенхук је усавршио израду сочива и микроскопа, те почео да их примењује у откривању микроскопског света. Први је успео да види структуру мишића, бактерије, као и сперматозоиде.[15]
Након што је разрадио своју методу за израду јаких сочива и кориштења у истраживању микроскопског света, Левенхук је захваљујући познатом холандском физичару Ренеу де Графу доспео у Краљевско друштво Лондона за унапређење природних знања. Када је Друштво објавило тада револуционарни рад једног италијанског произвођача сочива у часопису „Филозофски извештаји“, Де Граф је написао писмо уреднику Хенрију Олденбергу, у ком му је објаснио како Левенхукови микроскопи „далеко превазилазе оне до сада виђене“. Као одговор, Друштво је 1673. године објавило Левенхуково писмо, које је обухватало описе његовог запажања приликом испитивања плесни, пчела и ваши микроскопом.[16]
Упркос првобитној успешној сарадњи Краљевског друштва и Левенхука, дошло је до озбиљног неповерења. Године 1676, Краљевско друштво је довело у питање његову веродостојност, када је Друштву послао копију својих истраживања о једноћелијским организмима, за чије се постојање није знало. Тако су, упркос његовој стеченој репутацији и сарадњи са Друштвом, његови радови били примани под озбиљном сумњом. Пошто Левенхук није одступао од својих ставова и тврдњи, Друштво је послало енглеског викара, групу правника и доктора у Делфт, како би утврдили да ли Ван Левенхук и даље рационално размишља; јер, у противном, Друштво је требало да реформише своје теорије о самом животу. Коначно, 1680. године, Ван Левенхукова истраживања оправдана су у Друштву, што је резултовало његовим именовањем као важног члана и сарадника.[17]
Смрт и заоставштина
уредиКасније током свога живота, написао је око 560 писама Друштву и другим научним институцијама у периоду од 50 година. Чак и кад је био на самрти, Левенхук је слао писма Друштву, која су заправо била запажања његове болести — патио је од ретке болести, неконтролисаног грчења мишића, која се сада зове Ван Левенхукова болест. Умро је са 90 година, дана 26. августа 1723. године, у свом родном Делфту, оставивши за собом открића која су подигла научна истраживања на виши ниво. Његов рад су приметили и признали и неки монарси, међу којима су Мери II од Енглеске, Петар Велики, Фридрих I од Пруске, као и многи филозофи, мудраци, лекари и свештеници тог времена.[4][18]
Године 1981, британски микроскопист Брајан Форд открио је да су Левенхукови изворни узорци преживели у колекцији Краљевског друштва, те да су били изванредног квалитета и добро очувани.[19]
Референце
уреди- ^ а б Goes 2013, стр. 338.
- ^ Park Talaro 2007, стр. 18.
- ^ Kirkland 2010, стр. xiii.
- ^ а б Parker 1965, стр. 443.
- ^ а б Rooseboom 1950, стр. 79.
- ^ Smith Payne 1970, стр. 23.
- ^ Dobell 1932, стр. 19—21.
- ^ Smith Payne 1970, стр. 29.
- ^ Dobell 1932, стр. 23—24.
- ^ Dobell 1932, стр. 27—31.
- ^ Hall 1989, стр. 252.
- ^ Dobell 1932, стр. 33—37.
- ^ Rooseboom 1950, стр. 80.
- ^ Van Berkel 1996, стр. 62—67.
- ^ Hamraoui 1999, стр. 970.
- ^ Dobell 1932, стр. 37—41.
- ^ Dobell 1932, стр. 167—216.
- ^ Porter 1976, стр. 263.
- ^ Ford, Brian J. (28. 8. 1996). „The Leeuwenhoek Specimens”. brianjford.com. Приступљено 13. 10. 2013.
Литература
уреди- Goes, Frank Joseph (2013). The Eye in History. JP Medical Ltd. ISBN 978-93-5090-274-5.
- Hall, A. R. (1989). „The Leeuwenhoek Lecture, 1988. Antoni van Leeuwenhoek 1632-1723”. Notes and Records of the Royal Society of London. Royal Society of London. 43 (2): 249—273. ISSN 0035-9149.
- Hamraoui, Éric (1999). „Van Leeuwenhoek Antonie, 1632-1723”. Dictionnaire d'histoire et philosophie des sciences. Presses universitaires de France. ISBN 9782130499923.
- Kirkland, Kyle (2010). Biological Sciences: Notable Research and Discoveries. Infobase Publishing. ISBN 978-0-8160-7439-6.
- Park Talaro, Kathleen (2007). Foundations in microbiology: basic principles. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-126232-3.
- Parker, V. (1965). „Antony van Leeuwenhoek”. Bulletin of the. Medical Library Association. 53 (3): 442—447. PMID 14306033.
- Porter, J. R. (1976). „Antony van Leeuwenhoek: tercentenary of his discovery of bacteria”. Bacteriological Reviews. 40 (2): 260—269. PMID 786250.
- Rooseboom, Maria (1950). „Leeuwenhoek, the Man: A Son of his Nation and his Time”. Bulletin of the British Society for the History of Science. British Society for the History of Science. 1 (04): 79—85. doi:10.1017/S0950563600000294.
- Smith Payne, Alma (1970). The Cleere Observer: A Biography of Antoni Van Leeuwenhoek. Macmillan. ASIN B000LX18TI.
- Van Berkel, Klaas (1996). „Vermeer, Van Leeuwenhoek en De Astronoom”. Vrij Nederland: 62—67.
- Cobb, Matthew (2006). Generation: The Seventeenth-Century Scientists Who Unraveled the Secrets of Sex, Life, and Growth. US: Bloomsbury.[недостаје ISBN]
- Cobb, Matthew: The Egg and Sperm Race: The Seventeenth-Century Scientists Who Unlocked the Secrets of Sex and Growth. (London: Simon & Schuster, 2006)
- Davids, Karel (2008). The Rise and Decline of Dutch Technological Leadership: Technology, Economy and Culture in the Netherlands, 1350–1800. ISBN 978-9004168657. [2 vols.]. (Brill. )
- Dobell, Clifford (1960) [1932]. Antony van Leeuwenhoek and His "Little Animals": being some account of the father of protozoology and bacteriology and his multifarious discoveries in these disciplines (Dover Publications изд.). New York: Harcourt, Brace and Company.
- Ford, Brian J. (1991). The Leeuwenhoek Legacy. Bristol and London: Biopress and Farrand Press.
- Ford, Brian J.: Single Lens: The Story of the Simple Microscope. (London: William Heinemann, 1985, 182 pp)
- Ford, Brian J.: The Revealing Lens: Mankind and the Microscope. (London: George Harrap, 1973, 208 pp)
- Fournier, Marian (1996). The Fabric of Life: The Rise and Decline of Seventeenth-Century Microscopy. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0801851384.
- Huerta, Robert (2003). Giants of Delft: Johannes Vermeer and the Natural Philosophers: The Parallel Search for Knowledge during the Age of Discovery. Pennsylvania: Bucknell University Press.
- Moll, Warnar (2003). „Antonie van Leeuwenhoek”. Onderzoeksportal [Research Portal]. University of Amsterdam. Архивирано из оригинала 18. 2. 2004. г. Приступљено 3. 3. 2016. „Indeed, in this publication "Geneeskundig Verhaal van de Algemeene Loop-ziekte..." [Valk (1745)], the author uses the work of Leeuwenhoek in describing the disease, draws some (preliminary) conclusions about the cause of the disease, he warns "non-believers of Van Leeuwenhoek to use a magnifying glass" and gives commentaries on the work of Anthonie van Leeuwenhoek and his findings.” zero width joiner character у
|quote=на позицији 87 (помоћ) - Ratcliff, Marc J.: The Quest for the Invisible: Microscopy in the Enlightenment. (Ashgate, 2009, 332 pp)[недостаје ISBN]
- Robertson, Lesley; Backer, Jantien et al.: Antoni van Leeuwenhoek: Master of the Minuscule. 2016. ISBN 978-9004304284.. (Brill. )
- Ruestow, Edward G (1996). The Microscope in the Dutch Republic: The Shaping of Discovery. New York: Cambridge University Press.
- Snyder, Laura J. (2015). Eye of the Beholder: Johannes Vermeer, Antoni van Leeuwenhoek, and the Reinvention of Seeing. New York: W. W. Norton & Company.
- Struik, Dirk J.: The Land of Stevin and Huygens: A Sketch of Science and Technology in the Dutch Republic during the Golden Century (Studies in the History of Modern Science). (Springer, 1981, 208 pp)
- Valk, Evert (1745). Een geneeskundig verhaal van de algemeene loop-ziekte, die te Kampen en in de om-geleegene streeken heeft gewoed in 't jaar 1736 neevens een werktuigkunstige, en natuurkundige beschryvinge van de oorzaak, uitwerking en genezinge waar in word aan-getoond, dat dezelve, waarschynlyk, door bloed-loose diertjes, beschreven in de werken van Anthony van Leeuwenhoek, het werd te weeg gebragt, en door kwik voor-naamentlyk, uit-geroeid [A work on a disease in the city of Kampen in 1736 caused by "little animals". These bloodless animals are most likely the little animals described in the work of Leeuwenhoek and they can be killed by treatment of mercury] (на језику: Dutch). Haarlem: Van der Vinne. стр. 97. Приступљено 3. 3. 2016.
- Wilson, Catherine (1997). The Invisible World: Early Modern Philosophy and the Invention of the Microscope. Princeton University Press. ISBN 978-0691017099.
Спољашње везе
уреди
- Lens on Leeuwenhoek
- Vermeer connection website
- University of California, Berkeley article on Van Leeuwenhoek
- Retrospective paper on the Leeuwenhoek research by Brian J. Ford
- Instructions on making a Van Leeuwenhoek Microscope Replica by Alan Shinn
- Leeuwenhoek's letters to the Royal Society
- The Correspondence of Anthonie van Leeuwenhoek in EMLO
- Antoni van Leeuwenhoek на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Антони ван Левенхук на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Images seen through a van Leeuwenhoek microscope by Brian J. Ford.
