Oštećenje mozga
Neurotrauma, oštećenje mozga ili povreda mozga je uništavanje ili degeneracija ćelija mozga. Ozlede mozga nastaju zbog širokog spektra unutrašnjih i vanjskih faktora. Generalno, oštećenje mozga se odnosi na značajna, nediskriminirajuća oštećenja izazvana traumom, dok se neurotoksičnost obično odnosi na selektivno, hemijski indukovano oštećenje neurona.
| Oštećenje mozga | |
|---|---|
 | |
| CT glave godinama nakon traumatične povrede mozga pokazuje prazan prostor gde je došlo do oštećenja, označeno strelom. |
Uobičajena kategorija sa najvećim brojem povreda je traumatska ozleda mozga nakon fizičke traume ili ozlede glave od vanjskog izvora, a izraz stečena moždana ozleda koristi se u odgovarajućim krugovima za razlikovanje moždanih ozleda nastalih nakon rođenja od povrede, usled genetskog poremećaja ili od urođenog poremećaja.[1] Primarne i sekundarne povrede mozga identifikuju procese koji su uključeni, dok žarišna i difuzna povreda mozga opisuje ozbiljnost i lokalizaciju.
Nedavna istraživanja pokazala su da neuroplastičnost, koja omogućuje mozgu da se reorganizuje formirajući nove neuronske veze tokom života, omogućava preuređenje njegovog rada. To omogućava mozgu da kompenzuje za povrede i bolesti.
Znaci i simptomi
уредиSimptomi ozlede mozga variraju u zavisnosti od težine povrede ili od toga koliko je mozak pogođen. Tri kategorije koje se koriste za klasifikaciju težine povreda mozga su blaga, umerena ili teška.[2]
Blage moždane povrede
уредиSimptomi blage povrede mozga uključuju glavobolju, zbunjenost, zujanje u ušima, umor, promene načina spavanja, raspoloženja ili ponašanja. Ostali simptomi uključuju probleme sa pamćenjem, koncentracijom, pažnjom ili razmišljanjem.[3] Mentalni umor je uobičajeno debilitirajuće iskustvo i pacijent ga ne može dovesti u vezu sa prvobitnim (manjim) incidentom. Narkolepsija i poremećaji spavanja su česte pogrešne dijagnoze.[4]
Umerene/ozbiljne moždane povrede
уредиKognitivni simptomi uključuju zbrku, agresivnost, nenormalno ponašanje, mutni govor, i komu ili druge poremećaje svesti. Fizički simptomi uključuju glavobolje koje se pogoršavaju ili ne nestaju, povraćanje ili mučninu, konvulzije, nenormalno širenje očiju, nemogućnost buđenja iz sna, slabost u ekstremitetima i gubitak koordinacije.[3]
Simptomi kod dece
уредиSimptomi primećeni kod dece uključuju promenu navika ishrane, stalnu razdražljivost ili tugu, promene pažnje, poremećene navike spavanja ili gubitak interesovanja za igračke.[3]
Lokacija moždane povrede predviđa simptome
уредиNa simptome povreda mozga takođe može uticati lokacija povrede, i kao rezultat oštećenja su specifična za deo mozga koji je zahvaćen. Veličina povrede je u korelaciji sa ozbiljnošću, oporavkom i razumevanjem.[5] Povrede mozga često stvaraju umanjenje ili invaliditet koji mogu značajno varirati u težini.
U slučaju teških povreda mozga, verovatnoća pojave područja sa trajnim onesposobljenjem je velika, uključujući neurokognitivni deficit, deluzije (često specivične, monotematičke zablude), probleme sa govorom ili kretanjem, i intelektualne nesposobnosti. Može doći i do promene ličnosti. Najteži slučajevi rezultiraju komom ili čak trajnim vegetativnim stanjem. Čak i blagi incident može imati dugoročne efekte ili prouzrokovati pojavu simptoma godinama kasnije.[6]
Studije pokazuju da postoji povezanost između lezije mozga i poremećaja jezika, govora i specifičnih kategorija. Vernikeova afazija je povezana sa anomijom, nesvesnim sačinjavanjem reči (neologizmima) i problemima sa razumevanjem. Simptomi Vernikeove afazije prouzrokovani su oštećenjem zadnjeg dela superiornog temporalnog girusa.[7][8]
Oštećenja na Brokovom području obično proizvode simptome poput izostavljanja funkcionalnih reči (agrammatizam), promene produkcije zvukova, disleksije, disgrafije i problema sa razumevanjem i proizvodnjom. Brokova afazija ukazuje na oštećenje zadnjeg donjeg frontalnog zida mozga.[9]
Povreda nakon oštećenja regije mozga ne mora nužno da podrazumeva da je oštećeno područje u potpunosti odgovorno za oštećeni kognitivni proces. Na primer, u čistoj aleksiji sposobnost čitanja se uništava lezijom koja oštećuje levo vidno polje i vezu između desnog vidnog polja i jezičnih područja (Brokovo područje i Vernikeovo područje). Međutim, to ne znači da osoba koja boluje od čiste aleksije nije u stanju da razume govor - već samo da ne postoji veza između njihovog radnog vizuelnog korteksa i jezičkih područja - što pokazuje činjenica da čisti aleksičari i dalje mogu da pišu, govore, pa čak i prepisuju pisma bez razumevanja njihovog značenja.[10]
Povrede fusiformnog girusa često rezultiraju prosopagnozijom, nemogućnošću razlikovanja lica i drugih složenih objekata jednih od drugih.[11] Lezije u amigdali bi uklonile pojačanu aktivaciju viđenu u okcipitalnom i fusiformnom vidnom području kao odgovor na strah. Lezije amigdale menjaju funkcionalni obrazac aktivacije do emocionalnih podražaja u regionima koji su udaljeni od amigdale.[12]
Ostale lezije vidnog korteksa imaju različite efekte u zavisnosti od mesta oštećenja. Lezije na V1, na primer, mogu da izazovu slepoću na različitim delovima mozga u zavisnosti od veličine lezije i lokacije u odnosu na kalcarinsku pukotinu.[13] Lezije na V4 mogu izazvati slepoću boje,[14] a bilateralne lezije na MT/V5 mogu prouzrokovati gubitak sposobnosti opažanja pokreta.[15] Lezije parietalnih režnjeva mogu rezultirati agnozijom, nemogućnošću prepoznavanja složenih predmeta, mirisa ili oblika ili amorfosintezom, gubitkom percepcije na suprotnoj strani tela.[16]
Uzroci
уреди
Povrede mozga mogu biti posledica brojnih stanja, uključujući:[17]
- trauma; višestruke traumatske povrede mogu dovesti do hronične traumatske encefalopatije. Povreda prevrata nastaje kada sila koja udara u glavu nije samo dovoljno jaka da izazove kontuziju na mestu udara, već je sposobna i da pomeri mozak i izazove njegovo brzo pomeranje u suprotnu stranu lobanje, izazivajući dodatne kontuzije.
- otvorena povreda glave
- zatvorena povreda glave
- penetrirajuća: kada oštar predmet uđe u mozak, uzrokujući veliku površinu oštećenja. Prodorne povrede izazvane mecima imaju stopu smrtnosti od 91 posto.
- povrede usporavanja
- trovanje; na primer, od teških metala uključujući živu i jedinjenja olova
- Genetski poremećaj
- hipoksija, uključujući hipoksiju pri rođenju[18]
- tumori
- infekcije
- moždani udar koji dovodi do infarkta, koji može da prati trombozu, emboliju, angiome, aneurizme i cerebralnu arteriosklerozu.[19]
- neurološke bolesti ili poremećaji kao što su cerebralna paraliza, Parkinsonova bolest itd.
- hirurgija
- Poremećaj upotrebe supstanci
- neurotoksini - izloženost zagađenju ili biološka izloženost (Annonaceae, rotenon,[20] spore Aspergillus, groznica Zapadnog Nila, virusni meningitis)
- pokušaj samoubistva kao što je vešanje, pad sa visine, pa čak u retkim slučajevima i pucanje iz vatrenog oružja, itd.
Hemoterapija
уредиHemoterapija može izazvati oštećenje mozga neuralnih matičnih ćelija i ćelija oligodendrocita koje proizvode mijelin. Zračenje i hemoterapija mogu dovesti do oštećenja moždanog tkiva tako što ometaju ili zaustavljaju dotok krvi u zahvaćena područja mozga. Ova šteta može izazvati dugoročne efekte kao što su, ali ne ograničavajući se na; gubitak pamćenja, konfuzija i gubitak kognitivnih funkcija. Oštećenje mozga izazvano zračenjem zavisi od toga gde se tumor na mozgu nalazi, količine korišćenog zračenja i trajanja lečenja. Radiohirurgija takođe može dovesti do oštećenja tkiva što dovodi do toga da oko 1 od 20 pacijenata zahteva drugu operaciju za uklanjanje oštećenog tkiva.[21][22]
Reference
уреди- ^ „What is an Acquired Brain Injury?” (PDF). Headway. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 7. 2016. г. Приступљено 19. 9. 2016.
- ^ „Traumatic Brain Injury Information Page: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS)”. www.ninds.nih.gov. Приступљено 9. 11. 2018.
- ^ а б в „Traumatic brain injury Symptoms – Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org. Приступљено 15. 11. 2016.
- ^ Stores, G (decembar 2007). „Clinical diagnosis and misdiagnosis of sleep disorders”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 78 (12): 1293—1297. ISSN 0022-3050. PMC 2095611
. PMID 18024690. doi:10.1136/jnnp.2006.111179.
- ^ Stefaniak, James D.; Halai, Ajay D.; Lambon Ralph, Matthew A. (2019). „The neural and neurocomputational bases of recovery from post-stroke aphasia”. Nature Reviews Neurology (на језику: енглески). 16 (1): 43—55. ISSN 1759-4766. PMID 31772339. doi:10.1038/s41582-019-0282-1.
- ^ „Traumatic Brain Injury Signs and Symptoms”. BrainLine (на језику: енглески). 1. 12. 2017. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Superior Temporal Gyrus :: DNA Learning Center”. www.dnalc.org. Приступљено 9. 12. 2016.
- ^ „Wernicke's Aphasia – National Aphasia Association”. National Aphasia Association (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2016.
- ^ Kean, Mary Louise. „Broca's and Wernicke's Aphasia”. www-rohan.sdsu.edu. Архивирано из оригинала 04. 01. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2016.
- ^ More Brain Lesions, Kathleen V. Wilkes
- ^ Purves, Dale; Augustine, George J.; Fitzpatrick, David; Katz, Lawrence C.; LaMantia, Anthony-Samuel; McNamara, James O.; Williams, S. Mark (2001). „Lesions of the Temporal Association Cortex: Deficits of Recognition”. Neuroscience. 2nd Edition (на језику: енглески).
- ^ Diano, Matteo; Celeghin, Alessia; Bagnis, Arianna; Tamietto, Marco (2017). „Amygdala Response to Emotional Stimuli without Awareness: Facts and Interpretations”. Frontiers in Psychology (на језику: енглески). 7: 2029. ISSN 1664-1078. PMC 5222876 . PMID 28119645. doi:10.3389/fpsyg.2016.02029.
- ^ Celesia, Gastone G. (1. 1. 2010). „Visual Perception and Awareness”. Journal of Psychophysiology. 24 (2): 62—67. ISSN 0269-8803. doi:10.1027/0269-8803/a000014.
- ^ Jaeger, W.; Krastel, H.; Braun, St. (1. 12. 1988). „Cerebrale Achromatopsie (Symptomatik, Verlauf, Differentialdiagnose und Strategie der Untersuchung)”. Klinische Monatsblätter für Augenheilkunde (на језику: немачки). 193 (12): 627—634. ISSN 0023-2165. PMID 3265459. doi:10.1055/s-2008-1050309.
- ^ „Akinetopsia - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Denny-Brown, D., and Betty Q. Banker. "Amorphosynthesis from Left Parietal Lesion". A.M.A. Archives of Neurology and Psychiatry 71, no. 3 (March 1954): 302–13.
- ^ „TBI: Causes of Traumatic Brain Injury”. www.traumaticbraininjury.com. Приступљено 2016-11-15.
- ^ „Birth Hypoxia and Brain Damage to Newborns”. Michael E. Duffy. Архивирано из оригинала 2013-08-05. г. Приступљено 2013-07-27.
- ^ „Overview of Brain Dysfunction – Brain, Spinal Cord, and Nerve Disorders”. Merck Manuals Consumer Version. Приступљено 2016-12-09.
- ^ Pamies, David; Block, Katharina; Lau, Pierre; Gribaldo, Laura; Pardo, Carlos A.; Barreras, Paula; Smirnova, Lena; Wiersma, Daphne; Zhao, Liang; Harris, Georgina; Hartung, Thomas (2018-09-01). „Rotenone exerts developmental neurotoxicity in a human brain spheroid model”. Toxicology and Applied Pharmacology. 354: 101—14. ISSN 0041-008X. PMC 6082736 . PMID 29428530. doi:10.1016/j.taap.2018.02.003.
- ^ Prevention, Cancer Resources from OncoLink | Treatment, Research, Coping, Clinical Trials. „Possible Side Effects of Radiation Treatment for Brain Tumors | OncoLink”. www.oncolink.org. Приступљено 2016-09-22.
- ^ „Long Term Side Effects of Brain Tumour Radiotherapy”. Cancer Research UK. 22. 10. 2015. Архивирано из оригинала 23. 09. 2016. г. Приступљено 22. 9. 2016.
Literatura
уреди- Sam Kean (2015). The Tale of the Dueling Neurosurgeons: The History of the Human Brain as Revealed by True Stories of Trauma, Madness, and Recovery. Back Bay Books. ISBN 978-0316182355.
Spoljašnje veze
уреди
- Oštećenje mozga на сајту Curlie (језик: енглески)
- Brain injury на сајту Curlie (језик: енглески)