Оштећење мозга
Неуротраума, оштећење мозга или повреда мозга је уништавање или дегенерација ћелија мозга. Озледе мозга настају због широког спектра унутрашњих и вањских фактора. Генерално, оштећење мозга се односи на значајна, недискриминирајућа оштећења изазвана траумом, док се неуротоксичност обично односи на селективно, хемијски индуковано оштећење неурона.
Оштећење мозга | |
---|---|
ЦТ главе годинама након трауматичне повреде мозга показује празан простор где је дошло до оштећења, означено стрелом. |
Уобичајена категорија са највећим бројем повреда је трауматска озледа мозга након физичке трауме или озледе главе од вањског извора, а израз стечена мождана озледа користи се у одговарајућим круговима за разликовање можданих озледа насталих након рођења од повреде, услед генетског поремећаја или од урођеног поремећаја.[1] Примарне и секундарне повреде мозга идентификују процесе који су укључени, док жаришна и дифузна повреда мозга описује озбиљност и локализацију.
Недавна истраживања показала су да неуропластичност, која омогућује мозгу да се реорганизује формирајући нове неуронске везе током живота, омогућава преуређење његовог рада. То омогућава мозгу да компензује за повреде и болести.
Знаци и симптоми
уредиСимптоми озледе мозга варирају у зависности од тежине повреде или од тога колико је мозак погођен. Три категорије које се користе за класификацију тежине повреда мозга су блага, умерена или тешка.[2]
Благе мождане повреде
уредиСимптоми благе повреде мозга укључују главобољу, збуњеност, зујање у ушима, умор, промене начина спавања, расположења или понашања. Остали симптоми укључују проблеме са памћењем, концентрацијом, пажњом или размишљањем.[3] Ментални умор је уобичајено дебилитирајуће искуство и пацијент га не може довести у везу са првобитним (мањим) инцидентом. Нарколепсија и поремећаји спавања су честе погрешне дијагнозе.[4]
Умерене/озбиљне мождане повреде
уредиКогнитивни симптоми укључују збрку, агресивност, ненормално понашање, мутни говор, и кому или друге поремећаје свести. Физички симптоми укључују главобоље које се погоршавају или не нестају, повраћање или мучнину, конвулзије, ненормално ширење очију, немогућност буђења из сна, слабост у екстремитетима и губитак координације.[3]
Симптоми код деце
уредиСимптоми примећени код деце укључују промену навика исхране, сталну раздражљивост или тугу, промене пажње, поремећене навике спавања или губитак интересовања за играчке.[3]
Локација мождане повреде предвиђа симптоме
уредиНа симптоме повреда мозга такође може утицати локација повреде, и као резултат оштећења су специфична за део мозга који је захваћен. Величина повреде је у корелацији са озбиљношћу, опоравком и разумевањем.[5] Повреде мозга често стварају умањење или инвалидитет који могу значајно варирати у тежини.
У случају тешких повреда мозга, вероватноћа појаве подручја са трајним онеспособљењем је велика, укључујући неурокогнитивни дефицит, делузије (често специвичне, монотематичке заблуде), проблеме са говором или кретањем, и интелектуалне неспособности. Може доћи и до промене личности. Најтежи случајеви резултирају комом или чак трајним вегетативним стањем. Чак и благи инцидент може имати дугорочне ефекте или проузроковати појаву симптома годинама касније.[6]
Студије показују да постоји повезаност између лезије мозга и поремећаја језика, говора и специфичних категорија. Верникеова афазија је повезана са аномијом, несвесним сачињавањем речи (неологизмима) и проблемима са разумевањем. Симптоми Верникеове афазије проузроковани су оштећењем задњег дела супериорног темпоралног гируса.[7][8]
Оштећења на Броковом подручју обично производе симптоме попут изостављања функционалних речи (аграмматизам), промене продукције звукова, дислексије, дисграфије и проблема са разумевањем и производњом. Брокова афазија указује на оштећење задњег доњег фронталног зида мозга.[9]
Повреда након оштећења регије мозга не мора нужно да подразумева да је оштећено подручје у потпуности одговорно за оштећени когнитивни процес. На пример, у чистој алексији способност читања се уништава лезијом која оштећује лево видно поље и везу између десног видног поља и језичних подручја (Броково подручје и Верникеово подручје). Међутим, то не значи да особа која болује од чисте алексије није у стању да разуме говор - већ само да не постоји веза између њиховог радног визуелног кортекса и језичких подручја - што показује чињеница да чисти алексичари и даље могу да пишу, говоре, па чак и преписују писма без разумевања њиховог значења.[10]
Повреде фусиформног гируса често резултирају просопагнозијом, немогућношћу разликовања лица и других сложених објеката једних од других.[11] Лезије у амигдали би уклониле појачану активацију виђену у окципиталном и фусиформном видном подручју као одговор на страх. Лезије амигдале мењају функционални образац активације до емоционалних подражаја у регионима који су удаљени од амигдале.[12]
Остале лезије видног кортекса имају различите ефекте у зависности од места оштећења. Лезије на В1, на пример, могу да изазову слепоћу на различитим деловима мозга у зависности од величине лезије и локације у односу на калцаринску пукотину.[13] Лезије на В4 могу изазвати слепоћу боје,[14] а билатералне лезије на МТ/В5 могу проузроковати губитак способности опажања покрета.[15] Лезије париеталних режњева могу резултирати агнозијом, немогућношћу препознавања сложених предмета, мириса или облика или аморфосинтезом, губитком перцепције на супротној страни тела.[16]
Узроци
уредиПовреде мозга могу бити последица бројних стања, укључујући:[17]
- траума; вишеструке трауматске повреде могу довести до хроничне трауматске енцефалопатије. Повреда преврата настаје када сила која удара у главу није само довољно јака да изазове контузију на месту удара, већ је способна и да помери мозак и изазове његово брзо померање у супротну страну лобање, изазивајући додатне контузије.
- отворена повреда главе
- затворена повреда главе
- пенетрирајућа: када оштар предмет уђе у мозак, узрокујући велику површину оштећења. Продорне повреде изазване мецима имају стопу смртности од 91 посто.
- повреде успоравања
- тровање; на пример, од тешких метала укључујући живу и једињења олова
- Генетски поремећај
- хипоксија, укључујући хипоксију при рођењу[18]
- тумори
- инфекције
- мождани удар који доводи до инфаркта, који може да прати тромбозу, емболију, ангиоме, анеуризме и церебралну артериосклерозу.[19]
- неуролошке болести или поремећаји као што су церебрална парализа, Паркинсонова болест итд.
- хирургија
- Поремећај употребе супстанци
- неуротоксини - изложеност загађењу или биолошка изложеност (Аннонацеае, ротенон,[20] споре Аспергиллус, грозница Западног Нила, вирусни менингитис)
- покушај самоубиства као што је вешање, пад са висине, па чак у ретким случајевима и пуцање из ватреног оружја, итд.
Хемотерапија
уредиХемотерапија може изазвати оштећење мозга неуралних матичних ћелија и ћелија олигодендроцита које производе мијелин. Зрачење и хемотерапија могу довести до оштећења можданог ткива тако што ометају или заустављају доток крви у захваћена подручја мозга. Ова штета може изазвати дугорочне ефекте као што су, али не ограничавајући се на; губитак памћења, конфузија и губитак когнитивних функција. Оштећење мозга изазвано зрачењем зависи од тога где се тумор на мозгу налази, количине коришћеног зрачења и трајања лечења. Радиохирургија такође може довести до оштећења ткива што доводи до тога да око 1 од 20 пацијената захтева другу операцију за уклањање оштећеног ткива.[21][22]
Референце
уреди- ^ „Wхат ис ан Ацqуиред Браин Ињурy?” (ПДФ). Хеадwаy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 5. 7. 2016. г. Приступљено 19. 9. 2016.
- ^ „Трауматиц Браин Ињурy Информатион Паге: Натионал Институте оф Неурологицал Дисордерс анд Строке (НИНДС)”. www.ниндс.них.гов. Приступљено 9. 11. 2018.
- ^ а б в „Трауматиц браин ињурy Сyмптомс – Маyо Цлиниц”. www.маyоцлиниц.орг. Приступљено 15. 11. 2016.
- ^ Сторес, Г (децембар 2007). „Цлиницал диагносис анд мисдиагносис оф слееп дисордерс”. Јоурнал оф Неурологy, Неуросургерy, анд Псyцхиатрy. 78 (12): 1293—1297. ИССН 0022-3050. ПМЦ 2095611 . ПМИД 18024690. дои:10.1136/јннп.2006.111179.
- ^ Стефаниак, Јамес D.; Халаи, Ајаy D.; Ламбон Ралпх, Маттхеw А. (2019). „Тхе неурал анд неуроцомпутатионал басес оф рецоверy фром пост-строке апхасиа”. Натуре Ревиеwс Неурологy (на језику: енглески). 16 (1): 43—55. ИССН 1759-4766. ПМИД 31772339. дои:10.1038/с41582-019-0282-1.
- ^ „Трауматиц Браин Ињурy Сигнс анд Сyмптомс”. БраинЛине (на језику: енглески). 1. 12. 2017. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Супериор Темпорал Гyрус :: ДНА Леарнинг Центер”. www.дналц.орг. Приступљено 9. 12. 2016.
- ^ „Wерницке'с Апхасиа – Натионал Апхасиа Ассоциатион”. Натионал Апхасиа Ассоциатион (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2016.
- ^ Кеан, Марy Лоуисе. „Броца'с анд Wерницке'с Апхасиа”. www-рохан.сдсу.еду. Архивирано из оригинала 04. 01. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2016.
- ^ Море Браин Лесионс, Катхлеен V. Wилкес
- ^ Пурвес, Дале; Аугустине, Георге Ј.; Фитзпатрицк, Давид; Катз, Лаwренце C.; ЛаМантиа, Антхонy-Самуел; МцНамара, Јамес О.; Wиллиамс, С. Марк (2001). „Лесионс оф тхе Темпорал Ассоциатион Цортеx: Дефицитс оф Рецогнитион”. Неуросциенце. 2нд Едитион (на језику: енглески).
- ^ Диано, Маттео; Целегхин, Алессиа; Багнис, Арианна; Тамиетто, Марцо (2017). „Амyгдала Респонсе то Емотионал Стимули wитхоут Аwаренесс: Фацтс анд Интерпретатионс”. Фронтиерс ин Псyцхологy (на језику: енглески). 7: 2029. ИССН 1664-1078. ПМЦ 5222876 . ПМИД 28119645. дои:10.3389/фпсyг.2016.02029.
- ^ Целесиа, Гастоне Г. (1. 1. 2010). „Висуал Перцептион анд Аwаренесс”. Јоурнал оф Псyцхопхyсиологy. 24 (2): 62—67. ИССН 0269-8803. дои:10.1027/0269-8803/а000014.
- ^ Јаегер, W.; Крастел, Х.; Браун, Ст. (1. 12. 1988). „Церебрале Ацхроматопсие (Сyмптоматик, Верлауф, Дифферентиалдиагносе унд Стратегие дер Унтерсуцхунг)”. Клинисцхе Монатсблäттер фüр Аугенхеилкунде (на језику: немачки). 193 (12): 627—634. ИССН 0023-2165. ПМИД 3265459. дои:10.1055/с-2008-1050309.
- ^ „Акинетопсиа - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Деннy-Броwн, D., анд Беттy Q. Банкер. "Аморпхосyнтхесис фром Лефт Париетал Лесион". А.M.А. Арцхивес оф Неурологy анд Псyцхиатрy 71, но. 3 (Марцх 1954): 302–13.
- ^ „ТБИ: Цаусес оф Трауматиц Браин Ињурy”. www.трауматицбраинињурy.цом. Приступљено 2016-11-15.
- ^ „Биртх Хyпоxиа анд Браин Дамаге то Неwборнс”. Мицхаел Е. Дуффy. Архивирано из оригинала 2013-08-05. г. Приступљено 2013-07-27.
- ^ „Овервиеw оф Браин Дyсфунцтион – Браин, Спинал Цорд, анд Нерве Дисордерс”. Мерцк Мануалс Цонсумер Версион. Приступљено 2016-12-09.
- ^ Памиес, Давид; Блоцк, Катхарина; Лау, Пиерре; Грибалдо, Лаура; Пардо, Царлос А.; Баррерас, Паула; Смирнова, Лена; Wиерсма, Дапхне; Зхао, Лианг; Харрис, Георгина; Хартунг, Тхомас (2018-09-01). „Ротеноне еxертс девелопментал неуротоxицитy ин а хуман браин спхероид модел”. Тоxицологy анд Апплиед Пхармацологy. 354: 101—14. ИССН 0041-008X. ПМЦ 6082736 . ПМИД 29428530. дои:10.1016/ј.таап.2018.02.003.
- ^ Превентион, Цанцер Ресоурцес фром ОнцоЛинк | Треатмент, Ресеарцх, Цопинг, Цлиницал Триалс. „Поссибле Сиде Еффецтс оф Радиатион Треатмент фор Браин Туморс | ОнцоЛинк”. www.онцолинк.орг. Приступљено 2016-09-22.
- ^ „Лонг Терм Сиде Еффецтс оф Браин Тумоур Радиотхерапy”. Цанцер Ресеарцх УК. 22. 10. 2015. Архивирано из оригинала 23. 09. 2016. г. Приступљено 22. 9. 2016.
Литература
уреди- Сам Кеан (2015). Тхе Тале оф тхе Дуелинг Неуросургеонс: Тхе Хисторy оф тхе Хуман Браин ас Ревеалед бy Труе Сториес оф Траума, Маднесс, анд Рецоверy. Бацк Баy Боокс. ИСБН 978-0316182355.
Спољашње везе
уреди- Оштећење мозга на сајту Curlie (језик: енглески)
- Brain injury на сајту Curlie (језик: енглески)