Невер
Невер је град у средишњој Француској. Налази се 260 километара југоисточно од Париза. Град има 36.210 становника. Налази се на обали реке Лоаре. Ту се налази и катедрала Светога Сира из 13. века. Осим тога ту је и црква Светога Стефана из 11. века.
Невер фр. Nevers | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Француска |
Регион | Бургоња |
Департман | Нијевр |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011.. | 36.210 [1] |
— густина | 2.089,44 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 59′ 25″ С; 3° 09′ 43″ И / 46.99039° С; 3.161809° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | 167 — 238 m |
Површина | 17,33 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Дени Турио |
Поштански број | 58000 |
INSEE код | 58194 |
Веб-сајт | |
www.nevers.fr/ |
У римско доба Невер се називао Noviodunum или Nevirnum. У доба Хлодовеха ту се налазила бискупија. Гроф од Невера је 1100. учествовао у крсташком рату. Када је изумрла мушка лоза Пјер де Куртено је 1184. дошао у посед Невера. После тога Невером владају фландријски грофови, па бургундијске војводе, затим клевски грофови и војводе Гонзага. Краљ Француске Франсоа I је 1538. грофовију Невер унапредио у војводство Невер. Карл Гонзага је 1659. продао Невер кардиналу Мазарену. Мазарена наслеђује његов рођак, тако да Невери долазе у посед породице Манчини, чији потомци и данас носе титулу војвода од Невера.
Географија
уредиКлима
уредиКлима (Невер) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Средњи максимум, °C (°F) | 6,2 (43,2) |
8,2 (46,8) |
11,8 (53,2) |
14,9 (58,8) |
18,9 (66) |
22,2 (72) |
25,0 (77) |
24,5 (76,1) |
21,4 (70,5) |
16,3 (61,3) |
10,1 (50,2) |
7,0 (44,6) |
15,5 (59,9) |
Просек, °C (°F) | 3,0 (37,4) |
4,1 (39,4) |
6,8 (44,2) |
9,3 (48,7) |
13,2 (55,8) |
16,4 (61,5) |
18,7 (65,7) |
18,3 (64,9) |
15,4 (59,7) |
11,3 (52,3) |
6,4 (43,5) |
3,8 (38,8) |
10,5 (50,9) |
Средњи минимум, °C (°F) | −0,2 (31,6) |
0,0 (32) |
1,7 (35,1) |
3,7 (38,7) |
7,4 (45,3) |
10,5 (50,9) |
12,3 (54,1) |
12,0 (53,6) |
9,3 (48,7) |
6,2 (43,2) |
2,6 (36,7) |
0,5 (32,9) |
5,5 (41,9) |
Количина падавина, mm (in) | 66,6 (26,22) |
60,7 (23,9) |
59,6 (23,46) |
55,4 (21,81) |
89,8 (35,35) |
66,1 (26,02) |
53,5 (21,06) |
70,8 (27,87) |
71,0 (27,95) |
68,3 (26,89) |
69,2 (27,24) |
73,2 (28,82) |
804,2 (316,61) |
[тражи се извор] |
Демографија
уреди1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|
39.085 | 42.422 | 45.480 | 43.013 | 41.968 | 36.210 |