Модерна уметност
Модерна уметност је релативан, али у општем смислу уобичајен и често употребљаван појам за авангардну уметност двадесетог века.[1] У стручној литератури историчара уметности када се говори о уметности модерне разликује се од појма савремене уметности који се односи на уметност од половине 20. века до данас.
Око 1970-их година јавља се дебата о томе да ли модерна уметност може да се сматра и јесте савремена уметност, као и да ли постмодерна уметност, као реакција на модерну, у ствари представља њен континуитет. Ово пак зависи од тога како се дефинише сам појам модерне.
Карактеристике
уреди
Модерна уметност је уметност која означава уметност од конца 19. века све до 70-их година 20. века.
Модерна уметност је етапа у развоју уметности у поретку праисторијска уметност, уметност старог века, уметност средњег века и уметност новог века. У овом смислу почетак модерне уметности спојен је наступом модерне а понекад наступом романтизма. Карактеристичне тенденције у развоју модерне уметности су индивидуализам, субјективизам, модернизам и експеримент.
Заједничке особине модернистичких покрета на прелазу 19. у 20 век се испољавају кроз сензибилитет за дисхармонију, духовни контекст клонућа и идивидуализам, бежање од пуке реалности и песимистички нагони, обраћање унутрашњем животу човека, истицање осећања, субјективности и ирационалног, тражење свега новог, што се стваралачки реализује као нови сензибилитет изражен новим уметничким средствима и облицима, у богатству изражајних форми и разноврсности мотивско-стилских обележја.
Почетак модерне уметности
уредиКао реакција на позитивизам и на реалистичко-натуралистичку доктрину у уметности, крајем 19. века јавља се у Европи идеалистичка и метафизичка филозофија и модерна уметност неоромантичарског карактера, што се исказује у различитим покретима, школама и струјама. Као покрет, модерна уметност није јединствена; различито је идејно, естетички и национално обележена. Појам „Die Moderne” први је пут употребљен 1880-их у Немачкој, као ознака реалистичког програма младих.
Модернизам, мада данас обухвата авангарду и уметност до половине 20. века, је првобитно ознака за међународни стил развијан око 1900. године, а који је у Француској назван Art Nouveau, у Енглеској, modern style, у Русији, Србији и другим југословенским земљама модерни стил или модерна, у Немачкој Jugendstil, а у Аустрији Sezessionstil (сецесија). Име Jugendstil је изворно примењено на стил који је као модел узимао облик и конфигурацију часописа Jugend, уређиван и издаван у Минхену од 1896, а касније и на сва дела сличних карактеристика у примењеним и ликовним уметностима, и архитектури. У модернизму се, с једне стране, испољава fin de siècle (крај века) као једна дубока криза 19. века већ истрошеног и празног у садржају, а у исто време такође се њиме отвара дух једног новог схватања уметности, утолико што уметници модернизма креативно анализирају, посебно у оквиру дизајна, модерне податке индустрије и њених нових материјала. У еволуцији једне визуелне културе која продире у друштво и друштвени контекст, засноване на истицању линије и њених односа са површином и простором, као и у орнаменту и у једном декоративном симболизму снажних асоцијација, модернизам се испољио једном посебном формалном свешћу, која је као специфично јединство стила генерално практикована у архитектури ентеријера, у индустријском дизајну, и у изради плаката, часописа и књига.
У архитектури модернизам промовише конструкцију у складу са материјалом и функцијом у конфигурацији урбане животне средине и њеног простора, једном својеврсном комбинацијом различитих уметности, коју ће касније наставити Баухаус. Сликари се баве дизајном и изгледом ентеријера, практикујући очигледну стилизацију употребних предмета и напрежући се да постигну својеврсну синтезу функционалног и лепог.
Линије и облици биљног порекла играју доминантну улогу у формалном репертоару модернизма; јављају се у облику плетеница или у ритмичком кретању, али скоро никако у изломљеним и оштрим угловима. У складу са неоимпресионистичком теоријом боје, заснованој на систему комплементарности, модернизам је развио комплементарност линије. Симболичким асоцијацијама у сликарству, вајарству и графичкој илустрацији модернизам представља битан моменат транзиције између импресионизма и експресионизма, а својственом декоративном линијом на начин арабеске, већ антиципира облике уметности апстракције.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Atkins 1990, стр. 102
Литература
уреди- Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), 'Concepts of Modern Art'., Thames and Hudson, London, 1981
- Rotzel, Willy. 'Constructive Concepts : A History of Constructive Art from Cubism to the Present'., Rizzoli, New York, 1989 :::
- Udo Kuterman, Savremena arhitektura- Umetnost u svetu, Novi Sad 1971.
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
- Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
- David Britt: Modern Art - Impressionism to Post-Modernism. 2007. ISBN 978-0-500-23841-7.. Thames & Hudson, London
- Rauterberg, Hanno (2007). Und das ist Kunst?! − Eine Qualitätsprüfung. ISBN 978-3-10-062810-7., S.Fischer Vlg., Frankfurt am Main 2007., 304 S.
- Saehrendt, Christian/ Kittl, Steen T.: Das kann ich auch − Gebrauchsanweisung für moderne Kunst. ISBN 978-3-8321-7759-1., DuMont Literatur und Kunstverlag Köln 2007., 248 S.
- Völker, Wolfram (Hg.): Was ist gute Kunst?. ISBN 978-3-7757-1976-6., Hatje Cantz Verlag, Ostfildern 2007., 167 S.
- Atkins, Robert. (1990). Artspeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords. New York: Abbeville Press. ISBN 1-55859-127-3.
- Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.) 1982. Modern Art and Modernism: A Critical Anthology. Published in association with The Open University. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd.
- Arnason, H. Harvard; Prather, Marla (1998). History of modern art : painting, sculpture, architecture, photography
(4th изд.). New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-3439-9. OCLC 1035593323 — преко Internet Archive. - Atkins, Robert (1997). Artspeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords (2nd изд.). New York: Abbeville Press Publishers. ISBN 978-0-7892-0415-8. OCLC 605278894 — преко Internet Archive.
- Cahoone, Lawrence (1996). From Modernism to Postmodernism: An Anthology . Cambridge, Mass: Blackwell Publishers. ISBN 978-1-55786-602-8. OCLC 1149327777 — преко Internet Archive.
- „CIMA Art Gallery”. Times of India Travel. 2015-06-30. Приступљено 2021-06-12.
- Clement, Russell (1996). Four French Symbolists: A Sourcebook on Pierre Puvis de Chavannes, Gustave Moreau, Odilon Redon, and Maurice Denis. Westport, Conn: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-29752-6. OCLC 34191505.
- Cogniat, Raymond (1975). Pissarro. New York: Crown Publishers. ISBN 978-0-517-52477-0. OCLC 2082821.
- Corinth, Lovis; Schuster, Peter-Klaus; Vitali, Christoph; Butts, Barbara; Brauner, Lothar; Bärnreuther, Andrea (1996). Lovis Corinth. Munich; New York: Prestel. ISBN 978-3-7913-1682-6. OCLC 35280519.
- Greenberg, Clement (1982). „Modernist Painting”. Ур.: Frascina, Francis; Harrison, Charles; Paul, Deirdre. Modern Art and Modernism: A Critical Anthology . In association with the Open University. London: Harper & Row. ISBN 978-0-06-318234-9. OCLC 297414909 — преко Internet Archive.
- Gombrich, Ernst H. (1995). The Story of Art. . London: Phaidon Press Limited. ISBN 978-0-7148-3355-2. OCLC 1151352542 — преко Internet Archive.
- Jencks, Charles (1987). Post-Modernism: The New Classicism in Art and Architecture . New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-0835-9. OCLC 1150952960 — преко Inernet Archive.
- John-Steiner, Vera (2006). „Patterns of Collaboration among Artists”. Creative Collaboration. Oxford University Press. стр. 63—96. ISBN 978-0-19-530770-2. doi:10.1093/acprof:oso/9780195307702.003.0004. OCLC 5105130725, 252638637.
- Lander, David (2006). „Fifties Furniture THE SIDE TABLE AS SCULPTURE”. Shopping. American Heritage. American Association for State and Local History. 57 (6). ISSN 2161-8496. OCLC 60622066. Архивирано из оригинала 2007-10-20. г.
- Mullins, Charlotte (2006). Painting people : figure painting today. New York: D.A.P./Distributed Art Pubs. ISBN 978-1-933045-38-2. OCLC 71679906.
- Saunders, Frances Stonor (2013-06-14) [1995-10-22]. „Modern art was CIA 'weapon<span style="padding-right:0.2em;">'”
. The Independent. Архивирано из оригинала 2022-05-15. г. Приступљено 2021-04-17. - Scobie, Stephen (1988). „The Allure of Multiplicity: Metaphor and Metonymy in Cubism and Gertrude Stein”. Ур.: Neuman, S. C.; Nadel, Ira Bruce. Gertrude Stein and the Making of Literature. London: Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-349-08543-9. OCLC 7323640453. doi:10.1007/978-1-349-08541-5_7 — преко Internet Archive.
- Adams, Hugh (1979). Modern Painting . New York: Mayflower Books. ISBN 978-0-8317-6062-5. OCLC 691113035 — преко Internet Archive.
- Childs, Peter (2000). Modernism . London New York: Routledge. ISBN 978-0-203-13116-9. OCLC 48138104 — преко Internet Archive.
- Crouch, Christopher (1999). Modernism in Art, Design and Architecture . New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-21830-0. OCLC 1036752206 — преко Internet Archive.
- Dempsey, Amy (2002). Art in the Modern Era: A Guide to Schools and Movements. New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-4172-4. OCLC 47623954.
- Everdell, William (1997). The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth-Century Thought . Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-22484-8. OCLC 45733213 — преко Internet Archive.
See also: The First Moderns. - Frazier, Nancy (2000). The Penguin Concise Dictionary of Art History. New York: Penguin Reference. ISBN 978-0-14-051420-9. OCLC 70498418.
- Hunter, Sam; Jacobus, John M; Wheeler, Daniel (2005). Modern Art: painting, sculpture, architecture, photography (3rd изд.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-150519-3. OCLC 1114759321.
- Kolocotroni, Vassiliki; Goldman, Jane; Taxidou, Olga, ур. (1998). Modernism: An Anthology of Sources and Documents . Edinburgh; Chicago: Edinburgh University Press; The University of Chicago Press. ISBN 978-0-585-19313-7. OCLC 1150833644, 44964346 — преко Internet Archive.
- Ozenfant, Amédée; Rodker, John (1952). Foundations of Modern Art. . New York: Dover. ISBN 9780486202150. OCLC 1200478998. Приступљено 2021-04-19 — преко Internet Archive.
- Read, Herbert Edward; Read, Benedict; Tisdall, Caroline; Feaver, William (1975). A Concise History of Modern Painting . New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-71730-8. OCLC 741987800, 894774214, 563965849 — преко Internet Archive.
