Moderna umetnost

Moderna umetnost je relativan, ali u opštem smislu uobičajen i često upotrebljavan pojam za avangardnu umetnost dvadesetog veka.^[1] U stručnoj literaturi istoričara umetnosti kada se govori o umetnosti moderne razlikuje se od pojma savremene umetnosti koji se odnosi na umetnost od polovine 20. veka do danas.

Modern art

Vinsent van Gog, Seoski put u Provansi noću, 1889, maj 1890, Muzej Kroler-Miler

Pol Sezan, Veliki kupači, 1898–1905

Oko 1970-ih godina javlja se debata o tome da li moderna umetnost može da se smatra i jeste savremena umetnost, kao i da li postmoderna umetnost, kao reakcija na modernu, u stvari predstavlja njen kontinuitet. Ovo pak zavisi od toga kako se definiše sam pojam moderne.

Karakteristike

Pablo Pikaso: Dejeuner sur l'Herbe

Moderna umetnost je umetnost koja označava umetnost od konca 19. veka sve do 70-ih godina 20. veka.

Moderna umetnost je etapa u razvoju umetnosti u poretku praistorijska umetnost, umetnost starog veka, umetnost srednjeg veka i umetnost novog veka. U ovom smislu početak moderne umetnosti spojen je nastupom moderne a ponekad nastupom romantizma. Karakteristične tendencije u razvoju moderne umetnosti su individualizam, subjektivizam, modernizam i eksperiment.

Zajedničke osobine modernističkih pokreta na prelazu 19. u 20 vek se ispoljavaju kroz senzibilitet za disharmoniju, duhovni kontekst klonuća i idividualizam, bežanje od puke realnosti i pesimistički nagoni, obraćanje unutrašnjem životu čoveka, isticanje osećanja, subjektivnosti i iracionalnog, traženje svega novog, što se stvaralački realizuje kao novi senzibilitet izražen novim umetničkim sredstvima i oblicima, u bogatstvu izražajnih formi i raznovrsnosti motivsko-stilskih obeležja.

Početak moderne umetnosti

Kao reakcija na pozitivizam i na realističko-naturalističku doktrinu u umetnosti, krajem 19. veka javlja se u Evropi idealistička i metafizička filozofija i moderna umetnost neoromantičarskog karaktera, što se iskazuje u različitim pokretima, školama i strujama. Kao pokret, moderna umetnost nije jedinstvena; različito je idejno, estetički i nacionalno obeležena. Pojam „Die Moderne” prvi je put upotrebljen 1880-ih u Nemačkoj, kao oznaka realističkog programa mladih.

Modernizam, mada danas obuhvata avangardu i umetnost do polovine 20. veka, je prvobitno oznaka za međunarodni stil razvijan oko 1900. godine, a koji je u Francuskoj nazvan Art Nouveau, u Engleskoj, modern style, u Rusiji, Srbiji i drugim jugoslovenskim zemljama moderni stil ili moderna, u Nemačkoj Jugendstil, a u Austriji Sezessionstil (secesija). Ime Jugendstil je izvorno primenjeno na stil koji je kao model uzimao oblik i konfiguraciju časopisa Jugend, uređivan i izdavan u Minhenu od 1896, a kasnije i na sva dela sličnih karakteristika u primenjenim i likovnim umetnostima, i arhitekturi. U modernizmu se, s jedne strane, ispoljava fin de siècle (kraj veka) kao jedna duboka kriza 19. veka već istrošenog i praznog u sadržaju, a u isto vreme takođe se njime otvara duh jednog novog shvatanja umetnosti, utoliko što umetnici modernizma kreativno analiziraju, posebno u okviru dizajna, moderne podatke industrije i njenih novih materijala. U evoluciji jedne vizuelne kulture koja prodire u društvo i društveni kontekst, zasnovane na isticanju linije i njenih odnosa sa površinom i prostorom, kao i u ornamentu i u jednom dekorativnom simbolizmu snažnih asocijacija, modernizam se ispoljio jednom posebnom formalnom svešću, koja je kao specifično jedinstvo stila generalno praktikovana u arhitekturi enterijera, u industrijskom dizajnu, i u izradi plakata, časopisa i knjiga.

U arhitekturi modernizam promoviše konstrukciju u skladu sa materijalom i funkcijom u konfiguraciji urbane životne sredine i njenog prostora, jednom svojevrsnom kombinacijom različitih umetnosti, koju će kasnije nastaviti Bauhaus. Slikari se bave dizajnom i izgledom enterijera, praktikujući očiglednu stilizaciju upotrebnih predmeta i naprežući se da postignu svojevrsnu sintezu funkcionalnog i lepog.

Linije i oblici biljnog porekla igraju dominantnu ulogu u formalnom repertoaru modernizma; javljaju se u obliku pletenica ili u ritmičkom kretanju, ali skoro nikako u izlomljenim i oštrim uglovima. U skladu sa neoimpresionističkom teorijom boje, zasnovanoj na sistemu komplementarnosti, modernizam je razvio komplementarnost linije. Simboličkim asocijacijama u slikarstvu, vajarstvu i grafičkoj ilustraciji modernizam predstavlja bitan momenat tranzicije između impresionizma i ekspresionizma, a svojstvenom dekorativnom linijom na način arabeske, već anticipira oblike umetnosti apstrakcije.

Vidi još

Reference

^ Atkins 1990, str. 102

Literatura

Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), 'Concepts of Modern Art'. , Thames and Hudson, London, 1981
Rotzel, Willy. 'Constructive Concepts : A History of Constructive Art from Cubism to the Present'. , Rizzoli, New York, 1989 :::
Udo Kuterman, Savremena arhitektura- Umetnost u svetu, Novi Sad 1971.
H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
David Britt: Modern Art - Impressionism to Post-Modernism. 2007. ISBN 978-0-500-23841-7. . Thames & Hudson, London
Rauterberg, Hanno (2007). Und das ist Kunst?! − Eine Qualitätsprüfung. ISBN 978-3-10-062810-7. , S.Fischer Vlg., Frankfurt am Main 2007., 304 S.
Saehrendt, Christian/ Kittl, Steen T.: Das kann ich auch − Gebrauchsanweisung für moderne Kunst. ISBN 978-3-8321-7759-1. , DuMont Literatur und Kunstverlag Köln 2007., 248 S.
Völker, Wolfram (Hg.): Was ist gute Kunst?. ISBN 978-3-7757-1976-6. , Hatje Cantz Verlag, Ostfildern 2007., 167 S.
Atkins, Robert. (1990). Artspeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords. New York: Abbeville Press. ISBN 1-55859-127-3.
Frascina, Francis, and Charles Harrison (eds.) 1982. Modern Art and Modernism: A Critical Anthology. Published in association with The Open University. London: Harper and Row, Ltd. Reprinted, London: Paul Chapman Publishing, Ltd.
Arnason, H. Harvard; Prather, Marla (1998). History of modern art : painting, sculpture, architecture, photography (4th izd.). New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-3439-9. OCLC 1035593323 — preko Internet Archive.
Atkins, Robert (1997). Artspeak: A Guide to Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords (2nd izd.). New York: Abbeville Press Publishers. ISBN 978-0-7892-0415-8. OCLC 605278894 — preko Internet Archive.
Cahoone, Lawrence (1996). From Modernism to Postmodernism: An Anthology . Cambridge, Mass: Blackwell Publishers. ISBN 978-1-55786-602-8. OCLC 1149327777 — preko Internet Archive.
„CIMA Art Gallery”. Times of India Travel. 2015-06-30. Pristupljeno 2021-06-12.
Clement, Russell (1996). Four French Symbolists: A Sourcebook on Pierre Puvis de Chavannes, Gustave Moreau, Odilon Redon, and Maurice Denis. Westport, Conn: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-29752-6. OCLC 34191505.
Cogniat, Raymond (1975). Pissarro. New York: Crown Publishers. ISBN 978-0-517-52477-0. OCLC 2082821.
Corinth, Lovis; Schuster, Peter-Klaus; Vitali, Christoph; Butts, Barbara; Brauner, Lothar; Bärnreuther, Andrea (1996). Lovis Corinth. Munich; New York: Prestel. ISBN 978-3-7913-1682-6. OCLC 35280519.
Greenberg, Clement (1982). „Modernist Painting”. Ur.: Frascina, Francis; Harrison, Charles; Paul, Deirdre. Modern Art and Modernism: A Critical Anthology . In association with the Open University. London: Harper & Row. ISBN 978-0-06-318234-9. OCLC 297414909 — preko Internet Archive.
Gombrich, Ernst H. (1995). The Story of Art. . London: Phaidon Press Limited. ISBN 978-0-7148-3355-2. OCLC 1151352542 — preko Internet Archive.
Jencks, Charles (1987). Post-Modernism: The New Classicism in Art and Architecture . New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-0835-9. OCLC 1150952960 — preko Inernet Archive.
John-Steiner, Vera (2006). „Patterns of Collaboration among Artists”. Creative Collaboration. Oxford University Press. str. 63—96. ISBN 978-0-19-530770-2. doi:10.1093/acprof:oso/9780195307702.003.0004. OCLC 5105130725, 252638637.
Lander, David (2006). „Fifties Furniture THE SIDE TABLE AS SCULPTURE”. Shopping. American Heritage. American Association for State and Local History. 57 (6). ISSN 2161-8496. OCLC 60622066. Arhivirano iz originala 2007-10-20. g.
Mullins, Charlotte (2006). Painting people : figure painting today. New York: D.A.P./Distributed Art Pubs. ISBN 978-1-933045-38-2. OCLC 71679906.
Saunders, Frances Stonor (2013-06-14) [1995-10-22]. „Modern art was CIA 'weapon<span style="padding-right:0.2em;">'” . The Independent. Arhivirano iz originala 2022-05-15. g. Pristupljeno 2021-04-17.
Scobie, Stephen (1988). „The Allure of Multiplicity: Metaphor and Metonymy in Cubism and Gertrude Stein”. Ur.: Neuman, S. C.; Nadel, Ira Bruce. Gertrude Stein and the Making of Literature. London: Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-349-08543-9. OCLC 7323640453. doi:10.1007/978-1-349-08541-5_7 — preko Internet Archive.
Adams, Hugh (1979). Modern Painting . New York: Mayflower Books. ISBN 978-0-8317-6062-5. OCLC 691113035 — preko Internet Archive.
Childs, Peter (2000). Modernism . London New York: Routledge. ISBN 978-0-203-13116-9. OCLC 48138104 — preko Internet Archive.
Crouch, Christopher (1999). Modernism in Art, Design and Architecture . New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-21830-0. OCLC 1036752206 — preko Internet Archive.
Dempsey, Amy (2002). Art in the Modern Era: A Guide to Schools and Movements. New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-4172-4. OCLC 47623954.
Everdell, William (1997). The First Moderns: Profiles in the Origins of Twentieth-Century Thought . Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-22484-8. OCLC 45733213 — preko Internet Archive.
See also: The First Moderns.
Frazier, Nancy (2000). The Penguin Concise Dictionary of Art History. New York: Penguin Reference. ISBN 978-0-14-051420-9. OCLC 70498418.
Hunter, Sam; Jacobus, John M; Wheeler, Daniel (2005). Modern Art: painting, sculpture, architecture, photography (3rd izd.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-150519-3. OCLC 1114759321.
Kolocotroni, Vassiliki; Goldman, Jane; Taxidou, Olga, ur. (1998). Modernism: An Anthology of Sources and Documents . Edinburgh; Chicago: Edinburgh University Press; The University of Chicago Press. ISBN 978-0-585-19313-7. OCLC 1150833644, 44964346 — preko Internet Archive.
Ozenfant, Amédée; Rodker, John (1952). Foundations of Modern Art. . New York: Dover. ISBN 9780486202150. OCLC 1200478998. Pristupljeno 2021-04-19 — preko Internet Archive.
Read, Herbert Edward; Read, Benedict; Tisdall, Caroline; Feaver, William (1975). A Concise History of Modern Painting . New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-71730-8. OCLC 741987800, 894774214, 563965849 — preko Internet Archive.

Spoljašnje veze

[1] Atkins 1990, str. 102

[1]