Metabolom[1] se odnosi na kompletni set malih-molekulskih metabolita (kao što su intermedijeri, hormoni i drugi signalni molekuli, kao i sekundarni metaboliti) koji se može naći u biološkom uzorku, kao što je jednostavni organizam. Reč je skovana po analogiji sa transkriptomikom i proteomikom, kao što su transkriptom i proteom, metabolom je dinamičan, i menja se od sekunde do sekunde. Mada se metabolom može dovoljno jasno definisati, još uvek nije moguće analizirati celokupan opseg metabolita jednim analitičkim metodom. Januara 2007 naučnici sa Alberta univerziteta i Kalgari univerziteta su završili nacrt ljudskog metaboloma. Oni su kategorizovali i karakterizovali 2,500 metabolita, 1,200 lekova i 3,500 komponenti hrane koji se mogu naći u ljudskom telu.[2][3][4]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Prva upotreba termina metabolom u literaturi – Oliver SG, Winson MK, Kell DB, Baganz F (1998). „Systematic functional analysis of the yeast genome”. Trends Biotechnol. 16 (9): 373—8. PMID 9744112. doi:10.1016/S0167-7799(98)01214-1. 
  2. ^ Prva knjiga o metabolomici – Harrigan, G. G. & Goodacre, R. (eds) (2003). RMetabolic Profiling: Its Role in Biomarker Discovery and Gene Function Analysis. Kluwer Academic Publishers (Boston). xxx-xxx. 
  3. ^ Fiehn O, Kloska S, Altmann T (2001). „Integrated studies on plant biology using multiparallel techniques”. Curr. Opin. Biotechnol. 12 (1): 82—6. PMID 11167078. doi:10.1016/S0958-1669(00)00165-8. 
  4. ^ Fiehn O (2001). „Combining genomics, metabolome analysis, and biochemical modelling to understand metabolic networks”. Comp. Funct. Genomics. 2 (3): 155—68. PMC 2447208 . PMID 18628911. doi:10.1002/cfg.82. 

Literatura

уреди
  • Harrigan, G. G. & Goodacre, R., ур. (2003). RMetabolic Profiling: Its Role in Biomarker Discovery and Gene Function Analysis. Kluwer Academic Publishers (Boston). xxx-xxx. 

Dodatna literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди