Лос Анђелес
Лос Анђелес (енгл. Los Angeles, шп. Los Ángeles, LA) град је и лука у америчкој савезној држави Калифорнија. Смјештен је уз обалу Тихог океана. По попису становништва из 2010. у њему је живело 3.792.621 становника,[6][7] што га чини највећим градом у Калифорнији и након Њујорка другим најнасељенијим градом у САД. Основали су га Мексиканци 1781. До 1846. био у саставу Мексика. Пуно оригинално име града на шпанском гласи: Pueblo de Nuestra Señora la Reina de Los Ángeles del Río de Porciuncula (Град наше Богородице краљице Анђела са реке Порсиункула).
| Лос Анђелес енгл. Los Angeles | |
|---|---|
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сједињене Америчке Државе |
| Федерална јединица |  Калифорнија |
| Округ | Лос Анђелес |
| Основан | 4. септембар 1781.[1] |
| Статус града | 4. април 1850. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2020. | 3.898.747 [2][3][4] |
| — густина | 3.020,88 ст./km2 |
| Агломерација (2020.) | 13.200.998 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 34° 03′ 08″ С; 118° 14′ 34″ З / 34.052222° С; 118.242778° З |
| Временска зона | UTC-8, лети UTC-7 |
| Апс. висина | 93[5] m |
| Површина | 1.290,6 km2 |
  Лос Анђелес Лос Анђелес на карти САД | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Ерик Гарсети |
| Позивни број | 213, 310/424, 323, 661, 747/818 |
| ЗИП код | 90001–90068, 90070–90084, 90086–90089, 90091, 90093–90097, 90099, 90101–90103, 90174, 90185, 90189, 91040–91043, 91303–91308, 91342–91349, 91352–91353, 91356–91357, 91364–91367, 91401–91499, 91601–91609 |
| ФИПС код | 06-44000 |
| Веб-сајт | |
| http://www.lacity.org/index.htm | |
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Лос Анђелес је и седиште округа Лос Анђелес, који је 2005. имао популацију од 10.226.506, што га чини најнасељенијим округом у САД, а цело метрополитанско подручје града исте је године имало 17.545.623 становника, чиме је једно од највећих метрополитанских подручја на свету.[8] Универзитетски је центар, а у граду се налази и велики филмски студио (Холивуд), и музеј филма. Такође је и туристичко средиште. Развијене су нафтна, хемијска, авионска, филмска, алуминијумска, дрвна и прехрамбена индустрија.
Лос Анђелес је познат као један од најважнијих светских економских, културалних и забавних центара. У граду се налазе бројни универзитети, научне институције, позоришта и музеји. Лос Анђелес је средиште филмске и телевизијске индустрије која је смештена у његовом предграђу, Холивуду, а уз то је и важно средиште музичке сцене, као и индустрије авиона и свемирских летелица. Град је, осим тога, двапут био и домаћин Олимпијских игара које су се у њему одржавале 1932. и 1984. године.
Историја
уреди
Лос Анђелес је основао шпански гувернер Калифорније Фелипе де Неве као насеље на подручју Тонгва Индијанаца 4. септембра 1781. године заједно с 44 досељеника као „Град наше госпе краљице анђела“ (шп. El Pueblo de Nuestra Señora la Reina de los Angeles del Río de Porciúncula). У то време ово подручје је углавном служило за бављење сточарством.[9][10]
Године 1835, Лос Анђелес је постао град, а истовремено и главни град најсеверније мексичке регије Алта Калифорнија. До следеће године број становника је порастао на 2.228, али се од тада на неко време поновно смањио. До средине 19. века, Лос Анђелес је био мексичко насеље које се углавном састојало од америчких досељеника, сиромашних кинеских радника и малог броја добростојећих мексичких земљопоседника. Током Америчко-мексичког рата између 1846. и 1848, амерички војници су окупирали Алта Калифорнију и Лос Анђелес те их припојили САД.
Дана 4. априла 1850. насеље је у оквиру оснивања савезне државе Калифорније добило право да постане град, а тада је имало само 1.610 становника. Велики раст града почео је након што је 1876. спојен на железничку пругу Унион Пацифик Рејлроуд, а затим и градњом железничке пруге према Санта Феу 1885. године, те вађењем угља и нафте почетком деведесетих година 19. века. Град је тада био и синоним за добро здравље, чисту околину, велику осунчаност и плантаже лимуна.
Велику број миграната чинили су досељеници из савезних држава Средњега запада попут Ајове и Индијане, који су као нова политичка владарска класа надмашили мексичку елиту. Некадашње велике фарме замењене су парцелама и број становништва је растао те је град 1900. већ имао 100.000 становника, а у следећих десет година број становника се утростручио. Између 1899. и 1914. изграђена је велика лука, а будући да залихе воде више нису биле довољне, 1913. године је у северном делу града изграђен акведукт.
Након оснивања бројних околних насеља, градско подручје Лос Анђелеса обухватило је и околне градове као што су Вилмингтон, Сан Педро, Холивуд, Савтеле, Хјуд Парк, Игл Рок, Венис, Вотс, Барнс сити и Туџунга. Санта Моника, Беверли Хилс и Сан Фернандо, који се сматрају економским и културним деловима Лос Анђелеса, успели су да у административном смислу до данас да одрже самосталност.
Године 1932, у Лос Анђелесу су по први пут одржане Олимпијске игре, а брзонапредујућа филмска индустрија мамила је бројне новопридошлице у град. Ипак прави бум се догодио после Другог светског рата када су се у граду сместили погони за производњу авиона и свемирских летелица.
Године 1960, изграђен је први високи облакодер у којем су се налазиле канцеларије. У августу 1965. дошло је до великих нереда у којима су погинуле 34 особе. Године 1984, у граду су по други пут одржане Олимпијске игре.
У априлу 1992. дошло до великих немира који су представљали једну од највећих побуна у историји САД, а изазвани су након што су ослобођена четири полицајца беле боје коже, који су злостављали црнца Роднија Кинга, а у тим нередима погинуло је 58 људи. Крајем новембра и почетком октобра 1993. у градском подручју су избили велики пожари и уништили један део града док је у јануару 1994. године град погодио потрес јачине 6,7 према Рихтеровој скали, при чему је погинуло 57 људи, а оштећено је или уништено неколико хиљада зграда и бројне улице.
Са завршетком Хладног рата тешко је погођена једна од важних привредних грана града, индустрија авиона и свемирских летелица. Незапосленост, растући криминал и расистички испади само су неки од проблема с којима се данас бори Лос Анђелес.
Географија
уреди
Лос Анђелес је веома велики град, а ободи града су врло удаљени од центра и иду од плажа до планина. Град је неправилног облика и заузима површину од око 1.302 km², од тога 1.214 km² копна и 88 km² водене површине. Град се простире дужином од 71 km и ширином од 47 km. Обим града је 550 km.[11]
Лос Анђелес је и раван и брдовит. Планине Санта Моника се протежу кроз град, делећи га у долину Сан Фернандо на северу и басен Лос Анђелеса на југу. Највиша тачка града је Маунт Лукенс са висином од 1.547 m[12] који се налази у североисточном делу долине Сан Фернандо. Источни крај планине Санта Моника се протеже од центра Лос Анђелеса до Тихог океана. Други брдовити крајеви Лос Анђелеса су област Маунт Вашингтон северно од центра, источни делови као што су Бојл Хајтс, Креншо око Болдвин Хилса и округ Сан Педро.
Река Лос Анђелес протиче кроз град дужином од 77 km. Река је углавном сезонског типа и она је главни одводни канал у граду. Реку је исправио и дно бетонирао Инжињеријски корпус Армије САД да би функционисала као канал за контролу поплава.[13] Река извире у округу Канога Парк, тече на исток од долине Сан Фернандо дуж северне ивице планине Санта Моника, скреће на југ кроз центар града и улива се у Тихи океан у луци Лонг Бича. Мања река Балона Крик се улива у залив Санта Моника у Плаји дел Реј.
Лос Анђелес се помера око 6,3 mm на исток сваке године.[14]
Топографија
уредиЛос Анђелес је неправилног облика, и покрива укупну површину од 1291 km, која обухвата 1214 km² копна, и 88 km² водене површине. Град се простире 71 km по дужини, и 47 km по ширини. Обим града је 550 km. То је једини велики град у Сједињеним Државама преполовљен планинским венцем.[15][16]
Лос Анђелес је уједно и раван и брдовит. Највиша тачка града налази се на надморској висини од 1547 m, и то је Моунт Лукенс, који се налази североисточно од долине Сан Фернандо. Брдовити делови Лос Анђелеса укључују планине Санта Моника, које се протежу од центра града (Доwнтоwн) па до обале Пацифика, затим планина Wасхингтон северно од центра града, а такође и источне делове као што су брда Балдwин и округ Сан Педра.
Река Лос Анђелес, која је уједно и највећа река, основни је дренажни канал. Река почиње у округу парка Цанога и тече источно од долине Сан Фернандо, дуж северне ивице планина Санта Моника, затим на југ кроз центар града, даље кроз оближњи Вернон, до ушћа на обали Пацифика.[13]
Клима
уреди
Лос Анђелес има Суптропску-Медитеранску климу (Кепенова класификација климата Csb на обали, Csa острву), и прима тек довољну годишњу количину падавина да се избјегне било Кепенову BSh или BSk (полупустињску клима) класификацију. Лос Анђелес има обиље сунчаних дата током целе године, са само 35 дана годишње са мерљивом преципитацијом.[17]
Температуре на обалском сливу премашују 32 °C током десетак дана годишње, од једног дана месечно у априлу, мају, јуну и новембру, до три дана месечно у јулу, августу, октобру и пет дана у септембру.[17] Температуре у Сан Фернандо и Сан Габриел долинама су знатно више. Температуре знатно варирају током дана; на острвским областима разлика између просечне дневне ниске и просечне дневне високе температуре је преко 16 °C.[18] Просечна годишња температура мора је 17 °C, од 14 °C у јануару до 20 °C у августу.[19] Град има више од 3.000 сунчаних сати годишње, од просечно 7 сунчаних сати у децембру, до просечно 12 у јулу.[20]
| Клима Лос Анђелес (USC, Центар), 1981–2010 нормале, екстреми 1877–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 35 (95) |
35 (95) |
37 (99) |
41 (106) |
39 (103) |
44 (112) |
43 (109) |
41 (106) |
45 (113) |
42 (108) |
38 (100) |
33 (92) |
45 (113) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 28,5 (83,3) |
29,1 (84,3) |
29,9 (85,8) |
32,9 (91,2) |
32,1 (89,7) |
32,3 (90,2) |
34,5 (94,1) |
35,2 (95,3) |
37,2 (98,9) |
35,3 (95,5) |
31,1 (88,0) |
27,4 (81,4) |
39,3 (102,7) |
| Максимум, °C (°F) | 20,1 (68,2) |
20,3 (68,6) |
21,2 (70,2) |
22,6 (72,7) |
23,6 (74,5) |
25,6 (78,1) |
28,4 (83,1) |
29,1 (84,4) |
28,4 (83,1) |
25,8 (78,5) |
22,7 (72,8) |
19,8 (67,7) |
24 (75,2) |
| Просек, °C (°F) | 14,4 (58,0) |
14,9 (58,9) |
15,9 (60,6) |
17,3 (63,1) |
18,8 (65,8) |
20,7 (69,2) |
22,9 (73,3) |
23,5 (74,3) |
22,8 (73,1) |
20,3 (68,6) |
16,9 (62,4) |
14,2 (57,6) |
18,6 (65,4) |
| Минимум, °C (°F) | 8,8 (47,8) |
9,6 (49,3) |
10,6 (51,0) |
11,9 (53,5) |
13,9 (57,1) |
15,7 (60,3) |
17,6 (63,6) |
17,8 (64,1) |
17,3 (63,1) |
14,8 (58,7) |
11,1 (52,0) |
8,6 (47,5) |
13,2 (55,7) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 5,2 (41,3) |
6,1 (42,9) |
7,2 (44,9) |
9,1 (48,4) |
12 (53,6) |
14 (57,2) |
16,2 (61,2) |
16,6 (61,8) |
15,1 (59,2) |
12,3 (54,1) |
7,2 (45,0) |
4,9 (40,8) |
3,9 (39,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −2 (28) |
−2 (28) |
−1 (31) |
2 (36) |
4 (40) |
8 (46) |
9 (49) |
9 (49) |
7 (44) |
4 (40) |
1 (34) |
−1 (30) |
−2 (28) |
| Количина кишеmm (in) | 79,2 (3,12) |
96,5 (3,80) |
61,7 (2,43) |
23,1 (0,91) |
6,6 (0,26) |
2,3 (0,09) |
0,3 (0,01) |
1 (0,04) |
6,1 (0,24) |
16,8 (0,66) |
26,4 (1,04) |
59,2 (2,33) |
379,2 (14,93) |
| Дани са кишом (≥ 0.01 in) | 6,1 | 6,4 | 5,5 | 3,2 | 1,3 | 0,6 | 0,3 | 0,3 | 1,0 | 2,5 | 3,3 | 5,2 | 35,7 |
| Сунчани сати — месечни просек | 225,3 | 222,5 | 267,0 | 303,5 | 276,2 | 275,8 | 364,1 | 349,5 | 278,5 | 255,1 | 217,3 | 219,4 | 3.254,2 |
| Сунчано време — месечни проценти | 71 | 72 | 72 | 78 | 64 | 64 | 83 | 84 | 75 | 73 | 70 | 71 | 73 |
| Извор: NOAA (1961–1977)[21][22][23] | |||||||||||||
| Клима Лос Анђелес (LAX), 1981–2010 нормале, екстреми 1944–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 33 (91) |
33 (92) |
35 (95) |
35 (95) |
33 (91) |
39 (103) |
34 (93) |
37 (98) |
41 (106) |
38 (101) |
38 (101) |
34 (94) |
41 (106) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 27,3 (81,2) |
27,2 (81,0) |
26,4 (79,6) |
28,6 (83,4) |
26,6 (79,9) |
26,7 (80,0) |
28,7 (83,6) |
29,8 (85,7) |
32,3 (90,1) |
32,2 (89,9) |
29,7 (85,5) |
26,1 (78,9) |
34,8 (94,7) |
| Максимум, °C (°F) | 18,1 (64,6) |
17,9 (64,3) |
18 (64,4) |
19,1 (66,4) |
20,1 (68,1) |
21,4 (70,6) |
23,2 (73,8) |
23,8 (74,9) |
23,7 (74,6) |
22,5 (72,5) |
20,5 (68,9) |
18,1 (64,6) |
20,6 (69,0) |
| Просек, °C (°F) | 13,7 (56,7) |
13,9 (57,1) |
14,4 (58,0) |
15,6 (60,1) |
17,1 (62,7) |
18,6 (65,5) |
20,4 (68,8) |
20,9 (69,6) |
20,5 (68,9) |
18,8 (65,9) |
16,2 (61,1) |
13,7 (56,6) |
17 (62,6) |
| Минимум, °C (°F) | 9,3 (48,8) |
10 (50,0) |
10,9 (51,7) |
12,1 (53,8) |
14,1 (57,3) |
15,8 (60,5) |
17,6 (63,7) |
17,9 (64,3) |
17,3 (63,2) |
15,2 (59,3) |
11,8 (53,2) |
9,3 (48,7) |
13,4 (56,2) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 5,1 (41,1) |
5,8 (42,5) |
7 (44,6) |
8,6 (47,5) |
11,4 (52,5) |
13,4 (56,2) |
15,4 (59,8) |
15,9 (60,6) |
14,7 (58,4) |
11,5 (52,7) |
7,4 (45,3) |
4,9 (40,9) |
3,8 (38,8) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −3 (27) |
1 (34) |
2 (35) |
6 (42) |
7 (45) |
9 (48) |
11 (52) |
11 (51) |
8 (47) |
6 (43) |
3 (38) |
0 (32) |
−3 (27) |
| Количина кишеmm (in) | 68,8 (2,71) |
82,6 (3,25) |
47 (1,85) |
17,8 (0,70) |
5,6 (0,22) |
2 (0,08) |
0,8 (0,03) |
1,3 (0,05) |
5,3 (0,21) |
14,2 (0,56) |
28,2 (1,11) |
52,1 (2,05) |
325,6 (12,82) |
| Дани са кишом (≥ 0.01 in) | 6,0 | 6,6 | 5,8 | 2,8 | 1,2 | 0,6 | 0,5 | 0,3 | 1,0 | 2,3 | 3,4 | 5,2 | 35,7 |
| Релативна влажност, % | 63,4 | 67,9 | 70,5 | 71,0 | 74,0 | 75,9 | 76,6 | 76,6 | 74,2 | 70,5 | 65,5 | 62,9 | 70,8 |
| Извор: NOAA (релативна влажност 1961–1990)[21][24][25] | |||||||||||||
| Клима Лос Анђелес (Канога парк, у Сан Фернандо долини) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 34 (93) |
34 (94) |
38 (101) |
41 (105) |
45 (113) |
45 (113) |
46 (115) |
47 (116) |
46 (115) |
43 (110) |
37 (99) |
36 (96) |
47 (116) |
| Максимум, °C (°F) | 19,9 (67,9) |
21,1 (69,9) |
22,2 (72,0) |
25,4 (77,7) |
27,4 (81,3) |
31,6 (88,8) |
35 (95,0) |
35,6 (96,0) |
33,2 (91,7) |
29,1 (84,4) |
23,7 (74,7) |
20,4 (68,8) |
27,1 (80,7) |
| Просек, °C (°F) | 12,1 (53,7) |
13 (55,4) |
14 (57,2) |
16,3 (61,3) |
18,4 (65,2) |
21,7 (71,0) |
24,4 (76,0) |
24,9 (76,8) |
23,1 (73,5) |
19,3 (66,8) |
14,6 (58,2) |
12 (53,6) |
17,8 (64,1) |
| Минимум, °C (°F) | 4,2 (39,5) |
4,9 (40,9) |
5,7 (42,3) |
7,1 (44,8) |
9,5 (49,1) |
11,8 (53,2) |
13,8 (56,9) |
14,2 (57,6) |
12,9 (55,2) |
9,6 (49,2) |
5,4 (41,7) |
3,5 (38,3) |
8,6 (47,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −7 (19) |
−8 (18) |
−3 (26) |
−1 (30) |
1 (33) |
2 (36) |
6 (42) |
6 (42) |
3 (38) |
−3 (27) |
−5 (23) |
−7 (20) |
−8 (18) |
| Количина кишеmm (in) | 97,3 (3,83) |
111,8 (4,40) |
91,4 (3,60) |
22,4 (0,88) |
8,1 (0,32) |
1,8 (0,07) |
0,3 (0,01) |
3,8 (0,15) |
6,1 (0,24) |
15,7 (0,62) |
32,8 (1,29) |
60,5 (2,38) |
452 (17,79) |
| Дани са кишом | 6,2 | 5,9 | 6,1 | 3,0 | 1,3 | 0,4 | 0,1 | 0,7 | 1,3 | 2,0 | 3,2 | 4,4 | 34,6 |
| Извор: NOAA[18] | |||||||||||||
Становништво
уреди
Према попису становништва из 2010. у граду је живело 3.792.621 становника, што је 97.801 (2,6%) становника више него 2000. године.
| Састав становништва – Лос Анђелес | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2010.[6] | 2000.[6] | ||||||
| Укупно | 3 792 621 (100,0%) | 3 694 820 (100,0%) | |||||
| Хиспаноамериканци | 1 838 822 (48,48%) | 1 719 073 (46,53%) | |||||
| Белци | 1 086 908 (28,66%) | 1 099 188 (29,75%) | |||||
| Азијати | 426 959 (11,26%) | 369 254 (9,994%) | |||||
| Афроамериканци | 365 118 (9,627%) | 415 195 (11,24%) | |||||
| Остали | 74 814 (1,973%) | 92 110 (2,493%) | |||||
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Панораме
уреди
Партнерски градови
уреди
|
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Barrows 1899, стр. 151ff
- ^ „Annual Estimates of the Resident Population for Incorporated Places of 50,000 or More, Ranked by July 1, 2013 Population: April 1, 2010 to July 1, 2013 - United States -- Places of 50,000+ Population”. United States Census Bureau. Приступљено 29. 8. 2014.
- ^ „Urban Areas”. United States Census Bureau. Архивирано из оригинала 16. 5. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2014.
- ^ „Annual Estimates of the Resident Population: April 1, 2010 to July 1, 2013 - United States -- Combined Statistical Area; and for Puerto Rico”. Census Bureau. Приступљено 29. 8. 2014.
- ^ „Elevations and Distances”. US Geological Survey. 29. 4. 2005. Архивирано из оригинала 09. 11. 2013. г. Приступљено 10. 2. 2015.
- ^ а б в „California Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2012.
- ^ „U.S. Census Bureau Releases Data on Population Distribution and Change in the U.S. Based on Analysis of 2010 Census Results”. United States Census Bureau. 24. 3. 2010. Архивирано из оригинала 16. 10. 2011. г. Приступљено 28. 9. 2011.
- ^ „Annual Estimates of the Population of Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas”. United States Census Bureau. 1. 7. 2012. Приступљено 7. 1. 2015.
- '^ Bright, William (1998). Fifteen Hundred California Place Names. University of California Press. стр. 86. ISBN 9780520212718. LCCN 97043147. „Founded on the site of a Gabrielino Indian village called Yang-na, or more accurately iyáangẚ, 'poison-oak place.”
- '^ Sullivan, Ron (7. 12. 2002). „Roots of native names”. San Francisco Chronicle. Приступљено 7. 1. 2015. „Los Angeles itself was built over a Gabrielino village called Yangna or iyaanga', 'poison oak place.”
- ^ Abu-Lughod 1999, стр. 66
- ^ „Mount Lukens – Sierra Club – Hundred Peak Section”. Sierra Club Angeles Chapter. Приступљено 3. 10. 2011.
- ^ а б Gumprecht 2001, стр. 173
- ^ „Frey crafts a new view of modern-day Los Angeles”. Today.com. 12. 5. 2008. Приступљено 27. 11. 2013.
- ^ „Elevations of the 50 Largest Cities (by population, 1980 Census)”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала 15. 10. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2011.
- ^ „Mount Lukens Guide”. Sierra Club Angeles Chapter. Приступљено 3. 10. 2011.
- ^ а б „Historical Weather for Los Angeles, California, United States of America”. Weatherbase.com. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 15. 12. 2011.
- ^ а б „Climatography of the United States No. 20 (1971–2000)” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 9. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2011.
- ^ „Pacific Ocean Temperatures on California Coast”. beachcalifornia.com. Приступљено 5. 10. 2011.
- ^ „Los Angeles Climate Guide”. weather2travel.com. Приступљено 5. 10. 2011.
- ^ а б „NowData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 7. 6. 2013.
- ^ „Station Name: CA LOS ANGELES DWTN USC CAMPUS”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 25. 05. 2017. г. Приступљено 9. 5. 2014.
- ^ „LOS ANGELES/WBO CA Climate Normals”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ „Station Name: CA LOS ANGELES INTL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 25. 05. 2017. г. Приступљено 9. 5. 2014.
- ^ „WMO Climate Normals for LOS ANGELES/INTL, CA 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 17. 4. 2014.
Литература
уреди- Abu-Lughod, Janet L. (1999). New York, Chicago, Los Angeles: America's global cities. U of Minnesota Press. стр. 66. ISBN 978-0-8166-3336-4. Приступљено 2. 10. 2011.
- Bright, William (1998). Fifteen Hundred California Place Names. University of California Press. стр. 86. ISBN 9780520212718. LCCN 97043147. „Founded on the site of a Gabrielino Indian village called Yang-na, or more accurately iyáangẚ, 'poison-oak place.'”
- Barrows, H.D. (1899). „Felepe de Neve”. Historical Society of Southern California Quarterly. 4. стр. 151ff. Приступљено 28. 12. 2011.
- Gumprecht, Blake (2001). The Los Angeles River: Its Life, Death, and Possible Rebirth. JHU Press. стр. 173. ISBN 978-0-8018-6642-5. Приступљено 3. 10. 2011.
- McWilliams, Carey (2009). Southern California: An Island on the Land (9th изд.). Peregrine Smith. ISBN 978-0-87905-007-8.
- White, Richard (1991). It's Your Misfortune and None of My Own: A New History of the American West. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2567-1.
- Rieff, David (1992). Los Angeles: Capital of the Third World. Touchstone. ISBN 978-0-671-79210-7.
- Theroux, Peter (1994). Translating LA: A Tour of the Rainbow City. Norton. ISBN 978-0-393-31394-9.
- Glover, Paul (1995). Los Angeles: A History of the Future. Greenplanners. ISBN 978-0-9622911-0-4.
- Pitt, Leonard; Pitt, Dale (2000). Los Angeles A to Z: An Encyclopedia of the City and County. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-20530-7.
- Kevin Starr and David Ulin (2009). Heimann, Jim, ур. Los Angeles: Portrait of a City. Taschen America. ISBN 978-3-8365-0291-7.
- Banham, Reyner (2009). Los Angeles: The Architecture of Four Ecologies (2nd изд.). Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-26015-3.
- Davis, Mike (2006). City of Quartz: Excavating the Future in Los Angeles. Verso. ISBN 978-1-84467-568-5.
- Fogelson, Robert M. (1993). The Fragmented Metropolis: Los Angeles 1850–1930. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-08230-4.
- Klein, Norman M. (1997). The History of Forgetting: Los Angeles and the Erasure of Memory. Verso. ISBN 978-1-84467-242-4.
- Kaplan, Sam Hall (2000). L.A. Lost & Found: An Architectural History of Los Angeles. Hennessey and Ingalls. ISBN 978-0-940512-23-8.
- Wim de Wit and Christopher James Alexander (2013). Overdrive: L.A. Constructs the Future, 1940–1990. Getty Publications. ISBN 978-1-60606-128-2.
- Acuña, Rodolfo (1996). Anything but Mexican: Chicanos in contemporary Los Angeles. Verso. ISBN 978-1-85984-031-3. Приступљено 30. 9. 2011.
- George, Lynell (1992). No Crystal Stair: African Americans in the City of Angels. Verso. ISBN 978-0-86091-389-4.
- Sides, Josh (2006). L.A. City Limits: African American Los Angeles from the Great Depression to the Present. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-24830-4.
- Pagán, Eduardo Obregón (2006). Murder at the Sleepy Lagoon: Zoot Suits, Race, and Riot in Wartime L.A. The University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-5494-5.
- Smith, R. J. (2007). The Great Black Way: L.A. in the 1940s and the Last African American Renaissance. PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-521-4.
- Lillian Faderman and Stuart Timmons (2006). Gay L. A.: A History of Sexual Outlaws, Power Politics, And Lipstick Lesbians. Basic Books. ISBN 978-0-465-02288-5.
- Hurewitz, Daniel (2007). Bohemian Los Angeles: and the Making of Modern Politics. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-24925-7.
- Reisner, Marc (1986). Cadillac Desert: The American West and its Disappearing Water. Penguin Books. ISBN 978-0-14-017824-1.
- Chip Jacobs and William Kelly (2008). Smogtown: The Lung-Burning History of Pollution in Los Angeles. Outlook Hardcover. ISBN 978-1-58567-860-0.
- Ulin, David L., ур. (2002). Writing Los Angeles: A Literary Anthology. Library of America. ISBN 978-1-931082-27-3.
- Whiting, Cécile (2008). Pop L.A.: Art and the City in the 1960s. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-25634-7.
- Banham, Reyner (1971). Los Angeles: The Architecture of the Four Ecologies. University of California Press..
- Torin Monahan, Los Angeles Studies: The Emergence of a Specialty Field, City & Society XIV (2): 155-184, 2002
- Stefan Bratzel. Extreme der Mobilität. Entwicklung und Folgen der Verkehrspolitik in Los Angeles. Birkhäuser, Basel. . 1995. ISBN 978-3-7643-5186-1. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Mike Davis (1994). City of Quartz. Ausgrabungen der Zukunft in Los Angeles. Berlin. ISBN 978-3-924737-23-8. Verlag Schwarze Risse.
- Mike Davis (2004). Ökologie der Angst. München. ISBN 978-3-492-23819-9. Piper.
- Lung Ho Nu (1992). Ballungsgebiete von Metropolen der Industriestaaten im Vergleich: London, Paris, Los Angeles, Tokyo, Minsk. Nusser. ISBN 978-3-88091-580-0.
- Roger Keil. Weltstadt. Stadt der Welt. Internationalisierung und lokale Politik in Los Angeles. Verlag Westfälisches Dampfboot, Münster. Keil, Roger (2001). Weltstadt - Stadt der Welt: Internationalisierung und lokale Politik in Los Angeles. Westfälisches Dampfboot. ISBN 978-3-924550-76-9.
- Bernd-Peter Lange (ed), Hans-Peter Rodenberg (ed): (1994). Die neuen Metropolen. Los Angeles – London. ISBN 978-3-88619-713-2. Argument Verlag, Hamburg.
- Kühne, O. (2012): Stadt – Landschaft – Hybridität. Ästhetische Bezüge im postmodernen Los Angeles mit seinen modernen Persistenzen. Wiesbaden.
- Brook, Vincent (2013). Land of Smoke and Mirrors: A Cultural History of Los Angeles. New Brunswick: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-5458-7. Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last1=(помоћ) - Herbert Gold und Thomas Höpker (auch Fotos): Die Zukunft sucht ihre Stadt. In: Geo-Magazin. Hamburg 1978,9, S.32-58. (Informativer, Erlebnisbericht) ISSN 0342-8311
.svg){kind=small}
