Konotoksini sadrže 10 do 30 aminokiselina. Oni tipično imaju jednu ili više disulfidnih veza. Konotoksini imaju više mehanizama dejstva, većina kojih nije podrobno istražena. Znatan broj peptida iz ove grupe moduliše aktivnost jonskih kanala.[1] Tokom poslednjih nekoliko decenija konotoksini su bili predmet farmakoloških istraživanja.[2]
Postoji pet grupa konotoksina sa poznatim dejstvima: α(alfa)-, δ(delta)-, κ(kapa)-, μ(mi)-, i ω(omega)- tipovi. Svaki od pet tipova konotoksina deluje na raličitoj biološkoj meti.
ω-konotoksin inhibira naponom-kontrolisane kalcijumske kanale N-tipa.[7] Pošto su naponom-kontrolisani kalcijumski kanali N-tipa u nervnom sistemu vezani za algeziju (senzitivnost na bol), ω-konotoksin ima analgetičko dejstvo: efekat ω-konotoksina M VII A je 100 do 1000 puta jači od morfina.[8] Sintetička verzija ω-konotoksina M VII A je našla primenu kao analgečki lek zikonotid (Prialt).[9]
^Nicke A, Wonnacott S, Lewis RJ (2004). „Alpha-conotoxins as tools for the elucidation of structure and function of neuronal nicotinic acetylcholine receptor subtypes”. Eur. J. Biochem. 271 (12): 2305—2319. PMID15182346. doi:10.1111/j.1432-1033.2004.04145.x.
^Leipold E, Hansel A, Olivera BM, Terlau H, Heinemann SH (2005). „Molecular interaction of delta-conotoxins with voltage-gated sodium channels”. FEBS Lett. 579 (18): 3881—3884. PMID15990094. doi:10.1016/j.febslet.2005.05.077.
^Shon KJ, Stocker M, Terlau H, Stühmer W, Jacobsen R, Walker C, Grilley M, Watkins M, Hillyard DR, Gray WR, Olivera BM (1998). „kappa-Conotoxin PVIIA is a peptide inhibiting the shaker K+ channel”. J. Biol. Chem. 273 (1): 33—38. PMID9417043. doi:10.1074/jbc.273.1.33.
Conotoxins на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Baldomero "Toto" Olivera. „iBioSeminar on Conus Peptides”. The American Society for Cell Biology. Архивирано из оригинала 27. 11. 2012. г. Приступљено 30. 01. 2013.
Kaas Q, Westermann JC, Halai R, Wang CK, Craik DJ. „ConoServer”. Institute of Molecular Bioscience, The University of Queensland, Australia. Приступљено 2. 6. 2009. „A database for conopeptide sequences and structures”