Конотоксини садрже 10 до 30 аминокиселина. Они типично имају једну или више дисулфидних веза. Конотоксини имају више механизама дејства, већина којих није подробно истражена. Знатан број пептида из ове групе модулише активност јонских канала.[1] Током последњих неколико деценија конотоксини су били предмет фармаколошких истраживања.[2]
Постоји пет група конотоксина са познатим дејствима: α(алфа)-, δ(делта)-, κ(капа)-, μ(ми)-, и ω(омега)- типови. Сваки од пет типова конотоксина делује на раличитој биолошкој мети.
ω-конотоксин инхибира напоном-контролисане калцијумске канале N-типа.[7] Пошто су напоном-контролисани калцијумски канали Н-типа у нервном систему везани за алгезију (сензитивност на бол), ω-конотоксин има аналгетичко дејство: ефекат ω-конотоксина M VII А је 100 до 1000 пута јачи од морфина.[8] Синтетичка верзија ω-конотоксина M VII А је нашла примену као аналгечки лек зиконотид (Prialt).[9]
Цонотоxинс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Baldomero "Toto" Olivera. „iBioSeminar on Conus Peptides”. The American Society for Cell Biology. Архивирано из оригинала 27. 11. 2012. г. Приступљено 30. 01. 2013.
Kaas Q, Westermann JC, Halai R, Wang CK, Craik DJ. „ConoServer”. Institute of Molecular Bioscience, The University of Queensland, Australia. Приступљено 2. 6. 2009. „A database for conopeptide sequences and structures”