Википедија

Кока-кола

Газирано безалкохолно пиће
(преусмерено са Kokakola)

Кока-кола (енгл. Coca-Cola), безалкохолно је газирано пиће које производи истоимена америчка мултинационална компанија са седиштем у Атланти, граду у којем је Џон Стит Пембертон дана 8. маја 1886. године продао прву претечу овог пића, справљену од сирупа и газиране воде.

Кока-кола
лого Кока-коле
ТипКола
ПроизвођачКока-кола компанија
Датум оснивања8. мај 1886.
Држава САД
СедиштеАтланта,  САД
БојаCaramel E-150d
Варијанте
  • Diet Coke
  • Coca-Cola Caffeine
  • Coca-Cola Zero Sugar
  • Coca-Cola Cherry
  • Coca-Cola Vanilla
  • Coca-Cola Citra
  • Coca-Cola Life
Веб-сајтwww.coca-colacompany.com
Чаша кока-коле са ледом
Фабрика за флаширање Кока-коли. 8. јануар 1941; Монтреал, Канада

То је у исто време и један од разлога што је Атланта добила организацију Олимпијских игара 1996. године, на стогодишњицу модерне историје ових игара, а истовремено и стогодишњицу Кока-коле. Данас је Кока-кола након више од сто година постојања један од најпознатијих светских брендова.

Историја

уреди
 
Боце кока-коле

Џон Пембертон апотекар из Атланте је 1885. године осмислио тоник, френч вајн кола (енгл. French Wine Cola), пиће слично данашњој кока-коли. Касније је из њега избацио алкохол и додао друге биљне есенције за пиће којим је лечио главобољу. Френк Робинсон је пићу дао име Кока-кола мислећи да ће два почетна слова к бити лака за памћење и добро изгледати као реклама. Пембертон је 8. маја 1886. продао прву чашу Кока-коле у својој апотеци у Атланти за пет центи.[1]Током прве године продао је само двадесет пет галона сирупа. Потрошивши више новца на реклами него што је зарадио од продаје, одлучује да пронађе партнера како му посао не би пропао. Једини који је видео потенцијал у пићу био је трговац Ејза Кендлер из Атланте који је после Пемперове смрти постао једини власник Кока-коле. Дана 29. јануара 1890. је основао Кока-кола компанију.[2] Данас је то једна од највећих америчких компанија чији је углед и популарност познат широм света.

Рецепт за кока-колу се и данас чува у строгој тајности,[3] а кока-кола се продаје у преко двеста земаља света.[4] Састојци кока-коле су газирана вода, фруктозно-глукозни сируп или шећер, кофеин, фосфорна киселина, карамел боја и природне ароме (биљни екстракти) чија је тачна формула тајна. Претпоставља се да у ароме спадају екстракт ваниле и етерична уља наранџе и цимета.

Историјско порекло из 19. века

уреди
 
Џон Пембертон, оригинални творац Кока-коле

Пуковник Конфедерације Џон Пембертон, рањен у Америчком грађанском рату и зависник од морфијума, такође је дипломирао медицину и започео је потрагу за проналажењем замене за проблематичну дрогу.[5] Године 1885, у Пембертоновој Eagle Drug and Chemical House, његовој апотеци у Колумбусу, Џорџија, он је регистровао Пембертонов француски вински тоник за нерве.[6][7][8][9] Пембертонов тоник је можда инспирисан запањујућим успехом Вина Маријанија, француско-корзиканског вина од коке,[10] али његов рецепт је додатно укључивао афрички орах кола, извор кофеина за пиће.[11] Шпанско пиће под називом „Кола кока“ представљено је на такмичењу у Филаделфији 1885. године, годину дана пре званичног рођења Кока-коле. Права за ово шпанско пиће купила је Кока-кола 1953. године.[12]

Године 1886, када су Атланта и округ Фултон усвојили закон о забрани, Пембертон је одговорио тако што је развио Кока-колу, безалкохолну верзију Пембертонове француске винске коке.[13] Она је рекламирана као „Кока-кола: пиће за умереност“, што је привукло многе људе јер је покрет за умереност уживао широку подршку у то време.[14] Прва продаја била је у Јакобовој Фармацији у Атланти, Џорџија, 8. маја 1886,[15] где се првобитно продавала за пет центи по чаши.[16] Содне фонтане у апотекама биле су популарне у Сједињеним Државама у то време због веровања да је газирана вода добра за здравље,[17] а Пембертоново ново пиће се пласирало и продавало се као патентирани лек, при чему је Пембертон тврдио да је лек за многе болести, укључујући зависност од морфијума, лоше варење, нервне поремећаје, главобоље и импотенцију. Пембертон је објавио прву рекламу за пиће 29. маја исте године у часопису Atlanta Journal.[18]

Дизајн

уреди

Лого

уреди

Лого овог пића дизајнирао је Френк Робинсон књиговођа и пословни партнер Џона Пембертона.[19]

Флашица

уреди

Кока-кола се 1894. продавала у хутхинсон боцама. Флашица са контурама је дизајнирана 1915. и постала заштитни знак Кока-коле а 2015. године је обележила сто година од када се користи. Прве повратне флашице су произведене 1916. а неповратне које нису могле поново да се пуне 1961.[20]

Конкуренција

уреди

Највећа конкуренција Кока-коле на америчком тржишту је Пепси. На светском тржишту у осталим земљама однос ових два пића је 4:1 у корист Кока-коле.

Реклама

уреди

Прва реклама Кока-коле је објављена у локалним новинама 29. маја 1886. године, чији је слоган био Укусна, освежавајућа, узбудљива (енгл. Coca-Cola Delicious! Refreshing! Exilarating!). Прва реклама са поларним медведима објављена је у Француској 1922. док се Деда Мраз појављује први пут 1931. године и до данас остају позната лица кока-коле.

Занимљивости

уреди

Компанија Кока-кола је два пута била у могућности да купи Компанију Пепси-ко, међутим челници компаније су мислили да Пепси нема будућност и да би само узалуд потрошили новац. Таква одлука Кока-коле је данас пример многим великим компанијама да не потцењују мале конкурентске произвођаче.[21]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „The Chronicle of Coca-Cola”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2013. г. Приступљено 16. 02. 2017. 
  2. ^ „Legendarna Coca Cola boca proslavlja 100. rođendan”. hiperion.rs. Архивирано из оригинала 29. 04. 2015. г. Приступљено 19. 2. 2017. 
  3. ^ „Izmešten tajni recept Koka-kole”. blic.rs. Приступљено 17. 2. 2017. 
  4. ^ „Otkrivena tajna formula Koka-kole”. blic.rs. Приступљено 17. 2. 2017. 
  5. ^ Richard Gardiner, "The Civil War Origin of Coca-Cola in Columbus, Georgia," Muscogiana: Journal of the Muscogee Genealogical Society (Spring 2012), Vol. 23: 21–24.
  6. ^ „Coca-Cola Inventor was Local Pharmacist”. Columbus Ledger. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 13. 3. 2011. 
  7. ^ „Columbus helped make Coke's success”. Columbus Ledger-Enquirer. 27. 3. 2011. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 12. 8. 2012. 
  8. ^ Patent Office, United States (1886). Annual Report of the Patent Office, 1885. Приступљено 26. 4. 2014. 
  9. ^ „pemberton_1.jpg”. Архивирано из оригинала 8. 9. 2013. г. Приступљено 26. 4. 2014 — преко columbusstate.edu. 
  10. ^ Pendergrast, Mark (2000). For God, Country and Coca-Cola . Basic Books. стр. 25. ISBN 978-0-465-05468-8. 
  11. ^ Blanding, Michael (2010). The Coke machine : the dirty truth behind the world's favorite soft drink . New York: Avery. стр. 14. ISBN 9781583334065. OCLC 535490831. 
  12. ^ „Spanish town claims origins of Coca-Cola”. USA Today. Архивирано из оригинала 2. 3. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2020. 
  13. ^ Hayes, Jack. „Coca-Cola Television Advertisements: Dr. John S. Pemberton”. Nation's Restaurant News. Архивирано из оригинала 6. 1. 2007. г. Приступљено 21. 1. 2007. 
  14. ^ Eschner, Kat (29. 3. 2017). „Coca-Cola's Creator Said the Drink Would Make You Smarter”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Smithsonian. Архивирано из оригинала 14. 8. 2019. г. Приступљено 7. 10. 2019. „So Pemberton concocted a recipe using coca leaves, kola nuts and sugar syrup. "His new product debuted in 1886: 'Coca-Cola: The temperance drink,'" writes Hamblin.” 
  15. ^ The Coca-Cola Company. „The Chronicle Of Coca-Cola”. Архивирано из оригинала 17. 9. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2013. 
  16. ^ Harford, Tim (11. 5. 2007). „The Mystery of the 5-Cent Coca-Cola: Why it's so hard for companies to raise prices”. Slate. Архивирано из оригинала 14. 5. 2007. г. Приступљено 12. 5. 2007. 
  17. ^ „Themes for Coca-Cola Advertising (1886–1999)”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2007. г. Приступљено 11. 2. 2007. 
  18. ^ Pendergrast, Mark (2000). For God, Country and Coca-Cola . Basic Books. стр. 32. ISBN 978-0-465-05468-8. 
  19. ^ „The Coca-Cola logo story”. coca-cola.co.uk. Архивирано из оригинала 10. 03. 2017. г. Приступљено 17. 2. 2017. 
  20. ^ „Staklene boce Coca Cole idu u povijest”. jatrgovac.com. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 19. 2. 2017. 
  21. ^ „KOKA KOLA VS. PEPSI: BITKA ZA POTROŠAČE”. kulturkokoska.rs. Приступљено 17. 2. 2017. 

Литература

уреди
  • Poundstone, William (1983). Big Secrets. William Morrow and Company. ISBN 978-0-688-04830-3. 
  • Allen, Frederick. Secret Formula: How Brilliant Marketing and Relentless Salesmanship Made Coca-Cola the Best-Known Product in the World. New York: Harper Business, 1994.
  • Blanding, Michael. The Coke Machine: The Dirty Truth Behind the World's Favorite Soft Drink. New York: Avery, 2010.
  • Elmore, Bartow J. "Citizen Coke: An Environmental and Political History of the Coca-Cola Company," Enterprise & Society (2013) 14#4 pp. 717–731 online
  • Foster, Robert (2008). Coca-Globalization: Following Soft Drinks from New York to New Guinea. New York: Palgrave Macmillan. 
  • Hamblin, James (31. 1. 2013). „Why We Took Cocaine Out of Soda”. The Atlantic. „When cocaine and alcohol meet inside a person, they create a third unique drug called cocaethylene.” 
  • Hays, Constance L. The Real Thing: Truth and Power at the Coca-Cola Company. New York: Random House, 2004.
  • Kahn, Ely J., Jr. The Big Drink: The Story of Coca-Cola. New York: Random House, 1960.
  • Louis, Jill Chen and Harvey Z. Yazijian. The Cola Wars. New York: Everest House Publishers, 1980.
  • Oliver, Thomas. The Real Coke, The Real Story. New York: Random House, 1986.
  • Pendergrast, Mark. For God, Country, and Coca-Cola: The Unauthorized History of the Great American Soft Drink And the Company That Makes It. New York: Basic Books, 2000.
  • Isdell, Neville. Inside Coca-Cola: A CEO's Life Story of Building the World's Most Popular Brand. With the assistance of David Beasley. New York: St. Martin's Press, 2011

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Кока-кола&oldid=28825629”