Организација за европску безбедност и сарадњу
Организација за европску безбедност и сарадњу, скраћено ОЕБС (енгл. Organization for Security and Co-operation in Europe, скраћено OSCE) — основана 1973. године као Конференција за европску безбедност и сарадњу, скраћено КЕБС (енгл. Conference on Security and Co-operation in Europe, скраћено CSCE), највећа је светска међувладина организација која се бави питањима безбедности. У њен домен спадају питања као што су контрола наоружања, људска права, слобода штампе и слободни избори.[1] Организација за европску безбедност и сарадњу Већина од 3500 чланова особља ОЕБС-а је ангажована на задацима на терену, док око 10% је ангажовано у седишту организације у Бечу.
| Организација за европску безбедност и сарадњу | |
|---|---|
| Organization for Security and Co-operation in Europe | |
 Чланице и партнери ОЕБС-а | |
 Лого ОЕБС-а | |
| Скраћеница | ОЕБС (OSCE) |
| Датум оснивања | јул 1973. (као КЕБС) 1. јануар 1991. (преименован у ОЕБС) |
| Седиште | Беч, Аустрија |
| Чланови | 57 држава чланица 11 држава партнера |
| Службени језици | енглески, француски, немачки, италијански, руски, шпански |
| Председник | Бујар Османи |
| Генерални секретар | Хелга Шмит |
| Високи комесар за националне мањине | Каират Абдракхманов |
| Веб-сајт | www |
ОЕБС је ad hoc организација по Повељи Уједињених нација и циљ су јој рани наговештај и спречавање сукоба, руковођење кризним случајевима и послератовска обнова. Њених 57 чланица је из Европе, Кавказа, централне Азије и Северне Америке и покрива највећи део северне хемисфере.[1] ОЕБС је основан током Хладног рата као форума Истока и Запада.[2]
Мисија ОЕБС је била задужена за спровођење избора за председника републике и републички парламент на простору Косова и Метохије 6. маја 2012. године.
Историја
уреди
Препоруке разговора, у облику „Плаве књиге“, дале су практичне темеље конференцији у три фазе под називом „Хелсиншки процес“.[3] CSCE је отворен у Хелсинкију 3. јула 1973. године, са представницима из 35 држава. Фаза I којом је успостављен концензус да се следи Плава књига је окончана за само пет дана. Фаза II била је главна радна фаза и спроводила се у Женеви од 18. септембра 1973. до 21. јула 1975. Резултат фазе II био је Хелсиншки завршни акт који је потписало 35 држава учесница током фазе III, која се одржала у дворани Финландија од 30. јула - 1. августа 1975. Отворио ју је дипломата Свете столице кардинал Агостино Касароли, који је био председавајући конференције.
Путем своје Канцеларије за демократске институције и људска права (ODIHR), OSCE посматра и процењује изборе у државама чланицама, како би се подржали поштени и транспарентни демократски процеси, у складу са међусобним стандардима којима је организација посвећена;[4] између 1994. и 2004. OSCE је послао тимове посматрача да надгледају више од 150 избора, обично се фокусирајући на изборе у демократијама у успону.[5] Године 2004, на позив владе Сједињених Држава, ODIHR је развио процењивачку мисију, коју су чинили учесници из шест држава чланица OSCE-а, која је посматрала америчке председничке изборе те године и израдила извештај.[6] То је био први пут да су амерички председнички избори били предмет праћења OSCE-а, иако је та организација претходно надзирала америчке изборе на државном нивоу на Флориди и у Калифорнији, 2002. и 2003.[5] Процена из 2004. одвијала се у позадини контроверзног напора на поновном пребројавању гласова на америчким председничким изборима 2000. године,[5] а произашла је углавном из иницијативе 13 демократских чланова Представничког дома Сједињених Држава. Та група, у којој су били Барбара Ли из Калифорније и Едие Бернис Џонсон из Тексаса, иницијално је послала захтев за посматрачима избора Уједињеним нацијама, у писму Кофију Анану, генералном секретару УН, али је захтев одбијен.[4] Након тога, администрација председника Џорџа Буша млађег, преко Стејт департмента, на челу са државним секретаром Колином Пауелом, одговорила је на забринутост посланика позивом OSCE-ове мисије за праћење избора.[4]
Језици
уредиШест службених језика OSCE су енглески, француски, немачки, италијански, шпански и руски.[7]
Државе учеснице
уреди
| Држава | Приступ | Потписали Хелсиншки договор |
Потписали Париску повељу |
|---|---|---|---|
 Албанија |
19. јун 1991 | 16. септембар 1991 | 17. септембар 1991 |
 Андора |
25. април 1996 | 10. новембар 1999 | 17. фебруар 1998 |
 Јерменија |
30. јануар 1992 | 8. јул 1992 | 17. април 1992 |
| Аустрија |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Азербејџан |
30. јануар 1992 | 8. јул 1992 | 20. децембар 1993 |
 Белорусија |
30. јануар 1992 | 26. фебруар 1992 | 8. април 1993 |
 Белгија |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Босна и Херцеговина |
30. април 1992 | 8. јул 1992 | |
 Бугарска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Канада |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Хрватска |
24. март 1992 | 8. јул 1992 | |
 Кипар |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Чешка |
1. јануар 1993 | [Note 1] | [Note 1] |
 Данска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Естонија |
10. септембар 1991 | 14 октобар 1991 | 6. децембар 1991 |
 Финска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Француска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Грузија |
24. март 1992 | 8. јул 1992 | 21. јануар 1994 |
 Немачка- as Западна Немачка- as  Источна Немачка |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Гренланд |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Света столица |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Мађарска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Исланд |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Ирска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Италија |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Казахстан |
30. јануар 1992 | 8. јул 1992 | 23. септембар 1992 |
 Киргистан |
30. јануар 1992 | 8. јул 1992 | 3. јун 1994 |
 Летонија |
10. септембар 1991 | 14 октобар 1991 | 6. децембар 1991 |
 Лихтенштајн |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Литванија |
10. септембар 1991 | 14 октобар 1991 | 6. децембар 1991 |
 Луксембург |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Малта |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Молдавија |
30. јануар 1992 | 26. фебруар 1992 | 29. јануар 1993 |
 Монако |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Монголија |
21. новембар 2012[Note 2] | ||
 Црна Гора |
22. јун 2006 | 1. септембар 2006 | |
 Холандија |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Северна Македонија[Note 3][8] |
12 октобар 1995 | 8. јул 1992 | |
 Норвешка |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Пољска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Португалија |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Румунија |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Русија (као  СССР) |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Сан Марино |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Србија (као  Југославија) |
10. новембар 2000 | 27. новембар 2000 | 27. новембар 2000 |
 Словачка |
1. јануар 1993 | [Note 1] | [Note 1] |
 Словенија |
24. март 1992 | 8. јул 1992 | 8. март 1993 |
 Шпанија |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Шведска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Швајцарска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Таџикистан |
30. јануар 1992 | 26. фебруар 1992 | |
 Турска |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Туркменистан |
30. јануар 1992 | 8. јул 1992 | |
 Украјина |
30. јануар 1992 | 26. фебруар 1992 | 16. јун 1992 |
 Уједињено Краљевство |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 САД |
25. јун 1973 | 1. август 1975 | 21. новембар 1990 |
 Узбекистан |
30. јануар 1992 | 26. фебруар 1992 | 27 октобар 1993 |
Билатерални приоритети са државама учесницама
уреди| Држава | Билатерални приоритети | Контексти/Изјаве |
|---|---|---|
| Киргистан |
Избори, владавина закона, демократија[9] | |
| САД |
Избори | Генерални секретар Роберто Монтела рекао је да је рад на праћењу председничких, конгресних и других гласања на изборима 2020. године у САД најважнији у историји OSCE-а.[10] |
Референце
уреди- ^ а б „Ко смо ми“
- ^ Galbreath, David J. (2007). The Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE). New York, NY: Routledge. ISBN 9780203960943.
- ^ „Final Recommendations of the Helsinki Consultations”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 3. 7. 1973. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 9. 5. 2015.
- ^ а б в Hammond, Roch (9. 8. 2004). „International Monitoring of US Election Called 'Frightening'”. CNSNews.com. Cybercast News Service. Архивирано из оригинала 3. 2. 2008. г. Приступљено 2016-12-30.
- ^ а б в „U.S. invites international observers to Nov. election”. USA Today. usatoday.com. 10. 8. 2004. Архивирано из оригинала 15. 5. 2008. г. Приступљено 2016-12-30.
- ^ "Presidential Election, 2 November 2004, United States of America Архивирано 30 децембар 2016 на сајту Wayback Machine". OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights. Retrieved 2016-12-30.
- ^ „OSCE website now available in six official languages”. OSCE Secretariat. 30. 6. 2017. Архивирано из оригинала 7. 7. 2019. г. Приступљено 7. 7. 2019.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 9. 7. 2009. г. Приступљено 27. 6. 2009.
- ^ „OSCE Mission Head Cites Lack Of Public Discussion, 'Strong Links' In Kyrgyz Votes”. rferl.
- ^ „National Security International election observers in the U.S. consider this year the most challenging ever”. The Washington Post.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- OSCE The U.S. Mission to the OSCE
- OSCE The OSCE Mission to Bosnia and Herzegovina
- OSCE POLIS Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2011) Policing OnLine Information System
- OSCE на сајту Curlie (језик: енглески)
- United States Institute of Peace online training course for OSCE required for U.S. citizens hired by the Organization. Provides a detailed outline of the OSCE, with additional modules on each major area that it is involved in. Website freely available, but tests only given to those who have submitted applications.
- Official OSCE account on Twitter
- Summer Academy on OSCE Архивирано 12 април 2010 на сајту Wayback Machine
- The short film Conference on Security and Cooperation in Europe (1975) is available for free download at the Internet Archive
- Postage stamps of Moldova celebrating her admission to the OSCE
