Gazi Husrev-begova biblioteka
Gazi Husrev-begova biblioteka osnovana je 8. januara 1537.godine u Sarajevu i predstavljala je najznačajniju ustanovu osmanske kulture na Balkanu tokom celog perioda vladavine Osmanskog carstva.[1]
| Gazi Husrev-begova biblioteka | |
 Gazi Husrev-begova biblioteka | |
| Osnivanje | 8. januar 1537. |
|---|---|
| Lokacija | Sarajevo Osmansko carstvo |
| Adresa | Gazi Husrev-begova br. 46 |
| Veb-sajt | Gazi Husrev-begova biblioteka |
Fond Biblioteke
уредиFond Gazi Husrevbegove biblioteke broji oko osamdeset hiljada svezaka, knjiga, naslova časopisa i dokumenata na orijentalnim, juznoslovenskim i nekim evropskim jezicima. Periodika se sastoji od najstarijih listova štampanih u Bosni i Hercegovini, nekih sarajevskih dnevnih listova kao i gotovo svih naslova listova i časopisa na bošnjačkom jeziku koji su izlazili ili danas izlaze u Bosni i Hercegovini. Naročito je značajan autograf Letopisa sarajevskog hroničara Mula Mustafe-Bašeskije na turskom jeziku, koji obuhvata vreme od 1747. do 1804. godine.[2]
Najstariji rukopis u Gazi Husrevbegovoj biblioteci[1] je delo Ihjau ulumud-din, koje je napisao Ebu Hamid Muhamed el-Gazalija, umro 1111. godine, teološko-mističko djelo, prepisano 1131. godine. Biblioteka takođe poseduje veliki broj istorijskih bosansko-hercegovačkih tekstova od naročite važnosti.[3][4]
Vidi još
уредиReference
уреди- ^ а б „Gazi Husrev-begova biblioteka”.
- ^ „Gazi Husrev-begova biblioteka”. Univerzitet u Sarajevu (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-02-04.
- ^ „Početna”. Gazi Husrev-begova biblioteka (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-02-04.
- ^ „Gazi Husrev-begova biblioteka u Sarajevu skoro pola milenija čuvar vrijedne građe”. www.aa.com.tr. Приступљено 2023-02-04.