Fenetilamin
Fenetilamin (β-fenetilamin, fenetilamin, PEA) je prirodni monoaminski alkaloid, trag amin, a isto tako i ime klase hemikalija čiji mnogi članovi su poznati psihoaktivni lekovi i stimulansi.[1] Feniletilamin funkcioniše kao neuromodulator ili neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu sisara.[2] Njegova biosinteza se odvija počevši od aminokiseline fenilalanina putem enzimatske dekarboksilacije. Osim sisara, fenetilamin je prisutan kod mnogih drugih organizama i u hrani, npr. u čokoladi, posebno nakon mikrobne fermentacije. On je u prodaji kao dijetarni suplement. Oralno unesen fenetilamin je obično neaktivan zbog ekstenzivnog metabolizma prvog prolaza, pri čemu se dejstvom monoaminskih oksidaza pretvara u fenilacetatnu kiselinu. To sprečava njegovo dospeće do mozga u dovoljnim koncentracijama.[3][4]
IUPAC ime | |
---|---|
feniletan-2-amin | |
Klinički podaci | |
Način primene | Oralno |
Pravni status | |
Pravni status |
|
Farmakokinetički podaci | |
Metabolizam | MAO-A, MAO-B, ALDH, DBH, CYP2D6 |
Poluvreme eliminacije | ~5-10 minuta |
Identifikatori | |
CAS broj | 64-04-0 |
ATC kod | none |
PubChem | CID 1001 |
IUPHAR/BPS | 2144 |
ChemSpider | 13856352 |
UNII | 327C7L2BXQ |
ChEBI | CHEBI:18397 |
ChEMBL | CHEMBL610 |
NIAID ChemDB | 018561 |
Sinonimi | 2-phenylethylamine, β-phenylethylamine, 1-amino-2-phenylethane |
Hemijski podaci | |
Formula | C8H11N |
Molarna masa | 121,18 g/mol |
| |
| |
Fizički podaci | |
Tačka ključanja | 195 °C (383 °F) |
Vidi još
уредиReference
уреди- ^ Glen R. Hanson; Peter J. Venturelli; Annette E. Fleckenstein (3. 11. 2005). „Drugs and society (Ninth Edition)”. Jones and Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-3732-0. Приступљено 19. 4. 2011.
- ^ Sabelli HC, Mosnaim AD, Vazquez AJ, Giardina WJ, Borison RL, Pedemonte WA (11. 8. 1976). „Biochemical plasticity of synaptic transmission: a critical review of Dale's Principle.”. PubMed. Приступљено 19. 4. 2011.
- ^ Yang HY, Neff NH (1973). „Beta-phenylethylamine: a specific substrate for type B monoamine oxidase of brain”. The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 187 (2): 365—71. ISSN 0022-3565. PMID 4748552.
- ^ Suzuki O, Katsumata Y, Oya M (1981). „Oxidation of beta-phenylethylamine by both types of monoamine oxidase: examination of enzymes in brain and liver mitochondria of eight species”. The Journal of Neurochemistry. 36 (3): 1298—301. ISSN 0022-3042. PMID 7205271. doi:10.1111/j.1471-4159.1981.tb01734.x.
- ^ Broadley KJ (2010). „The vascular effects of trace amines and amphetamines”. Pharmacol. Ther. 125 (3): 363—375. PMID 19948186. doi:10.1016/j.pharmthera.2009.11.005.
- ^ Lindemann L, Hoener MC (2005). „A renaissance in trace amines inspired by a novel GPCR family”. Trends Pharmacol. Sci. 26 (5): 274—281. PMID 15860375. doi:10.1016/j.tips.2005.03.007.
- ^ Wang X, Li J, Dong G, Yue J (2014). „The endogenous substrates of brain CYP2D”. Eur. J. Pharmacol. 724: 211—218. PMID 24374199. doi:10.1016/j.ejphar.2013.12.025.
Spoljašnje veze
уреди- Book II of PiHKAL online
- Phenethylamine entry in PiHKAL • info
- Review and summary of PiHKAL, including table of 300+ phenethylamines: ascii postscript
- A Structural Tour of PiHKAL