Фенетиламин
Фенетиламин (β-фенетиламин, фенетиламин, ПЕА) је природни моноамински алкалоид, траг амин, а исто тако и име класе хемикалија чији многи чланови су познати психоактивни лекови и стимуланси.[1] Фенилетиламин функционише као неуромодулатор или неуротрансмитер у централном нервном систему сисара.[2] Његова биосинтеза се одвија почевши од аминокиселине фенилаланина путем ензиматске декарбоксилације. Осим сисара, фенетиламин је присутан код многих других организама и у храни, нпр. у чоколади, посебно након микробне ферментације. Он је у продаји као дијетарни суплемент. Орално унесен фенетиламин је обично неактиван због екстензивног метаболизма првог пролаза, при чему се дејством моноаминских оксидаза претвара у фенилацетатну киселину. То спречава његово доспеће до мозга у довољним концентрацијама.[3][4]
IUPAC име | |
---|---|
фенилетан-2-амин | |
Клинички подаци | |
Начин примене | Орално |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Фармакокинетички подаци | |
Метаболизам | МАО-А, МАО-Б, АЛДХ, ДБХ, CYP2D6 |
Полувреме елиминације | ~5-10 минута |
Идентификатори | |
CAS број | 64-04-0 |
ATC код | none |
PubChem | CID 1001 |
IUPHAR/BPS | 2144 |
ChemSpider | 13856352 |
UNII | 327C7L2BXQ |
ChEBI | CHEBI:18397 |
ChEMBL | CHEMBL610 |
NIAID ChemDB | 018561 |
Синоними | 2-пхенyлетхyламине, β-пхенyлетхyламине, 1-амино-2-пхенyлетхане |
Хемијски подаци | |
Формула | C8H11N |
Моларна маса | 121,18 g/mol |
| |
| |
Физички подаци | |
Тачка кључања | 195 °C (383 °F) |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Глен Р. Хансон; Петер Ј. Вентурелли; Аннетте Е. Флецкенстеин (3. 11. 2005). „Другс анд социетy (Нинтх Едитион)”. Јонес анд Бартлетт Публисхерс. ИСБН 978-0-7637-3732-0. Приступљено 19. 4. 2011.
- ^ Сабелли ХЦ, Моснаим АД, Вазqуез АЈ, Гиардина WЈ, Борисон РЛ, Педемонте WА (11. 8. 1976). „Биоцхемицал пластицитy оф сyнаптиц трансмиссион: а цритицал ревиеw оф Дале'с Принципле.”. ПубМед. Приступљено 19. 4. 2011.
- ^ Yанг ХY, Нефф НХ (1973). „Бета-пхенyлетхyламине: а специфиц субстрате фор тyпе Б моноамине оxидасе оф браин”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 187 (2): 365—71. ИССН 0022-3565. ПМИД 4748552.
- ^ Сузуки О, Катсумата Y, Оyа M (1981). „Оxидатион оф бета-пхенyлетхyламине бy ботх тyпес оф моноамине оxидасе: еxаминатион оф ензyмес ин браин анд ливер митоцхондриа оф еигхт специес”. Тхе Јоурнал оф Неуроцхемистрy. 36 (3): 1298—301. ИССН 0022-3042. ПМИД 7205271. дои:10.1111/ј.1471-4159.1981.тб01734.x.
- ^ Броадлеy КЈ (2010). „Тхе васцулар еффецтс оф траце аминес анд ампхетаминес”. Пхармацол. Тхер. 125 (3): 363—375. ПМИД 19948186. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2009.11.005.
- ^ Линдеманн L, Хоенер MC (2005). „А ренаиссанце ин траце аминес инспиред бy а новел ГПЦР фамилy”. Трендс Пхармацол. Сци. 26 (5): 274—281. ПМИД 15860375. дои:10.1016/ј.типс.2005.03.007.
- ^ Wанг X, Ли Ј, Донг Г, Yуе Ј (2014). „Тхе ендогеноус субстратес оф браин ЦYП2Д”. Еур. Ј. Пхармацол. 724: 211—218. ПМИД 24374199. дои:10.1016/ј.ејпхар.2013.12.025.
Спољашње везе
уреди- Book II of PiHKAL online
- Phenethylamine entry in PiHKAL • info
- Review and summary of PiHKAL, including table of 300+ phenethylamines: ascii postscript
- А Струцтурал Тоур оф ПиХКАЛ