Википедија

Drozdovi

Drozdovi (lat. Turdidae) su porodica ptica koja pripada redu vrapčarki (Passeriformes).[1][2] Nalaze se na svim kontinentima osim na Antarktiku. U Evropi živi 14 vrsta. Nastanjuju šumovita područja. Najčešće su sive ili smeđe boje, a krila su srednje veličine i obojena su jarkim bojama. Rep ima dvanaest pera. Veliki su 14,5 – 33 cm, a teški 21-178 g. Većina vrsta jako lepo peva. U Srbiji se pojavljuju ko retki gosti,koji dolaze iz udaljenih krajeva, ponekad iz najistočnijih delova Sibira.[3]

Drozdi
Medium sized songbird stands upright with greyish upperbody, blackened wings, white underparts streaked with black, a white face with a prominent black crescent behind the eye and black line running from the eye down, and grey bill with yellow below
Psophocichla litsitsirupa
Planinski drozd
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Podred: Passeri
Porodica: Turdidae
Rafinesque, 1815
Rodovi

21, pogledajte tekst

Razmnožavanje

уреди

Drozdovi su monogamni, ali se pare i sa drugim jednikama ako se ukaže prilika. Gnezdo najčešće prave od sitnih grančica. Staništa gnezda najčešće su drveća, grmovi i špilje. U gnezdu se nalazi 2-5 jaja. Mladi se izlegu slepi, bez perja i ne mogu da lete[4]. Oba roditelja pomažu u podizanju mladih.[5]Nakon 14-16 dana inkubacije mladi se izlegu, a tri nedelje kasnije sposobni su za letenje. Par nedelja nakon izleganja počinje mitarenje, tako da su spremni za zimski period.[6]

Prehrambene navike i rasprostranjivanje semena

уреди

Drozdovi jedu raznoliku i lako dostupnu hranu. Većinom jedu gliste, larve, tvrdokrilce i druge insekte. Neki drozdovi jedu velike količine voća i raznih semena. Potom probave neoštećene semenke, pomoću čega se rasprostranjuju neke biljke. Ove ptice rasprostranjuju seme imele na drugi način. Seme im se zalepi za perje, pa dođu na neko drvo da ga očiste. Seme pada na granu i nakon nekog vremena naraste nova imela.

Status zaštite

уреди
Kritično ugroženi 7 vrsta
Ugroženi 5 vrsta
Osetljivi 18 vrsta
Najmanja zabrinutost 22 vrste
Nedovoljno podataka 3 vrste
Izumrli 3 vrste

Većina od oko 300 vrsta drozdova koje pripadaju 54 roda su sigurne i zaštićene.

Taksonomija

уреди

Rodovi

уреди
  1. Cassinia Hartlaub, 1860
  2. Cataponera Hartert, 1896
  3. Catharus Bonaparte, 1850
  4. Chlamydochaera Sharpe, 1887
  5. Cichlopsis Cabanis, 1850
  6. Cochoa Hodgson, 1836
  7. Entomodestes Stejneger, 1883
  8. Geokichla Müller, 1835
  9. Geomalia Stresemann, 1931
  10. Grandala Hodgson, 1843
  11. Hylocichla Baird, 1864
  12. Ixoreus Bonaparte, 1854
  13. Myadestes Swainson, 1838
  14. Neocossyphus Fischer & Reichenow, 1884
  15. Phaeornis Sclater, 1859
  16. Psophocichla Cabanis, 1860
  17. Ridgwayia Stejneger, 1883
  18. Sialia Swainson, 1827
  19. Stizorhina Oberholser, 1899
  20. Turdus Linnaeus, 1758
  21. Zoothera Vigors, 1832

Vrste

уреди

Podvrste

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). Analyse de la nature ou, Tableau de l'univers et des corps organisés (на језику: French). Palermo: Self-published. стр. 67. 
  2. ^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 151, 252. 
  3. ^ Кнежевић, Наташа (2015). Птице певачице (Passeriformes) из збирке Природњачког одељења Народног музеја Зрењанин. Зрењанин: Народни музеј Зрењанин. стр. 24. ISBN 978-86-85961-60-1. 
  4. ^ Campbell, B., and E. Lack. A Dictionary of Birds.: Harrell Books, 1985.
  5. ^ Perrins, C. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 186—187. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  6. ^ Кнежевић, Наташа (2015). Птице певачице (Passeriformes) из збирке Природњачког одељења Народног музеја Зрењанин. Зрењанин: Народни музеј Зрењанин. стр. 24. ISBN 978-86-85961-60-1. 

Spoljašnje veze

уреди
 
Drozdovi на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Drozdovi&oldid=25346293”