Богота
Богота (шп. Bogotá) је главни град Колумбије[2] и колумбијског департмана Кундинамарка. Административно има статус престоничког округа Колумбије (Distrito Capital). Она је највећи град земље, и данас има око 6,8 милиона становника[3] (8,3 милиона у ширем подручју[3]) Богота један је од светских градова са најбржим растом. По површини подручја, Богота је такође највеће подручје у Колумбији, а с надморском висином од 2.640 m заузима треће место међу свим светским главним градовима, након Ла Паза (Боливија) и Кита (Еквадор).[4]
| Богота шп. Bogotá | |
|---|---|
Колажни приказ градских знаменитости | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Колумбија |
| Департман | Кундинамарка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 8.080.734[1] |
| Агломерација | 8.566.926 (2009) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 4° 35′ 56″ С; 74° 04′ 51″ З / 4.598889° С; 74.080833° З |
| Апс. висина | 2.640 m |
| Површина | 1.776 km2 |
  Богота Богота на карти Колумбије | |
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Културни живот града је на високом нивоу. Богота је позната као развијени књижевни центар. Има стари универзитет основан 1572. године и много библиотека и књижара. Многи је због тога називају „америчком Атином“.[5][6]
Историја
уредиБогота је раније носила назив Bacatá, што на језику Чибча индијанаца значи засејана поља.[7] Подручје данашње Боготе је било средиште њихове цивилизације све до доласка конкистадора, након чега је почео нагли раст броја становника. Модерно насеље из којег се развио град Богота основао је Гонзало Хименез де Кезада 6. августа 1538.[8] и назвао Санта Фе де Богота (Santa Fé de Bogotá), по свом родном граду Санта Фе те локалном називу Bacatá. Град је 1717. постао престоница Вицекраљевства Нова Гранада, која се састојала од данашњих држава Колумбије, Венецуеле, Еквадора и Панаме. Богота се, уз Лиму и град Мексико, развила у један од главних центара шпанске администрације у Америци. У то време је град био познат под именом Санта Фе, док је после стицања независности 1819. његово име постало Богота.
Године 1810,-1811, грађани Боготе подижу устанак против шпанске власти и организују властиту власт.[2] Међутим, неколико година су се међусобно борили, а 1816. власт у граду накратко преузимају шпански војници. Напокон, 1819 године град ослобађају устаници на челу са Симон Боливаром[2], након победе у бици код Бојака. Богота тада постаје главни град Велике Колумбије[2], федералне државе у чији су састав улазиле данашње Панама, Колумбија, Венецуела и Еквадор. Када се Велика Колумбија распала, Богота и даље остаје главни град државе Нова Гранада, што ће касније постати Република Колумбија.[2]
Године 1956, Боготи су се прикључиле друге суседне општине те формирају посебни дистрикт (Distrito Especial).[9] Устав Колумбије из 1991. године је потврдио статус Боготе као главног града државе с пуним именом Santafé de Bogotá,[10] те изменио назив дистрикта у Distrito Capital (Дистрикт главног града). Од аугуста 2000, град се поновно зове само Богота.
Прва железничка пруга је отворена 1884, а први електрични трамвај 1910. У 20. веку становништво Боготе се значајно увећало због великог броја људи који су бежали од грађанског рата у унутрашњости земље.
Географија
уреди
Богота се налази готово у географском средишту Колумбије, источно од платоа Сабана де Богота, на надморској висини од 2.640 m.[11][12] Иако се налази на висоравни названој сабана (дословно савана), то је у ствари високи плато у склопу планинског масива Анда. Шире подручје је названо Altiplano Cundiboyacense што дословно значи „високи плато Кундинамарка и Бојака“. Река Богота протиче преко платоа правећи водопаде Теквуендама на југу. Притоке реке су формирале благе долине где се налазе прелепа села, са јако развијеном пољопривредом и сточарством.
На истоку платоа се налазе источни Кордиљери. Околна брда, која ограничавају ширење града, простиру се у правцу југ-север, паралелно планинама Гуадалупе и Монсерате. Западну границу града представља река Богота. На југу су мочваре Сумапаз, док се на северу налазе приградске општине Чија и Сопо.
Клима
уредиПросечна температура на платоу сабана износи 14,0 °C,[13] уз варијације у току године између 3 °C и 25 °C. У току године се смјењују кишне и сушне сезоне. Најсушнији месеци су од децембра до марта, док највише кише пада у априлу и мају те од септембра до новембра. Током кишне сезоне веома честе су и олује, нарочито у октобру.
Климатски услови су веома неуједначени и доста промењиви због ефеката Ел Ниња и Ла Ниња, који су нарочито изражени у подручју Тихог океана, а за које се сматра да су одговорне за нагле климатске промене. Чак и поред ове чињенице, током целе године је релативно хладно током дана, док је ноћу веома хладно због честог ветра.
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 26,4 (79,5) |
25,2 (77,4) |
26,6 (79,9) |
24,4 (75,9) |
25,0 (77) |
28,6 (83,5) |
25,0 (77) |
23,3 (73,9) |
26,0 (78,8) |
25,1 (77,2) |
25,6 (78,1) |
24,4 (75,9) |
28,6 (83,5) |
| Максимум, °C (°F) | 20,2 (68,4) |
20,3 (68,5) |
19,4 (66,9) |
20,1 (68,2) |
19,0 (66,2) |
19,2 (66,6) |
18,6 (65,5) |
18,8 (65,8) |
19,2 (66,6) |
19,5 (67,1) |
19,6 (67,3) |
19,9 (67,8) |
19,6 (67,3) |
| Просек, °C (°F) | 14,3 (57,7) |
14,5 (58,1) |
14,9 (58,8) |
14,9 (58,8) |
15,0 (59) |
14,5 (58,1) |
14,6 (58,3) |
14,1 (57,4) |
14,3 (57,7) |
14,3 (57,7) |
14,4 (57,9) |
14,6 (58,3) |
14,4 (57,9) |
| Минимум, °C (°F) | 7,6 (45,7) |
8,4 (47,1) |
9,5 (49,1) |
9,7 (49,5) |
9,7 (49,5) |
9,5 (49,1) |
9,2 (48,6) |
8,9 (48) |
8,7 (47,7) |
9,0 (48,2) |
9,2 (48,6) |
8,0 (46,4) |
9,0 (48,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −1,5 (29,3) |
−5,2 (22,6) |
−0,4 (31,3) |
0,2 (32,4) |
0,2 (32,4) |
1,1 (34) |
0,4 (32,7) |
0,4 (32,7) |
0,3 (32,5) |
1,8 (35,2) |
0,5 (32,9) |
−1,1 (30) |
−5,2 (22,6) |
| Количина падавина, mm (in) | 50 (1,97) |
68 (2,68) |
91 (3,58) |
135 (5,31) |
120 (4,72) |
54 (2,13) |
35 (1,38) |
45 (1,77) |
70 (2,76) |
137 (5,39) |
127 (5) |
81 (3,19) |
1,012 (39,84) |
| Дани са кишом (≥ 1 mm) | 9 | 12 | 14 | 18 | 19 | 17 | 15 | 14 | 16 | 21 | 16 | 11 | 181 |
| Релативна влажност, % | 75 | 76 | 75 | 77 | 77 | 75 | 74 | 74 | 75 | 76 | 77 | 76 | 76 |
| Сунчани сати — месечни просек | 156 | 128 | 107 | 88 | 83 | 94 | 114 | 117 | 109 | 96 | 103 | 138 | 1.328 |
| Извор: Instituto de Hidrología, Meteorología y Estudios Ambientales (IDEAM)[14] | |||||||||||||
Урбани изглед
уредиБогота има преко хиљаду локалних заједница и насеља, веома различитих по изгледу и развијености. Подручја вишег економског статуса су већином лоцирана на северу и североистоку града, ближе обронцима источних Кордиљера. Сиромашније четврти се већином налазе на југу и југоистоку, док су у центру града те на западу и северозападу заједнице у којима живи претежно становништво из средње класе. Ужи центар града је организован са типичном средишном тачком у виду трга, што је карактеристично за многа насеља која су основали Шпанци. Касније се град постепено се развијао, добијајући данашњи модерни изглед. Главне улице у Боготи се углавном пружају у смеру сјевер-југ, а недавно је промењен и начин именовања и нумерисања зграда, тако да су све улице добиле имена и бројеве у складу с величином улице, од главних авенија до локалних цести.
Од бројних мањих градова у близини Боготе, најзначајнији су Чија, Ла Калера, Чоачи, Чипаке, Соача, Сан Антонио дел Текендама, Москера i Кота.
Становништво
уреди| 1938. | 1951. | 1964. | 1973. | 1985. | 1993. | 1999. | 2005. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 325.650 | 715.250 | 1.697.311 | 2.855.065 | 4.236.490 | 5.484.244 | 6.276.428 | 7.185.889 | 7.363.782 |
Највећи град и град с највећим бројем становника у Колумбији, Богота има 7,9 становника у градском подручју (попис 2005),[15] с густином насељености од око 3912 становника по квадратном километру. Данас се број становника процењује да је око 7,3 милиона у ужем и 8,6 милиона становника у ширем градском подручју. Само 15.810 људи налази се у руралним подручјима Капитал дистрикта. 47,5% становништва су мушкарци а 52,5% жене. Град има најнижу стопу неписмености у земљи која износи само 4,6% становништва старијег од 5 година.
Јавне услуге имају високу покривеност, јер 99,5% домаћинстава има електричну енергију, док је 98,7% спојено на градски водовод и 87,9% има телефонски прикључак. Међутим, у изради је пројекат стратегије за смањење сиромаштва и неједнакости становништва, а подаци из 2005 године показују да је град имао 32,6% сиромашних (људи који живе са мање од 2,0 УС$ дневно).
У Боготи, као и у остатку државе, убрзава се процес урбанизације, не само због индустријализације, будући да су сложени политички и друштвени разлози, попут сиромаштва и повећане стопе криминала довели до миграција из руралних у урбана подручја током 20. века. То је довело до експоненцијалног раста становништва у урбаним подручјима и ширења градских подручја где живе сиромашни у својој околини. Драматични пример за то је број расељених особа које су стигле у Боготу. Према подацима колумбијског Бироа за људска права (CODHES), у периоду од 1999-2005 265.921 особа[16] је дошла у Боготу као резултат расељавања, што чини око 3,8% укупног становништва Боготе. Већина је расељеног становништва живи у насељима Сиудад Боливар, Кенеди, Усме, и Боса.
Састав градског становништва је доста мешовит, уз највећи удео становништва мелеза (мешавине европских досељеника и домородачког индијанског становништва) те бројних белаца шпанског, италијанског, француског, немачког порекла и других. Постоји врло велики број становништва, пореклом са Блиског истока, углавном од Либанаца и сиријских имиграната. Црначког становништва, пореклом од афричких робова је знатно мање у односу на градове на обали где је у прошлости долазило велики број робова из Африке.
Раније су челници града водили јавне кампање с циљем смањења високе стопе криминала у граду. По службеним подацима администрације дистрикта, у последњих 10 година смањен је број насилних смрти са 89,4 на 100.000 становника у току 1996. године на 37,9 у 2005 години, што износи смањење од 57,6%, а број становника је у истом периоду порастао за више од 25%. Од свих насилних смрти, 62,8% су била убиства, 20,5% су била узрокована саобраћајним несрећама, а од свих убијених и погинулих особа 85,1% су мушкарци а 14,9% жене.
Средином 1990-их Богота је била град с готово највише криминалних дела на свету.[17] Само у 1993. години имала је 4.352 убистава и стопу од 80 убистава на 100.000 становника.[18] Међутим, спровођењем мера сигурносне политике, усвојене 1995 године под називом Communidad Segura (шпан. Сигурна заједница) значајно је смањен број криминалних дела, тако да је данас Богота далеко испред Каракаса и Риа по броју убистава, а може се мерити с градовима попут Атланте и Филаделфије у САД.
Влада
уредиБогота је главни град Републике Колумбије и седиште законодавних тела државе, Врховног суда Колумбије, средиште извршне Владе и резиденција председника Републике.[19] Градоначелник и Опћинско веће се бирају на изборима.
Град је подељен на 20 локалних заједница: Усакен, Чапинеро, Санта Фе, Сан Кристобал, Усме, Туњуелито, Боса, Кенеди, Фонтибпн, Енгатива, Суба, Бариос Унидос, Теусакијо, Лос Мартирес, Антонио Нарињо, Пуенте Аранда, Ла Канделарија, Рафаел Урибе Урибе, Сиудад Болíвар и Сумапаз. Свака од њих има властиту администрацију која се такођер бира на изборима, а чини је локално веће са не мање од седам чланова. Градоначелник поставља локалне начелнике на предлог надлежних локалних управних одбора.
Привреда
уредиУпркос својој планинској изолацији, Богота се развила у индустријски град (металопрерађивачка, хемијска, текстилна, индустрија коже и обуће и прехрамбена индустрија). Осим тога што се у њеној близини налази важно налазиште смарагда, има и добро развијено златарство.
Богота је највећи економски центар у Колумбији (следе Медељин, Кали и Баранкиља), а један је и од најважнијих у Латинској Америци. Бруто домаћи производ Боготе износи 86 милијарди, америчких долара готово четвртина укупног БДП-а државе[20], те је на петом месту од свих градова у Јужној Америци. Већина компанија у држави има седиште у Боготи, а овде се налази и седиште главне берзе.[21] Богота је такође и једно од главних средишта за увоз и извоз робе за Колумбији и Андску заједницу у Латинској Америци.
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Градови партнери
уреди
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ „Estimaciones de Población 1985 – 2005 y Proyecciones de Población 2005 – 2020 Total Municipal por Área (estimate)”. Departamento Administrativo Nacional de Estadística. Приступљено 10. 2. 2017.
- ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 154. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ а б Censo general (2005), DANE, 2005 (језик: шпански)
- ^ „Elevation of major cities, 2747.com, 2008”. Архивирано из оригинала 01. 08. 2017. г. Приступљено 30. 07. 2017.
- ^ „Consulta de la Norma:”. www.alcaldiabogota.gov.co. Приступљено 19. 6. 2017.
- ^ „Bandera, Escudo e Himno de Bogotá - Instituto Distrital de Turismo”. bogotaturismo.gov.co. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 19. 6. 2017.
- ^ Arias, S., Meléndez, M. (2002). Mapping Colonial Spanish America: Places and Commonplaces of Identity, Culture and Experience. Bucknell University Press. ISBN 978-0-8387-5509-9.
- ^ Henderson et al. 2000, стр. 61
- ^ Programa Ciudades hermanas, stranica grada Miami Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2007) (језик: шпански)
- ^ „Los Nombres de Santafé y Bogotá, Alcaldía Mayor de Bogotá, 2008”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 30. 7. 2017.
- ^ „Bogotá Distrito Capital, CORFERIAS”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2014. г. Приступљено 30. 7. 2017.
- ^ „Bogotá una ciudad Andina” (на језику: Spanish). la Alcaldía Mayor de Bogotá. Архивирано из оригинала 25. 06. 2013. г. Приступљено 19. 11. 2010.
- ^ Respuestas fisiológicas de los niños al ejercicio ante las variaciones climáticas en Bogotá[мртва веза], Universidad Pedagógica Nacional, 2008
- ^ „Promedios 71-00” (на језику: Spanish). IDEAM. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 18. 10. 2011.
- ^ "Censo general (2005)", DANE, 2005
- ^ Municipios de llegada (1999—2005), CODHES Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2009) (језик: шпански)
- ^ Bogotá's lesson in crime fighting" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2018), Comunidad Segura. 2005.
- ^ Seguridad, ciudadanía y políticas públicas en Bogota Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2009), IRG
- ^ Bogotá se consolida como centro para la inversión extranjera Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2011), Alcaldía Mayor de Bogota, 2007.
- ^ Corportamiento del comercio, SDP, 2007.
- ^ El modelo de la ciudad de Bogota DC, Alcaldia Mayor de Bogota, 2007.
Литература
уреди- Henderson, James D.; Delpar, Helen; Brungardt, Maurice Philip; Weldon, Richard N. (2000). A reference guide to Latin American history. M.E. Sharpe. стр. 61. ISBN 978-1-56324-744-6. Приступљено 5. 8. 2011.
- Correal Urrego, Gonzalo. 1990. Evidencias culturales durante el Pleistocene y Holoceno de Colombia – Cultural evidences during the Pleistocene and Holocene of Colombia. Revista de Arqueología Americana 1. 69-89. Accessed 8. 7. 2016..
- Argüello García, Pedro María. 2015. Subsistence economy and chiefdom emergence in the Muisca area. A study of the Valle de Tena (PhD), 1-193. University of Pittsburgh. Accessed 8. 7. 2016..
- Francis, John Michael. 1993. "Muchas hipas, no minas" The Muiscas, a merchant society: Spanish misconceptions and demographic change (M.A.), 1-118. University of Alberta.
- Cooper, Jago, and Carl Henrik Langebaek. 2013. The Lost Kingdoms of South America – Episode 3 – Lands of Gold. Accessed 14. 7. 2016..
- Gamboa Mendoza, Jorge. 2016. Los muiscas, grupos indígenas del Nuevo Reino de Granada. Una nueva propuesta sobre su organizacíon socio-política y su evolucíon en el siglo XVI – The Muisca, indigenous groups of the New Kingdom of Granada. A new proposal on their social-political organization and their evolution in the 16th century. Museo del Oro. Accessed 8. 7. 2016..
- Boada Rivas, Ana María. 2006. Patrones de asentamiento regional y sistemas de agricultura intensiva en Cota y Suba, Sabana de Bogotá (Colombia) – Regional settlement patterns and intensive agricultural systems in Cota and Suba, Bogotá savanna (Colombia), 1-181. Banco de la República. Accessed 8. 7. 2016..
- Broadbent, Sylvia M.. 1968. A prehistoric field system in Chibcha territory, Colombia. Ñawpa Pacha: Journal of Andean Archaeology 6. 135-147.
- Izquierdo Peña, Manuel Arturo. 2014. Calendario Muisca – Muisca calendar. Accessed 8. 7. 2016..
- Daza, Blanca Ysabel. 2013. Historia del proceso de mestizaje alimentario entre Colombia y España – History of the integration process of foods between Colombia and Spain (PhD), 1-494. Universitat de Barcelona.
- Ocampo López, Javier. 2013. Mitos y leyendas indígenas de Colombia – Indigenous myths and legends of Colombia, 1-219. Plaza & Janes Editores Colombia S.A..
- Ocampo López, Javier. 2007. Grandes culturas indígenas de América – Great indigenous cultures of the Americas, 1-238. Plaza & Janes Editores Colombia S.A..
- Groot, Ana María. 2014 (2008). Sal y poder en el altiplano de Bogotá, 1537–1640, 1-174. Universidad Nacional de Colombia.
- Francis, John Michael. 2002. Población, enfermedad y cambio demográfico, 1537–1636. Demografía histórica de Tunja: Una mirada crítica. Fronteras de la Historia 7. 13-76.
