BBS

BBS (engl. Bulletin Board System - Oglasna tabla, uobičajen je engleski izgovor Bi-Bi-Es) je kompjuterski sistem na kome radi program koji omogućava udaljenim korisnicima da se povežu i prijave na sistem korišćenjem terminal programa. Prvobitni BBS-ovi su imali pristup samo preko telefonske linije uz korišćenje modema, ali početkom 1990-ih neki BBS-ovi su imali pristup preko telneta ili paket radija.

Računar TIM-001 sa modemom PP-2400 M

Kad se korisnici prijave na sistem, oni mogu da izvršavaju neke funkcije, kao što su slanje i prijem softvera i podataka (engl. Upload, Download - doslovno utovar i istovar, u računarstvu prenos podataka na ili sa većeg sistema, prihvaćeno i u srpskom žargonu kao aploud i daunloud, skraćeno UL i DL), čitanje vesti i razmenjivanje poruka sa drugim korisnicima. Mnogi BBS-ovi su nudili on-line igre, u kojima su korisnici mogli da se međusobno takmiče, a BBS-ovi sa više telefonskih linija su nudili razgovor uživo među korisnicima, takozvani "čet" (engl. Chat - razgovor, brbljanje).

Poslednjih godina termin BBS se ponekad pogrešno upotrebljava u značenju Internet foruma.

U doba svoje najveće popularnosti od kasnih 1970-ih do sredine 1990-ih, većina BBS-ova je bila hobi SisOpa (engl. SysOp, System Operator), sa besplatnim pristupom, dok su neki BBS-ovi svojim korisnicima naplaćivali pristup, ili su firme u poslu koristile BBS kao podršku mušterijama. Na više načina BBS-ovi su bili prethodnica modernom obliku Weba i drugih aspekata Interneta.

Rani BBS-ovi su bili lokalni fenomen, jer je korisnik morao da se poveže preko telefonske linije i da plati međugradski razgovor ako BBS nije u istom mestu. Zato je većina korisnika nekog BBS-a bila iz istog mesta, pa su se često održavali BBS sastanci, na kojima bi se korisnici lično upoznavali.

Razvojem Interneta krajem 1990-ih, popularnost BBS-ova je naglo opala. Danas Internet forumi zauzimaju isti socijalni i tehnološki prostor koji su BBS-ovi imali na svom vrhuncu.

Istorija

Akustički spregnut modem nije povezan direktno na telefonsku liniju, već se na njega stavlja slušalica običnog telefona.

Prvi javni BBS (CBBS - Computerized Bulletin Board System) je razvio Vord Kristensen (engl. Ward Christensen). CBBS je pušten u rad 16. februara 1978. u Čikagu.

Sa brzinom modema od 110 i 300 boda u kasnim 1970-im, BBS-ovi su bili prilično spori, ali kad se u ranim 1980-im brzina popravila uvođenjem modema od 1200 bps (bit/s), popularnost BBS-ova je značajno porasla.

Većina informacija je bila predstavljena u tekstualnom obliku ili ANSI art, mada su pojavom slika u GIF formatu neki imali i grafiku. Korišćenje grafike je značajno opterećivalo kapacitet kanala, što je vodilo potražnji za bržim modemima. U ranim 1990-im, BBS industrija je postala toliko popularna, da su počeli da se rađaju kompjuterski časopisi posvećeni BBS-ovima. Pratili su inovacije softvera i hardvera, davali su liste BBS-ova i sadržaj njihove ponude.

Prema FidoNet-ovoj nod-listi, BBS-ovi su imali vrh popularnosti oko 1996, a to je upravo vreme kad je Internet počeo da dolazi u centar pažnje. Posle toga, popularnost BBS-ova je naglo počela da opada, pa su BBS-ovi zamenjeni sistemima koji za povezivanje koriste Internet.

Mreže

Pre nego što je komercijalni Internet postao dostupan, mreže BBS-ova su omogućavale lokalnu i međunarodnu razmenu pošte i baze poruka. Neke su čak imale i izlaze (engl. Gateway) preko kojih su članovi mogli da šalju i primaju poštu sa Interneta. Razrađene šeme su omogućavale korisnicima da preuzimaju binarne fajlove, pretražuju preko gofera i da daljinski upravljaju nekim programom, a sve to korišćenjem tekstualnih poruka. Većina BBS-ova nije bila umrežena u realnom vremenu. Za razmenu pošte i fajlova je svaki od njih u određenim intervalima pozivao (telefonski) sledeći BBS u nizu, i/ili regionalni čvor (engl. Hub).

Najveća svetska mreža BBS-ova je bila FidoNet, koja je i danas aktivna, mada je mnogo manja nego 1990-ih. Mnoge druge mreže su pratile primer FidoNet-a koristeći isti standard i isti softver. Bile su mnogo manjeg obima i namenjene određenom krugu korisnika.

Softver i hardver

Za razliku od modernih vebsajtova koji su obično postavljeni na komercijalnim serverskim sistemima, BBS računari (pogotovo oni manji) su tipično bili u kući vlasnika. Zato pristup nije bio pouzdan. Najčešće je samo jedan korinik mogao da bude prijavljen na sistem, a samo veći BBS-ovi, sa više telefonskih linija i sa multitasking softverom ili LAN-om su mogli da istovremeno opsluže više korisnika.

Prvi BBS-ovi su koristili prost, lično pravljen softver, koji je najčešće razvijao sisop i koji je radio na ranim personalnim računarima kao što su Apple III, Atari, ili TRS-80.

Nekoliko godina kasnije, 1981, IBM je predstavio prvi PC-DOS (MS-DOS) personalni računar i, zahvaljujući njihovoj popularnosti i popularnosti njihovih klonova, MS-DOS je ubrzo postao operativni sistem na kome je radila većina BBS programa. Prvi značajniji MS-DOS BBS program je bio Fido BBS, napravio ga je Tom Dženings, kasnije osnivač FidoNet-a. Bilo je nekoliko uspešnih komercijalnih BBS programa razvijenih za MS-DOS, kao što su PCBoard BBS, RemoteAccess BBS i Wildcat! BBS. Popularni engl. freeware - friver, besplatni programi za MS-DOS Telegard BBS i Renegade BBS su nastali na kodu koji je procureo iz izvornog koda WWIV BBS-a. Bilo je još na desetine BBS programa u vreme MS-DOS ere, mnogi od njih su objavljeni pod engl. shareware - šerver, a neki od njih i pod friver licencom.

Za sisope koji su koristili Commodore 64, bio je popularan komercijalni BBS program Blue Board, predstavljen 1982. Kao i drugi Commodore 64 BBS-ovi, podržavao je PETSCII (Komodor kolor ASCII).

BBS logo urađen u tehnici ASCII art

Ipak je većina BBS-ova ostala bazirana na tekstu umesto GUI (engl. Graphical User Interface - grafički korisnički interfejs). Telegrafix je početkom 1990-ih predstavio BBS grafiku RIP (engl. Remote Imaging Protocol - protokol za slike na daljinu), ali ona nije široko zaživela. I na računarima Apple Macintosh je bilo nekoliko grafičkih BBS programa, kao što su TeleFinder i FirstClass, ali oni su bili široko korišćeni samo na Mac tržištu.

Najpopularnija on-line grafika je bila ANSI art, koja je dozvoljavala zamenjivanje slova proširenim IBM ASCII blokovima i simbolima i omogućavala je promenu boja, pa čak je mogla da sadrži i zvuk. Tokom kasnih 1980-ih i ranih 1990-ih, većina BBS-ova je koristila ANSI art za kreiranje prepoznatljivih uvodnih ekrana i za kreiranje menija u boji i to je postala tražena opcija u klijentima.

Ranih 1990-ih manji broj BBS-ova je radio na Commodore Amiga modelima (Amiga 500, 1200, 2000, 3000 sa spoljnim hard diskom i Amiga 4000 koja je imala ugrađeni hard disk). Popularni BBS softver za Amigu obuhvata ABBS, Amiexpress, Infinity i Tempest.

U kasnim 1990-im većina preostalih BBS-ova je uvela mogućnost Internet hostinga, ili korišćenje modernog BBS softvera kao što je Synchronet, EleBBS ili Wildcat! BBS koji su koristili telnet protokol umesto telefona, ili korišćenjem naslednika BBS softvera baziranog na MS-DOS, sa preusmerivačem sa Fossil na telnet, kao što je NetFoss.

Sadržaj i pristup

Neki BBS-ovi opšte namene su imali posebne nivoe pristupa koji su davani onima koji posebno plate ili lično poznaju sisopa. BBS-ovi koji su naplaćivali usluge su imali da ponude nešto posebno svojim korisnicima, na primer veliku bazu korisnika, Warez, pornografiju ili pristup Internetu.

Neki BBS-ovi, takozvani "elite boards" ili "Warez boards", bili su isključivo korišćeni za distribuciju ilegalno kopiranog softvera. Obično su imali više modema i ulaznih linija, omogućavajući da više korisnika istovremeno šalju i primaju fajlove. Većina tih BBS-ova su imali neku verifikaciju korisnika, gde su korisnici morali da prođu kroz fazu provere, da dokažu da nisu predstavnici vlasti ili lameri. Najveći od njih su prihvatali korisnike samo na poziv (na preporuku).

Još jedan rasprostranjen tip BBS-ova su bili BBS-ovi za podršku, koje su pokretali proizvođači računara ili softvera. Ti BBS-ovi su bili namenjeni za podršku korisnicima njihovih proizvoda, imali su forume sa pitanjima i odgovorima, novosti, kao i download sekciju. Većina njih nije imala besplatan poziv. Danas su ti servisi premešteni na Veb.

Neki BBS-ovi su preživeli kao hobi ili kao nostalgija za BBS-vremenima. Većina današnjih BBS-ova je sada dostupna preko telneta i obično nude besplatne naloge, ftp servise, IRC ćaskanje i druge protokole koji se koriste na Internetu.

Neki BBS-ovi su bazirani na Vebu i imaju Veb korisnički interfejs, omogućavajući tako korisnicima koji ranije nisu koristili BBS da ga lako koriste preko svojih brauzera. Oni više nostalgični za pravo BBS iskustvo mogu da koriste NetSerial (Windows) ili DOSBox (Windows/*nix) da preusmere DOS COM port softver na telnet i na taj način da se povežu na telnet BBS-ove, korišćenjem programa iz modemske ere, kao što su TElix, Terminate, Qmodem i Procomm Plus. Moderni 32-bitni terminal emulatori kao što su mTelnet i SyncTerm uključuju prirodnu telnet podršku.

Shareware (šerver)

Šerver pokret je počeo upravo distribucijom softvera preko BBS-ova. I drugi koncepti distribucije softvera, kao što su freeware, postcardware i donationware, su se takođe prvi put pojavili na BBS-ovima. Internet je u velikoj meri ubio koncept šervera - većina korisnika sad skida softver direktno sa Veb sajta proizvođača, umesto sa nekog BBS-a koji "deli" softver. Danas šerver najčešće podrazumeva elektronsku distribuciju softvera malih proizvođača.

Karakteristike

Klasični BBS je imao:

• računar
• jedan ili više modema
• jednu ili više telefonskih linija
• BBS softver
• sisopa

• Većina modernih BBS-ova imaju telnet pristup preko Interneta korišćenjem telnet servera i virtuelnog Fossil drajvera.

BBS softver obično obezbeđuje:

• sistem menija
• jednu ili više baza poruka
• deo sa fajlovima
• mesto za glasanje
• statistiku aktivnosti (najviše poruka, najviše DL/UL)
• on-line igre (obično jedan igrač, ili jedan aktivan igrač na vezi)
• izlaz (engl. BBS door, doorway) prema igrama drugog proizvođača
• nadgledanje korišćenja
• razgovor više korisnika (za BBS-ove sa više linija)
• Internet e-mail (kasnije, kad su BBS-ovi bili povezani na Internet)
• poziv sisopu (engl. page) - mogućnost da računar emituje zvučno upozorenje kad korisnik na vezi to zatraži, pa sisop, ako je pored računara, može da stupi u razgovor sa korisnikom (tekstualno)

Jugoslavija

U Jugoslaviji su prvi eksperimentalni BBS-ovi počeli da se pojavljuju sredinom 1980-ih. Jedan od njih je bio YUMBO - Jugoslovenski Mailbox. Pokrenula ga je redakcija "Sveta kompjutera" za kontakt sa svojim čitaocima. Bio je smešten u prostorijama "Kompjuter servisa" u Zemunu, jer redakcija nije imala slobodnu telefonsku liniju. Koristio je akustički spregnut modem na 300 bps. Počeo je sa radom 1986, ali se kratko održao. U međuvremenu su se na tržištu pojavili bolji modemi, pa je YUMBO ponovo pokrenut 1988. Iako je naišao na bolji prijem, opet se nije održao, prvenstveno zbog nedostatka posebne telefonske linije.  Njegov naslednik, BBS Politika je počeo sa radom tek 1990, ovog puta iz redakcije "Sveta kompjutera".

Sezam je jedan od pionirskih BBS-ova u Srbiji. Počeo je sa radom 1989. godine. Osnovala ga je redakcija časopisa "Računari".  Imao je modem sa, za to vreme, neverovatnom brzinom od 2400 bps, a radio je na domaćem softveru. Ubrzo je postao najveći BBS na ovim prostorima, imao je aktivne članove iz cele Jugoslavije. Uz neophodne transformacije, održao se i do danas - iako mu je sada prvenstvena delatnost Internet, još uvek se može (telnetom) pristupiti njegovim konferencijama.

Oko 1990. godine u Jugoslaviji, uz bolje modeme, masovno su počeli da se prodaju PC računari i to je vodilo naglom razvoju BBS-ova. U vreme najveće popularnosti, sredinom 1990-ih, u SRJ je bilo oko 80 BBS-ova. Većina njih je bila povezana u mreže, a svakako najpopularnija mreža je bila SETNet.

Lista BBS-ova na teritoriji SRJ (kompajlirana za period 1989-1999):

BBS	Mreže	Telefon	Radno vreme	Modem
Ace of Spades	SET/INT	011-726-092	22-06	14400 V42B
Alamandar	INT	011-133-610	23-05	14400 V42B
Alef, YUCCA	INT	011-626-623	22-10	14400 V42B
AntiBrain		0251-782-776	22-06	14400 V42B
Atlantida	BC/INT	011-587-559	non-stop	14400 V42B
Atlantis	SET/INT, UNI, C2C, FRD, BC	011-3225-548	22-07:30	14400 V42B
Astra	BC/INT	011-140-783	23-07	28800
AV Manta	SET/INT, FN, BC	011-160-015	22-07	14400 V42B
Balkan	VN,BC/INT	021-20-717	21-07	2400 V22B
Bioforge	SET/INT	019-421-538	21-07	1400 V42B
Birostroj	SET/INT, RA, UNI	011-609-945	non-stop	14400 V42B
Business line		011-789-041	non-stop	2400 V22B
Cemetery Gates		011-141-752	non-stop	14400 V42B
Cirrus	BC/INT	011-462-175	22-07	14400 V42B
Club		038-44-643	22-08	2400 V22B
Corona	FreNet	026-229-800	noću	14400 V42B
ComTech	SET/INT	011-474-373	23-07	14400 V42B
Durlan	UNI,INT,F	018-713-836	non-stop	19200 V32/HST
Dragon		011-176-1465	15-08	2400 V22B
Ecstasy (2n)	SET/INT,RA,UNI	022-53-884	non-stop	14400 V42B
Energy		011-176-0039	non-stop	14400 V42B
Epitaph	BC/INT	022-425-879	23-07	14400 V42B
ETF Beograd	INT, JUP	011-324-8066	non-stop	14400 V42B
Exodus	SET/INT	011-137-477	22-09	2400 V42B
Fenix (2n)	SET/INT, ADR, F	011-414-312	non-stop	19200 V42B
FONNet/FFS	INT, JUP	011-237-2393	non-stop	14400 V42
Force Aracis	SET/INT,PRO	011-593-135	22-06	9600 V42B
Ganymed (4n)	ADR, F	011-444-0123	non-stop	14400 V42
Goliat	BC/INT	011-613-840	21-07	14400 V42
GTL	SET/INT	024-53-746	14-08	14400 V42B
Hellas	SET/INT	011-283-1387	22-09	14400 V42
HellRaiser		011-330-855	22-06	14400 V42B
Herkules	BC/INT	011-195-957	23-07	14400
Huter	SET/INT,UNI	011-788-189	22-07	14400 V42B
ICM Digital	SET/INT, PRO, UNI	024-51-212	non-stop	14400 V42B
Imtel	INT	011-141-992	non-stop	28800 V42B
InfoBerza		021-715-913	non-stop	14400 V42B
iNFOx		025-28-228	non-stop	14400 V42B
Kirby		023-40-312	22-07	14400 V42B
Kragujevac BBS		034-557-529	23-06	14400 V42B
Kruger's Wife	SET/INT	024-37-065	non-stop	14400 V42B
Kosava (2n)		011-620-433	non-stop	14400 V42B
Market-011		011-763-370	22-16	14400 V42B
Mill		011-476-332	23-08	2400 V22B
MR Systems (4n)	INT, JUP	011-328-2760	non-stop	14400 V42B
Mystery	SET/INT,UNI	021-715-913	non-stop	14000 V42B
Narodna Biblioteka Srbije		011-458-846	non-stop	2400 MNP5
New Age	SET/INT,RA	011-404-654	23-06	2400 MNP
Nucleus (2n)		081-41-288	non-stop	14400 V42
Oreska	SET/INT,RA,UNI	031-28-276	23-14/W23-08	14400 V42B
Panon BBS (2n)	INT,UNI	021-52-759	non-stop	14400 V42B
PCPlus		011-340-227	18-06	14400 V42B
Politika	SET/INT, PRO, UNI	011-322-9148	non-stop	14400 V42B
Prometheus (2n)	SET/INT	024-51-792	non-stop	14400 V42B
Pyrotechnica		011-456-390	22-07	14400 V42B
Radio Pingvin (2n)	SET/INT	011-606-928	non-stop	14400 V42B
Raf		011-724-073	22-06	14400 V42B
Rolling Stones	F, INT, ADR, UNI	018-325-314	23-07	14400 V42B
Sanitarium	BC/INT	011-190-437	23-07	14400 V42B
Scorpion	SET/INT, PWR	011-699-784	22-07	14400 V42B
Sensible	SET/INT, PRO, RA, FN	011-453-643	23-08	14400 V42B
SezamNet (15n)	INT	011-648-422	non-stop	14400 V42B
SezamPro (8n)	INT	011-3222-592	non-stop	14400 V42B
Shadow	BC/INT	011-424-360	22-08/W21-08	14400 V42B
Sirius	SET/INT,UNI	018-711-667	22-08	2400 V42B
SK-Mega (3n)	SET/INT,UNI	011-424-887	non-stop	14400 V42B
Skywalker BBS	SET/INT	011-493-507	23-08	14400 V42B
Sledge HAMMER!	SET/INT,FN, UNI	011-163-452	22-07	14400 V42B
SNik	SET/INT	018-355-820	22-07	14400 V42B
Soft Programming BBS		011-775-611	18-08	2400 V22B
StyX	BC/INT	011-444-9522	22-06	2400 V22B
Takeda Inc.	SET/INT,RA	023-64-572	22-06	2400 V42B
Taurunum	SET/INT	011-235-4253	22-08	14400 V42B
TexasBBS	SET	013-2624-197	22-06	14400 V42B
Texas Flood		011-675-471	23-05	14400 V32bis/HST
Tritan	SET/ADR/FID/INT/BC	011-581-376	23-07	14400 V42B
TIGAR Pirot		010-37-277	non-stop	14400 V42B
TV Novosti BBS	SET/INT	011-341-525	20-07	14400 V42B
United		011-177-7636	23-06	14400 V42B
USIS BBS		011-658-563	non-stop	2400 V22B
Viper	BC/INT	011-657-917	23-07	14400 V42B
Wizard	SET/INT, PRO	011-488-1467	22-06	2400 MNP5
X_Life	BC/INT	011-554-023	23-07	14400 V42B
Yapsi (2n)		011-726-080	00-05	2400 V22B
ZaMir-BG	Z, INT	011-632-566	non-stop	14400 V42B

Mreže
SET	SETNet
ADR	Adria
UNI	U'NI-net
JUP	JUPAK X.25
INT	(YU)Internet
RA	RANet
FID	FidoNet
PRO	PRONet
FRD	FredNet
C2C	Coast2Coast
Z	Z-NET
FN	FineNet
PWR	PowerNet
BC	Busy Connection

Većina BBS-ova u Srbiji je prestala sa radom početkom rata 1999. godine, ali glavni razlog njihovog odumiranja, kao i u svetu, bio je nagli razvoj Interneta.

Spoljašnje veze

• Arhiva na sajtu BBC Archives Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2011)
• Vodič za telnet na sajtu The BBS Corner
• Zvanični sajt SETNet-a