Arabinoza
Arabinoza[4]. je aldopentoza – monosaharid koji sadrži pet atoma ugljenika, kao i aldehidnu (CHO) funkcionalnu grupu.
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Arabinose
| |
Drugi nazivi
Pektinoza
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
| |
Svojstva | |
C5H10O5 | |
Molarna masa | 150,13 g·mol−1 |
Agregatno stanje | bezbojni kristali (prizme ili igle) |
Gustina | 1,585 g/cm3 (20°C)[3] |
Tačka topljenja | 164–165 ºC |
rastvorni | |
Srodna jedinjenja | |
Srodne aldopentoza
|
Riboza Ksiloza Liksoza |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Usled načina biosinteze, većina prirodnih saharida ima "D"-formu. Drugim rečima oni su strukturni analozi D-gliceraldehida.[napomena 1] Međutim, L-arabinoza je rasprostranjenija u prirodi od D-arabinoze. Ona se nalazi kao komponenta biopolimera kao što je hemiceluloza i pektin. L-arabinozni operon je veoma značajan u molekularnoj biologiji i bioinžinjerstvu.
Klasični metod za organsku sintezu arabinoze iz glukoze je Vohlova degradacija.[5]
Etimologija
уредиArabinoza je dobila ime po gumi arabici, iz koje je bila privi put izolovana.[6]
Napomene
уреди- ^ Kod šećera, D/L nomenklatura se ne odnosi na molekulske osobine optičke rotacije nego na njihovu strukturnu analogiju sa gliceraldehidom.
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8..
- ^ https://втораяиндустриализация.рф/arabinoza-svoystva-poluchenie-i-primenenie/
- ^ Braun, Géza (1940). „D-Arabinose”. Org. Synth. 20: 14.; Coll. Vol., 3, стр. 101.
- ^ Merriam Webster Dictionary