Арабиноза

Арабиносе
Називи
	IUPAC назив Arabinose
	Други називи Пектиноза
Идентификација
CAS број	147-81-9 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:46983 ;
ChemSpider	59687 ;
PubChem C ID	5460291;
	SMILES O=C[C@@H](O)[C@H](O)[C@H](O)CO; C([C@H]([C@H]([C@@H](C=O)O)O)O)O; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C5H10O5
Моларна маса	150,13 g·mol−1
Агрегатно стање	безбојни кристали (призме или игле)
Густина	1,585 g/cm3 (20°C)
Тачка топљења	164–165 ºC
Растворљивост у води	растворни
Сродна једињења
Сродне алдопентоза	Рибоза; Ксилоза; Ликсоза
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Услед начина биосинтезе, већина природних сахарида има "D"-форму. Другим речима они су структурни аналози D-глицералдехида.^{[напомена 1]} Међутим, L-арабиноза је распрострањенија у природи од D-арабинозе. Она се налази као компонента биополимера као што је хемицелулоза и пектин. L-арабинозни оперон је веома значајан у молекуларној биологији и биоинжињерству.

Класични метод за органску синтезу арабинозе из глукозе је Вохлова деградација.^[5]

Етимологија

Арабиноза је добила име по гуми арабици, из које је била приви пут изолована.^[6]

^ Код шећера, D/L номенклатура се не односи на молекулске особине оптичке ротације него на њихову структурну аналогију са глицералдехидом.

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. .
^ https://втораяиндустриализация.рф/arabinoza-svoystva-poluchenie-i-primenenie/
^ Браун, Гéза (1940). „Д-Арабиносе”. Орг. Сyнтх. 20: 14. ; Цолл. Вол., 3, стр. 101 .
^ Merriam Webster Dictionary