Википедија

Ендру Лојд Вебер

(преусмерено са Andrew Lloyd Webber)

Ендру Лојд Вебер, барон Лојд Вебер (енгл. Sir Andrew Lloyd Webber, Baron Lloyd-Webber; Лондон, 22. март 1948)[1] је британски композитор мјузикла.

Ендру Лојд Вебер
Ендру Лојд Вебер 2007.
Лични подаци
Пуно имеЕндру Лојд Вебер
Датум рођења(1948-03-22)22. март 1948. (76 год.)
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Композиторски рад
Награде7x Тони
4x Греми
Оскар
Златни глобус
Еми

У медијима се описује као један од комерцијално најуспешнијих композитора.[2][3] Неколико његових мјузикала изводи се више од једне деценије и на Вест Енду и на Бродвеју. Он је компоновао је 21 мјузикл, циклус песама, низ варијација, две филмске партитуре и латинску реквијем мису. Неколико његових песама је широко снимљено и имало је успеха ван матичних мјузикала, попут „The Music of the Night" и „All I Ask of You" из The Phantom of the Opera, „I Don't Know How to Love Him“ од Jesus Christ Superstar, „Don't Cry for Me Argentina“ из Evita, „Any Dream Will Do“ из Joseph and the Amazing Technicolor Dreamcoat, и „Memory“ од Cats. Године 2001, Њујорк тајмс га је назвао „комерцијално најуспешнијим композитором у историји“.[4] Дејли телеграф га је 2008. рангирао као „пету најмоћнију особу у британској култури“, а текстописац Дон Блек је написао „Ендру је више-мање сам изнова измислио мјузикл“.[5]

Он је добитник је низа награда, укључујући витешки статус 1992. године, праћено племством од краљице Елизабете II за заслуге у уметности, шест Тонија, три Гремија (као и награда Греми легенда), награда Оскар, четрнаест Ајвор Новело награда, седам награда Оливиер, Златни глобус, Брит награда, награде Кенеди Центра за 2006. годину, Класична британска награда за изузетан допринос музици 2008, и награда Еми.[6][7][8] Један је од 15 личности који су током каријере освојили награде Тони, Греми, Оскар и Еми.[9] Он има звезду на холивудском Шеталишту славних, примљен је у Кућу славних текстописаца и члан је Британске академије текстописаца, композитора и аутора.[10]

Његова компанија, Стварно корисна група, један је од највећих позоришних оператора у Лондону. Продуценти из неколико делова Велике Британије режирали су, укључујући националне турнеје, мјузикле Лојдa Вебера под лиценцом његове фирме. Лојд Вебер је такође председник Уметничких образовних школа у Лондону, школе извођачких уметности која се налази у Чизвику, западни Лондон. Он је укључен у бројне добротворне активности, укључујући Елтон Џонову АИДС фондацију, Нордоф Робинс, организацију за рак простате у УК, и фондацију за Ратну децу. Године 1992, он је основао фондацију Енду Лојд Вебер која подржава уметност, културу и наслеђе у Великој Британији.[11]

Биографија

уреди

Најстарији је син Вилијама Лојда Вебера, и брат познатог челисте Џулијана Лојда Вебера.

Лојд Вебер је почео да компонује када му је било шест година, а своје дело је први пут објавио са девет.[2]

Лојд Вебер је постигао велики успех, са неколико мјузикала који се изводе више од деценије, како у лондонском Вест Енду тако и на њујоршком Бродвеју. Компоновао је 13 мјузикала, циклус песама, сет варијација, музику за два филма и мису Реквијем. Добитник је бројних признања, укључујући и титулу сера 1992, за чим је уследило перство, седам Тони награда, три Гремија, Оскар, Еми, седам награда Оливије, Златни глобус, и почасти Кенедијевог центра 2006.[2][12]

Неколико његових песама, посебно "I don't Know How to Love Him" из Исус Христ Суперстара, "Don't Cry for Me, Argentina" из Евите, "Memory" из Мачака, и "The Music of the Night" из Фантома опере су широко снимане и били су хитови ван самих мјзикала. Његова компанија, Really Useful Group, један је од највећих оператера позоришта у Лондону. Продуценти у више крајева Уједињеног Краљевства су припремали продукције, укључујући и нацопналне турнеје, Лојд Веберових мјузикала под лиценцом од ове компаније.[2][12]

Компоновао је песму "My Time" која је у извођењу Џејд Јуен представљала Уједињено Краљевство на Песми Евровизије 2009. у Москви.[13] И сам Лојд Вебер је свирао клавир на сцени. Уједињено Краљевство је освојило пето место, што је био други најбољи резултат за британског представника од почетка 21. века, а такође је такмичење имало изузетну гледаност међу британском публиком.[13]

Представе

уреди

Напомена: Музику је компоновао Ендру Лојд Вебер уколико није другачије напоменуто.

Филмске адаптације

уреди

Постоје бројне филмске адаптације мјузикла Лојда Вебера: Jesus Christ Superstar (1973), у режији Нормана Џевисона; Evita (1996), режија Алана Паркера; The Phantom of the Opera (2004), режија Џоел Шумахер и копродукција Лоида Вебера; и Cats (2019), режија Тома Хупера и извршна продукција Лоида Вебера. Cats (1998), Joseph and the Amazing Technicolor Dreamcoat (1999), Jesus Christ Superstar (2000) и By Jeeves (2001) адаптирани су у филмове направљене за телевизију који су објављени на DVD-у и VHS-у, а често се емитују на BBC-у .

Специјална представа The Phantom of the Opera at the Royal Albert Hall за 25. годишњицу емитована је уживо у биоскопима почетком октобра 2011. године, а касније је пуштена на DVD и Блу-реју у фебруару 2012. Исто је урађено и са прерађеном верзијом Love Never Dies. Снимљен у Мелбурну у Аустралији, 2012. је добио ограничено биоскопско издање у САД-у и Канади, како би се утврдило да ли би било одрживо довести емисију на Бродвеј.

Други радови

уреди
  • The Odessa File (1974) – Филмска партитура .
  • Variations (1978) – Сет музичких варијација Николе Паганинија Каприја у А-молу који је Лојд Вебер компоновао за свог брата, виолончелисту Јулијана. На овом албуму наступило је петнаест рок музичара, међу којима су гитариста Гари Мур и пијаниста Род Арџент, а по објављивању достигао је 2. место на британској љествици албума. Касније је комбинован са Tell Me on a Sunday у једну емисију, Song and Dance. Лојд Вебер је такође користио пету варијацију као основу за Unexpected Song у песми и плесу. Главна тема се користи као тема за музику емисије The South Bank Show.
  • Requiem (1985) – Класично хорско дело компоновано у част његовог оца, Вилијама.
  • Watership Down (1999) - Лојд Вебер и Мајк Бат, главни саундтрак композитор адаптације анимиране серије истоименог романа Ричарда Адамса, компоновали су песму „Fields of Sun“. Стварна песма никада није коришћена у емисији, нити је била доступна на CD-у који је тада објављен. Ипак, он је заслужан за неискоришћену песму у уводним насловима емисије.

Дискографија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Lloyd-Webber, Baron, (Andrew Lloyd Webber) (born 22 March 1948)”. Who's Who. 2007. doi:10.1093/ww/9780199540884.013.24803. 
  2. ^ а б в г „Andrew Lloyd Webber: Biography”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2020. 
  3. ^ „Andrew Lloyd Webber: Biography”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2020. 
  4. ^ Citron, Stephen (2001). Sondheim and Lloyd-Webber: the new musical . Oxford University Press. ISBN 9780195357271. 
  5. ^ „The 100 most powerful people in British culture”. The Daily Telegraph. 9. 11. 2016. 
  6. ^ „Kennedy Center Honors Pictures”. CBS News. Приступљено 27. 9. 2014. 
  7. ^ „Explore the Arts”. The John F. Kennedy Center for the Performing Arts. Архивирано из оригинала 3. 11. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  8. ^ "Classic BRITs - Outstanding Contributions & Lifetime Achievement Awards" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2016). Classic FM. Retrieved 5 August 2015
  9. ^ „John Legend, Andrew Lloyd Webber and Tim Rice become EGOT winners”. The Guardian. Приступљено 29. 6. 2019. 
  10. ^ „Fellows – The British Academy of Songwriters, Composers and Authors”. Basca.org.uk. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 27. 9. 2014. 
  11. ^ "What we do" Архивирано 10 август 2015 на сајту Wayback Machine. Andrew Lloyd Webber Foundation. Retrieved 16 August 2015
  12. ^ а б „Andrew Lloyd Webber: Britishcomposer”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2020. 
  13. ^ а б „2009. Москва”. ESC Serbia. Приступљено 22. 4. 2020. 
  14. ^ Austin, Jeremy (2004). "Interview with Andrew Lloyd Webber". The Woman in White: Education Pack". pg 14

Литература

уреди
  • Pre-Raphaelite and Other Masters: The Andrew Lloyd Webber Collection – Royal Academy of Arts, London 2003 ISBN 1-903973-39-2
  • Cats on a Chandelier – Coveney, M (1999), Hutchinson, London
  • Oh What a Circus – Rice, Tim (1999), Hodder & Stoughton, London
  • Andrew Lloyd Webber – Snelson, John (2004), Yale University Press, New Haven CT. ISBN 0-300-10459-6
  • Andrew Lloyd Webber: His Life and Works – Walsh, Michael (1989, revised and expanded, 1997), Abrams: New York

Спољашње везе

уреди
 
Ендру Лојд Вебер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ендру_Лојд_Вебер&oldid=28615063”