31. српска бригада НОВЈ
Тридесет прва српска бригада формирана је у Љигу 28. септембра 1944. у реорганизацијом јединица постојеће Друге шумадијске бригаде и Космајске бригаде. Том приликом од постојећих јединица формиране су 21, 22. и 31. српска бригада. Ове бригаде требало је да сачињавају привремену Шумадијску дивизију НОВЈ. Шумадијска дивизија је 6. октобра расформирана, а њена 21. бригада је распоређена у 5. крајишку, 22. бригада у 6. личку, а 31. српска бригада у 36. војвођанску дивизију. Након Београдске операције утврђена је коначна формација дивизија - 21. и 31. бригада ушле су у састав 21. српске дивизије, а 22. српска бригада остала је у саставу Шесте личке дивизије.
Тридесет прва српска бригада | |
---|---|
Постојање | 28. септембар 1944. |
Формација | 4 батаљона |
Јачина | око 1,200 војника и официра[1] |
Део | НОВЈ |
Ангажовање | |
Команданти | |
Командант | поручник Миодраг Нешић Кеша |
Командант 2 | Политички комесар мајор Момчило Вучековић |
Командант 3 | Заменик команданта капетан Стеван Адамовић |
За првог команданта бригаде је постављен поручник Миодраг Нешић-Кеша, а за његовог заменика капетан Стеван Адамовић. Политички комесар је био мајор Момчило Вучековић-Мома, помоћник политичког комесара и партијски руководилац капетан Владимир Дујић-Влада, а начелник штаба Миле Марковић. За обавештајног официра именован је Стојан Белановић-Столе. Тог дана у строју бригаде било је око 850 бораца, а тај број повећавао се из дана у дан.
Током Београдске операције бригада је учествовала у борбама за Обреновац и борбама против остатака групе Штетнер које су се пробијале према Шапцу. Након ослобођења Шапца бригада је 4. новембра увече пребачена н Срем. Тада је бројала 1.750 бораца.
Током децембра 1944. Група армија Е успела је да се предњим деловима пробије преко Саве, након чега су стабилизовани немачки положаји између Саве и Драве. Један од низа немачких противнапада који су уследили, погодио је 21. српску дивизију, и посебно 31. српску бригаду у њеном саставу. Током успелог немачког напада на јужном крилу Сремског фронта, правцем Оток - Комлетинци - Нијемци, од 3. до 5. јануара 1945. 21. српска дивизија претрпела је губитке од 805 бораца избачених из строја (182 су погинула, 308 је рањено и 315 је нестало), од чега је 241 био из 31. српске бригаде (51 погинуо, 108 рањених и 82 нестала).
Следећи немачки напад уследио је 17. јануара са циљем поновног избијања на Ниберлуншку линију у области Шаренград - Новак Бапска - Беркасово. Током седмодневних тешких борби у којима су Немци заустављени и делимично одбачени, бригада је готово преполовљена, претрпевши губитке од 825 избачених из строја (погинуло је 178, а рањено 647 бораца). То су била најтежи ратни дани бригаде током целог рата.
Бригада је у саставу своје дивизије учествовала у априлу 1945. у борбама на тежишном правцу за пробој Сремског фронта. Након постигнутог одлучујућег успеха, током усиљеног наступања, уследиле су оштре борбе за Ђаково и на Звонимировој линији. Након пробоја овог фронта, 5. маја настављено је убрзано наступање општим правцем Криж - Иванић-Град - Дуго Село - Загреб.
Последње борбе у рату бригада је водила на дан 19. маја 1945. против усташа испред Цеља.
Током готово осмомесечних борби кроз бригаду је прошло близу 5.000 бораца, од којих је око 950 погинуло.
Референце
уреди- ^ Војна енциклопедија, 125. стр.
Литература
уреди- Војна енциклопедија (књига десета). Београд, 1975. година.
- Исидор Ђуковић (1987). Тридесет прва српска НОУ бригада. - Војноиздавачки завод, Београд,