22. фебруар

22. фебруар је педесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 312 дана (313 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1784 — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, "Кинеска царица". У Кину стигао 28. августа.
• 1819 — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис.
• 1828 — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван.
• 1848 — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III.
• 1862 — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке.
• 1882 — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством.
• 1913 — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадеро и потпредседник Пино Суарес.
• 1966 — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и наредио хапшење пет министара.
• 1967 — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату.
• 1979 — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта.
• 1980 — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту.
• 1991 — Скупштина Општине Пакрац донела одлуку о укључивању Општине Пакрац у састав САО Крајине.
• 1993 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ.
• 1997 — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана.
• 1997 — У свом билтену "Члирими", једна од оружаних групација косовских Албанаца "Национални покрет за ослобођење Косова" позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором.
• 2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993.
• 2002 — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи.
• 2004 — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула.
• 2006 —
  • Јапанска свемирска агенција лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама.
  • У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти.
  • Џамија Ал Аскари у ирачком граду Самари делимично оштећена у експлозији подметнуте бомбе.
• 2014 — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај
  • Врховна рада Украјине је једногласно сменила председника Виктора Јануковича, испунивши један од главних захтева Евромајдан протеста.

Рођења

• 1040 — Раши, француски рабин и аутор. (прем. 1105)
• 1514 — Тахмасп I, ирански владар. (прем. 1576)
• 1403 — Шарл VII Победник, француски краљ. (прем. 1461)
• 1440 — Ладислав V Посмрче, краљ Угарске и Чешке. (прем. 1457)
• 1732 — Џорџ Вашингтон, амерички политичар и државник, први председник САД. (прем. 1799)
• 1796 — Адолф Кетле, белгијски астроном, математичар, статистичар и социолог. (прем. 1874)
• 1788 — Артур Шопенхауер, немачки филозоф идеалист, класични представник песимизма. (прем. 1860)
• 1811 — Вук Врчевић, српски сакупљач народних умотворина и дипломата. (прем. 1882)
• 1826 — Светозар Милетић, српски политичар и новинар. (прем. 1901)
• 1843 — Милутин Гарашанин (политичар), српски политичар, критичар, председник Владе. (прем. 1898)
• 1857 — Хајнрих Рудолф Херц, немачки физичар. (прем. 1894)
• 1957 — Роберт Бејден-Поуел, британски генерал. (прем. 1941)
• 1876 — Зиткала-Ша, списатељица, учитељица, музичарка и активисткиња за права америчких староседелаца. (прем. 1938)
• 1892 — Една Сент Винсент Милеј, америчка песникиња и драмски писац. (прем. 1950)
• 1900 — Луис Буњуел, шпански филмски режисер. (прем. 1983)
• 1908 — Ромуло Бетанкур, венецуелански политичар. (прем. 1981)
• 1921 — Жан-Бедел Бокаса, био је војни диктатор и доживотни председник Централноафричке Републике. (прем. 1996)
• 1928 — Пол Дули, амерички глумац и комичар.
• 1929 — Џејмс Хонг, амерички глумац кинеског порекла.
• 1932 — Едвард Мур Кенеди, амерички политичар. (прем. 2009)
• 1935 — Данило Киш, српски писац. (прем. 1989)
• 1939 — Светозар Стијовић, српски лингвиста. (прем. 2000)
• 1943 — Драгош Калајић, српски сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске. (прем. 2005)
• 1943 — Хорст Келер, немачки политичар.
• 1944 — Џонатан Деми, амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2017)
• 1947 — Павле Петровић, српски економиста и универзитетски професор.
• 1949 — Ники Лауда, аустријски возач формуле 1, троструки светски шампион. (прем. 2019)
• 1950 — Џулијус Ирвинг, амерички кошаркаш.
• 1950 — Џули Волтерс, енглеска глумица и књижевница.
• 1953 — Бреда Пергар, југословенска и словенска атлетичарка. (прем. 1989)
• 1959 — Кајл Маклаклан, амерички глумац.
• 1962 — Стив Ервин, аустралијски зоолог, природњак и телевизијски водитељ. (прем. 2006)
• 1964 — Ђиђи Фернандез, порториканска тенисерка.
• 1965 — Мирољуб Петровић, српски публициста.
• 1967 — Драган Ђилас, српски политичар.
• 1968 — Џери Рајан, америчка глумица.
• 1969— Брајан Лаудруп, дански фудбалер.
• 1969 — Томас Џејн, амерички глумац.
• 1972 — Мајкл Ченг, амерички тенисер.
• 1974 — Слађана Зрнић, српска глумица.
• 1974 — Џејмс Блант, британски музичар.
• 1975 — Дру Баримор, америчка глумица.
• 1975 — Себастјен Телије, француски музичар.
• 1982 — Џена Хејз, америчка порнографска глумица, режисерка и модел.
• 1984 — Џамар Вилсон, америчко-фински кошаркаш.
• 1984 — Томи Боув, ирски рагбиста.
• 1984 — Бранислав Ивановић, српски фудбалер.
• 1985 — Јоргос Принтезис, грчки кошаркаш.
• 1986 — Роџон Рондо, амерички кошаркаш.
• 1987 — Серхио Ромеро, аргентински фудбалер.
• 1990 — Натанијел Асамоа, гански фудбалер.
• 1994 — Антонија Билић, средњошколска ученица из села Кричке, Хрватска (прем. 2011)
• 1994 — Елфрид Пејтон, амерички кошаркаш.
• 1997 — Џером Робинсон, амерички кошаркаш.

Смрти

• 606 — Папа Сабинијан.
• 970 — Гарсија Санчез I, владар Памплоне. (рођ. отприлике 919)
• 1072 — Петар Дамјан, италијански теолог, кардинал и писац. (рођ. отприлике 1007)
• 1371 — Давид II Шкотски, краљ Шкотске. (рођ. 1324)
• 1512 — Америго Веспучи, италијански морепловац. (рођ. 1451)
• 1690 — Шарл Лебрен, француски сликар и архитекта. (рођ. 1619)
• 1727 — Франческо Гаспарини, италијански барокни композитор и учитељ. (рођ. 1661)
• 1797 — Карл Фридрих Минхаузен, немачки барон. (рођ. 1720)
• 1875 — Жан Батист Камиј Коро, француски сликар. (рођ. 1796)
• 1875 — Чарлс Лајел, шкотски адвокат, геолог, и промотер. (рођ. 1797)
• 1903 — Хуго Волф, аустријски композитор словенског порекла. (рођ. 1860)
• 1913 — Фердинанд де Сосир, швајцарски лингвиста. (рођ. 1857)
• 1913 — Франсиско Мадеро, мексички политичар. (рођ. 1873)
• 1942 — Штефан Цвајг, аустријски писац, драматург, новинар и биограф. (рођ. 1881)
• 1943 — Софија Шол, немачки студент, члан тајног удружења Бела ружа. (рођ. 1921)
• 1949 — Марије Хеег, норвешки фотограф. (рођ. 1866)
• 1965 — Феликс Франкфуртер, амерички судија. (рођ. 1882)
• 1973 — Катина Паксину, грчка глумица. (рођ. 1900)
• 1980 — Оскар Кокошка, аустријски сликар. (рођ. 1886)
• 1983 — Ромен Мас, белгијски бициклиста. (рођ. 1912)
• 1987 — Енди Ворхол, амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент. (рођ. 1928)
• 1992 — Маркос Вафијадис, грчки политичар. (рођ. 1906)
• 2002 — Жонас Савимби, анголски политичар. (рођ. 1934)
• 2005 — Симон Симон, француска филмска глумица. (рођ. 1910)
• 2005 — Младен Делић, спортски новинар и коментатор РТВ Загреб. (рођ. 1919)
• 2007 — Денис Џонсон, амерички кошаркаш. (рођ. 1954)
• 2018 — Ричард Е. Тејлор, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1929)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Никифора
  • Свештеномученика Петра Дамаскина
• Дан независности на Светој Луцији

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума