Edna Sent Vinsent Milej
Edna Sent Vinsent Milej (engleski: Edna St. Vincent Millay; Rokland, Mejn, 22. februar 1892 – Austerlic, Njujork, 19. oktobar 1950) je bila američkа pesnikinja i dramski pisac. Dobila je Pulicerovu nagradu za poeziju 1923. godine.
| Edna Sent Vinsent Milej | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 22. februar 1892. |
| Mesto rođenja | Rokland Mejn, SAD |
| Datum smrti | 19. oktobar 1950. (58 god.) |
| Mesto smrti | Austerlic Njujork, SAD |
Biografija
уредиEdna Sent Vinsent Milej je rođena 1892. godine u Roklendu u državi Mejn. Majka ju je učila da piše pesme i da svira klavir a znala je i šest jezika. Njena prva pesma koja je skrenula pažnju javnosti bila je „Renesansa“ 1912. godine zbog koje je dobila stipendiju za prestižni ženski koledž Vasar (Vassar College).[1] Radila je kao dramski pisac, glumica i novinarka časopisa Vanity Fair. Rano se proslavila, kako poezijom tako i boemskim životom u Grinič Vilidžu. [2]Pisala je i priče pod pseudonimom Nensi Bojd (Nancy Boyd). Napisala je tri drame u stihu i jedan libreto za operu.[3] Za četvrtu knjigu pesama „Balada tkalje na harfi“ (The Ballad of the Harp Weaver) 1923. dobila je Pulicerovu nagradu. Iste godine se udala za holandskog uvoznika kafe i udovca Eugena Jana Bosevena (holandski: Eugen Jan Boissevain, 1880–1949). Živeli su na imanju Stipltop (Steepletop) nadomak Austerlica u Njujorku. Godine 1943. Edna Milej je dobila Medalju Roberta Frosta[4] za poeziju. Umrla je od srčanog udara u 58. godini života.
Poezija
уредиPod uticajem Roberta Frosta počela je da piše sonete. Harijet Monro (Harriet Monroe) nazvala je Ednu Milej „najvećom pesnikinjom posle Sapfo“.[5] Iako je koristila tradicionalnu formu i pisala uglavnom ljubavnu liriku, njeni za dvadesete godine XX veka nekonvencionalni i feministički stavovi doneli su joj veliku popularnost kod čitalaca.[3] Zbirka pesama objavljena 1920. godine, „Nešto smokava s čkalja“(A Few Figs From Thistles), poslužila je kao osnova nastanku svojevrsne legende o Milej kao ekscentrične i slobodoumne mlade žene i buntovnice. Jedna od njenih svakako najpoznatijih pesama iz ove knjige je „Prva smokva“ („First Fig“). U narednoj knjizi „Drugi april“ 1921. Edna Milej pored soneta počinje da piše i pesme u slobodnom stihu. „Proleće“ („Spring“) je njena prva takva pesma:
| „ |
S kojom se svrhom, Aprilu, ponovo vraćaš? |
” |
Knjigu „Tkalja na harfi i druge pesme“ (The Harp-Weaver, and Other Poems) Edna Milej je posvetila majci. Iako opisuje seoski ambijent, ova knjiga još više nego „Nešto smokava s čkalja“ obiluje progresivnim emancipatorskim stavovima. U njoj pesnikinja usavršava sonetnu formu po kojoj je i najpoznatija.
Knjiga „Jelen u snegu“ (The Buck in the Snow), 1928. donosi nove, političke teme kao odjek njenog interesovanja za slučaj Sako-Vanceti.
U knjizi „Kobni intervju“ (Fatal Interview), 1931. Milej se vraća ljubavnim sonetima te piše pesme inspirisana svojom vezom sa pesnikom Džordžom Dilonom (George Dillon).
Važnija dela
уреди- „Preporod i druge pesme“ (Renascence: and other poems), 1917.
- „Nešto smokava s čkalja : pesme i četiri soneta“ (A Few Figs From Thistles: Poems and Four Sonnets), 1920.
- „Drugi april“ (Second April), 1921.
- „Tkalja na harfi i druge pesme“ (The Harp-Weaver and Other Poems), 1923.
- „Jelen u snegu“ (The Buck in the Snow), 1928.
- „Kobni intervju“ (Fatal Interview), 1931.
- „Sabrani soneti“ (Collected Sonnets of Edna St. Vincent Millay), 1941.
- „Ljubav nije sve“ (Love is Not All), 2008.
Reference
уреди- ^ „Edna St. Vincent Millay”. Vassar Encyclopedia. Архивирано из оригинала 08. 11. 2018. г. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ „Poet Edna St. Vincent Millay”. Poets.org. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ а б Лалић, Иван В. (1972). АНТОЛОГИЈА модерне америчке поезије. Београд: Просвета. стр. 36.
- ^ „Frost Medalists”. Poetry Society of America. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ „Edna St. Vincent Millay”. Poetry Foundation. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ Лалић, Иван В. Антологија модерне америчке поезије. Београд: Просвета. стр. 167—168.
