10. јул

10. јул (10.7.) је 191. дан године по грегоријанском календару (192. у преступној години). До краја године има још 174 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

48. п. н. е. — У бици код Дирахијума Јулије Цезар је једва избегао тежак пораз од Помпеја.
1461 — Стефан Томашевић постао краљ Босне
1553 — Џејн Греј, праунука Хенрија VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор.
1584 — Балтазар Герард је у Делфту убио принца оранског Вилема I Оранског.
1609 — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618—48) у централној Европи.
1774 — Након шестогодишњег рата, Русија и Османско царство склопиле су Кучуккаинарџијски мир мир којим је Османско царство изгубило Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској.
1789 — Александар Макензи је стигао до делте реке Макензи (река).
1821 — САД су преузеле Флориду након куповине од Шпаније.
1897 — У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом.
1940 — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу.
1940 — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену, који је током Другог светског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију.
1943 — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију.
1953 — Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама.
1962 — Из Кејп Каневерала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана.
1973 — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине.
1976 — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи.
1985 — Агенти француског Генералног директората за спољашњу безбедност су поставили бомбу и потопили брод Гринписа Дугин ратник у окландској луци.
1992 — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами.
1992 — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. — Студентски протест.
1994 — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини.
1995 — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аун Сан Су Ћи.
1999 — Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група умешаних у сукобе.
2000 — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи.
2001 — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи'с за рекордних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара).
2011 — Потонуо је речни крузер Булгарија, при чему је страдало 105 путника.

Рођења

1509 — Жан Калвин, швајцарски теолог и реформатор. (прем. 1564)^[1]
1726 — Александар Кокоринов, руски архитекта и професор. (прем. 1772)
1788 — Платон Атанацковић, српски епископ, писац, политички радник и добротвор. (прем. 1867)^[2]
1830 — Камиј Писаро, данско-француски сликар. (прем. 1903)
1856 — Никола Тесла, српски и амерички проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом. (прем. 1943)
1867 — Максимилијан фон Баден, немачки принц и политичар. (прем. 1929)
1871 — Марсел Пруст, француски интелектуалац и писац. (прем. 1922)
1888 — Ђорђо де Кирико, италијански сликар и писац. (прем. 1978)
1895 — Карл Орф, немачки композитор. (прем. 1982)
1920 — Владан Недић, српски књижевни историчар. (прем. 1975)
1920 — Овен Чејмберлен, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1959). (прем. 2006)
1922 — Џејк Ламота, амерички боксер и стенд-ап комичар. (прем. 2017)
1926 — Павле Вуисић, српски глумац. (прем. 1988)
1931 — Алис Манро, канадска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност (2013). (прем. 2024)
1942 — Рони Џејмс Дио, амерички музичар. (прем. 2010)
1942 — Мира Марковић, српска политичарка и социолошкиња, супруга Слободана Милошевића. (прем. 2019)
1942 — Сиксто Родригез, амерички музичар. (прем. 2023)
1943 — Артур Еш, амерички тенисер. (прем. 1993)
1945 — Вирџинија Вејд, енглеска тенисерка.
1953 — Стен Буш, амерички музичар.
1954 — Нил Тенант, енглески музичар и новинар, најпознатији као члан дуа Pet Shop Boys.
1958 — Фиона Шо, ирска глумица.
1965 — Митар Мркела, српски фудбалер.
1972 — Софија Вергара, колумбијско-америчка глумица, ТВ водитељка и модел.
1975 — Мина Лазаревић, српска глумица.
1975 — Стефаун Карл Стефаунсон, исландски глумац и певач. (прем. 2018)
1977 — Чуетел Еџиофор, енглески глумац, певач, редитељ и сценариста.
1980 — Џесика Симпсон, америчка певачица, глумица и модна дизајнерка.
1982 — Хектор Паез, колумбијски бициклиста.
1983 — Јулија Вакуленко, украјинска тенисерка.
1985 — Марио Гомез, немачки фудбалер.
1985 — Кејлеб Грин, амерички кошаркаш.
1991 — Немања Јарамаз, српски кошаркаш.
1991 — Џонатан Кафу, бразилски фудбалер.
1993 — Јиржи Весели, чешки тенисер.
1999 — Невена Наумчев, српска кошаркашица.
2001 — Изабела Мерсед, америчка глумица и певачица.

Смрти

138 — Хадријан, римски цар. (рођ. 76)
1099 — Ел Сид, шпански национални јунак. (рођ. отприлике 1040)
1559 — Анри II, краљ Француске (1547—59). (рођ. 1519)
1584 — Вилем I Ћутљиви, први наследни намесник Холандије. (рођ. 1533)
1851 — Луј Дагер, француски уметник, хемичар и фотограф. Творац дагеротипије. (рођ. 1787)
1884 — Пол Морфи, амерички шахиста. (рођ. 1837)
1934 — Мирко Королија, српски књижевник и политичар. (рођ. 1886)^[3]
1941 — Џели Рол Мортон, амерички пијаниста и композитор. (рођ. 1890)
1986 — Душан Антонијевић, југословенски и српски филмски и позоришни глумац. (рођ. 1912)^[4]
1989 — Мел Бланк, амерички глумац. (рођ. 1926)^[5]
2006 — Шамил Басајев, чеченски терориста. (рођ. 1965)

Празници и дани сећања

Види још

Референце

^ Thomas J. Davis (2009). John Calvin. Infobase Publishing. стр. 12—. ISBN 978-1-4381-0660-1.
^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 31.
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 373.
^ „АНТОНИЈЕВИЋ Душан”. snp.org.rs. Приступљено 19. 1. 2024.
^ „Mel Blanc | American entertainer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2020.

[1] Thomas J. Davis (2009). John Calvin. Infobase Publishing. стр. 12—. ISBN 978-1-4381-0660-1.

[2] Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 31.

[3] Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 373.

[snp.org.rs-4] „АНТОНИЈЕВИЋ Душан”. snp.org.rs. Приступљено 19. 1. 2024.

[5] „Mel Blanc | American entertainer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]